ECF22 – Светска научна елита у Београду

Проблем механике лома и интегритета конструкција централна је тема 22. Европске конференције о лому, која je ове године, од 27. до 31. августа, одржана у Београду. Више од 500 учесника из целог света,  разматрало је најважније аспекте ове гране механике која се бави проблемима прслина и њиховог утицаја на понашање материјала и конструкција. Скуп је организовало Друштво за интегритет и век конструкција „Проф. др Стојан Седмак“ у сарадњи са Европским удружењем за интегритет конструкција (ESIS).

Конференција о лому, која се први пут, после 26 година одржана у Србији, свечано је отворена у понедељак, 27. августа у  београдском хотелу „Метропол“. Свечаном отварању присуствовали су представници ресорних министарстава у Влади РС, Универзитета у Београду, научне и првредне заједнице и друге бројне угледне званице из земље и света.

У име Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС, учеснике је поздравио државни секретар, проф. др Виктор Недовић, који је том приликом истакао важност конференције не само за Србију, него и за регион у целини. Испред Машинског факултета и Универзитета у Београду, скуп је поздравио и учесницима пожелео успешан рад, проф. др Ненад Зрнић, новоизабрани проректор за међународну научну сарадњу УБ и продекан за међународну сарадњу МФ. Скупу су се обратили и организатори проф. др Александар Седмак председник Друштва за интегритет и век конструкција“Проф. др Стојан Седмак и  проф. др Лесли Банкс Силс, председница ESIS-а.

Радни део конференције отворило је предавање проф. Џејмса Рајса, водећег светског истраживача, који је пре 50 година формулисао један од најважнијих параметара механике лома, тзв. Ј-интеграл. Проф. Рајс је професор инжењерских наука и геофизике на Универзитету Харврард, а последњих деценија бави се темама у области геомеханике – ледници, земљотреси и сл. Његово предавање на тему „Perspectives on dynamic fracture arising from study of earthquake ruptures“ привукло је велику пажњу учесника.

Први радни дан скупа облежила су још два предавања. Представник Србије, проф. др Јово Јарић говорио је на тему „Conservation laws of J integral type“, а његов колега из Хрватске, и проф. др Дражан Козак на тему „Integrity of pipeline by using pipe-ring testing, part 1“.

Другог дана, главни уводничари били су проф. др Јоши Хонг из Кине на тему „The State of the Art in Very-High-Cycle Fatigue Research“, професор Уве Зербст са темом „Application of fracture mechanics to S-N curve prediction“, проф. Мајнхард Куна са радом „Micromechanical modeling of fracture in metallic materials“ и проф. Ненад Губељак из Словеније који је излагао на тему „Integrity of pipeline by using pipe-ring testing, Part 2“.

Најновији истраживачки правци и резултати у области механике лома и интегритета конструција били су у фокусу конференције и наредних дана. „Soft Network Composite Materials with Deterministic and Bio-Inspired Designs“ тема је предавања проф. Јонгганга Хуанга из САД. Његов земљак проф. Роберт Ричи говорио је на тему „Damage Tolerance in Biological and Metallic Material“. Тема излагања проф. Вилијама Куртина из Швајцарске је „Mechanisms of Hydrogen Embrittlement: Insights from Atomistic Studies“, а проф. Taкaјуки Китамура из Јапана говорио је о „Challenge toward Nanometer Scale Fracture Mechanics“.

У оквиру конференције организовани су и мини-симпозијуми који се баве најактуелнијим темама из области механике лома, међу којима посебну пажњу привлачи симпозијум о водоничној кртости, најзначајнијем проблему корозионог лома.

Организацију 22. Европске конференције о лому финансијски су подржали Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС, ЕПС и други спонзори (Rumul, Messer, Sobriety),  а велику подршку пружио је и Машински факултет у Београду, који је коорганизатор Летње школе механике лома.

(Извор: Машински факултет)

Пријављивање испита за октобарски испитни рок

Поштоване колегинице и колеге студенти,

Пријављивање испита за октобарски испитни рок школске 2017/2018.г. ће се обавити у периоду од среде 05.09. до петка 07.09.2018.г. до 24 сата.
У школској 2017/18. години пријаве за септембарски и октобарски рок, ће се третирати као једна пријава у финансијском смислу.
Од школске 2018/2019.г., пријаве испита вршиће се електронским путем и за четврту и даљу пријаву према процедури која ће до почетка наредне школске године бити објављена на сајту Факултета.

РТС: Лет „Тенфор друмске стреле“

После напорне школске године у којој је тим од 48 студената са осам факултета Универзитета у Београду даноноћно пројектовао, конструисао, састављао и тестирао возило за престижно светско такмичење „Формула студент“ ‒ болид „Тенфор друмске стреле“ заузео је 16. место у конкуренцији 52 универзитета на такмичењу у Италији, а 18. на такмичењу у Чешкој, где је у најзахтевнијој такмичарској дисциплини ‒ трци издржљивости ‒ заузео високо пето место, наводи се у извештају РТС, који потписује Јелена Мицић…

Конкурс за студентску стипендију ESG

Предузеће Energy Saving Group d.o.o. (ESG) из Београда намерава да распише конкурс за доделу три студентске стипендије за изузетно надарене студенте техничких и природно-математичких факултета чији је оснивач Република Србија или аутономна покрајина.
Услови конкурса, детаљни подаци о стипендији и неопходна конкурсна документа налазе се у прилогу.

Прилог: Позив , Пријава , Уверење , Изјава

Приступна предавања

Комисија за припрему реферата по расписаном конкурсу за избор једног доцента за ужу научну област Математика, односно Комисија за оцену приступног предавања, у саставу:

  • др Миодраг Спалевић, редовни професор – председник Комисије
  • др Александар Пејчев, ванредни професор
  • др Марија Станић ред. проф., Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу,
    у складу са Правилником о извођењу приступног предавања при избору у звање наставника на Машинском факултету Универзитета у Београду, заказује приступно предавање дана 14.09.2018. године, у учионици 457 на Машинском факултету, са темом „Реалне функције више реалних независно променљивих“, следећим кандидатима:
  • др Душану Ђукићу, дипл. математичару, са почетком у 10 часова,
  • др Дејану Ћебићу, дипл. математичару – математика финансија, са почетком у 11 часова.

Confluence Belgrade тим: Спремни смо за Сан Тропе!

Тим студената Катедре за бродоградњу Машинског факултета у Београду, под називом Confluence Belgrade и ове године ће бранити боје Београдског универзитета и Србије на престижном  међународном такмичењу  Hydrocontest 2018,  од 2. до 9. септембра у Сан Тропеу у Француској.

Такмичење окупља студенте бродоградње из целог света, са циљем истраживања и промоције енергетске ефикасности пловила, а студенти имају задатак да самостално испројектују и израде једно или два пловила са којима учествују у три такмичарске дисциплине –  превоз тешког терета (200 кг на 400 м),  превоз лаког терета (20 кг на 600м) и трка издржљивости. На овогодишњем Hydrocontest-у учествује око 40 универзитетских тимова, што најбоље говори о значају овог такмичења.

За ову такмичарску сезону, наши студенти су направили два потпуно нова пловила.“ Брод за превоз лаког терета назван „Сава1“, дугачак је 2.54м и широк 0,34м. Има потпуно нову форму и израђен је од карбона. На тај начин добијено је 40 процената уштеде на маси. На новом броду урађен је и велики број оптимизација – зашиљен је прамац, уграђени су интерцептори, spray rails и пропелери које су студенти сами испројектовали и израдили 3Д штампом. Нови „Сава“ је за 30 процената бржи од свог претходника.

Други брод „Дунав1“ за превоз тешког терета има дужину 3,2м и ширину 0,60м. Негова форма је остала иста и направљен је од стаклопластике. И на овом пловилу урађене су различите оптимизације – „Duck tail“, зашиљен прамац, дефлектори… Оба брода су на електропогон и у свему испуњавају прецизне захтеве такмичења“,  истакао је у разговору за сајт Машинског факултета,  Божидар Дулић, ПР тима.

Пројектовање и израда пловила су важан део задатка, али прави изазов су трке пловила, посебно трка издржљивости која је  и најзахтевнија јер се тада тестира енергетска ефикасност пловила. Сви учесници од организатора добијају електромотор снаге 1200W. Међутим, које ће пловило бити најефикасније и за сат времена, колико траје трка, под оптерећењем од 20 кг напрати што више кругова, зависи искључиво од знања и вештине студената да испројектују и направе брод са најбољим хидродинамичким карактеристикама. Осим тога, оцењују се и најбоља иновација, дизајн, еколошки дизајн, комуникација, промоција тима и самог такмичења и сл.

Овогодишњи тим чини петнаесторо будућих бродограђевних инжењера – Матија Василев -Team manager, Игор Ђорђевић – Logistics officer, Божидар Дулић – Communication Officer, Немања Шурбатовић, Милица Стојановић, Марко Вег, Лука Градинац, Алекса Ковинић, Анђела Орловић, Филип Лакић, Ђорђе Бранковић, Александар Субић, Саша Стјепановић, Петар Караџић, Анђелка Лештанин и Стефан Зечевић. Ови млади креативни људи спремно су прихватили нови изазов пројектовања и израде у свему иновативних, енергетски ефикасних и еколошких пловила. У томе су их подржали професори Катедре за бродоградњу, посебно ментор тима доц.  др Милан Калајџић, као и сам Машински факултет. И док приводе крају последње припреме за пут у Сан Тропе, не крију да им је амбиција висок пласман у све три трке, али и у пратећим дисциплинама…

Иначе, студенти Машинског факултета учествовали су  први пут на Hydrocontest такмичењу прошле године, када су постигли велики успех. Поред  освојеног другог места у трци превоза лаког терета и трећег места у трци тешког превоза,  у Београд  су донели и Hydrocontest  спирт награду.

(Извор: Машински факултет

 

Гост МФ: Проф. Хидејуки Канемацу, Национални институт за технологије, Сузука Колеџ, Јапан

Проф. Хидејуки Канемацу (Hideyuki Kanematsu) са Националног института за технологије на Сузука Колеџу у Јапану почетком септембра долази у посету Машинском факултету, где ће одржати предавање – семинар на тему  «Биофилмови и наука о материјалима». Предавање је заказано за уторак, 4. септембар са почетком у 12.00 у Свечаној сали 211/2. Организатор предавања је Катедра за технологију материјала МФ. 

Проф. Канемацу је декан Депртмана за науку о материјалима и инежењерство на Националном институту за технологије, а у  периоду од 2014 до 2018 год. је био на функцији заменика председника те научне установе.

Током предавања биће речи о најсавременијим истраживањима у области биофилмова и биолошке корозије материјала и њиховој примени у широком спектру научних и инжењерских дисциплина: наука о материјалима, технологија материјала, машинство, металургија и технологија, наука о корозији, корозиони инжењеринг. Проф. Канемацу ће такође представити и активности Департмана за науку о материјалима и инжењерство.

Предавање је добра прилика да се заинтересовани истраживачи са Машинског факултета, као и других техничких факултета и института Универзитета у Београду, који се баве фундаменталним и апликативним истраживањима у областима науке о материјалима, корозије и инжењерства материјала упознају са могућностима сарадње са Националним институтом за технологије при Сузука Колеџу.

Кратка биографија проф. Хидејуки Канемацу

Dr. Hideyuki Kanematsu, FIMF (a Fellow of IMF) is a full professor in the Department of Materials Science and Engineering, at Suzuka National College of Technology, Suzuka, Mie, Japan. There, he is also a researcher in Materials Surface Science & Engineering. He holds a B.Eng. (1981), a M.Eng (1983) and a Ph.D in Materials Science and Engineering (1989) all from Nagoya University. He is a researcher in environmental materials science and engineering with focus in health & safety/environmental/sustainability/interfaces. He has published over 450 technical papers. He is the author/co-author of 17 books and the holder of 20 patents. He wrote a book entitled: „Biofilm and Materials Science“, (2015), Springer International. He is a member of ASM International, USA; The Minerals, Metals & Materials Society (TMS), USA; The Electrochemical Society (ECS), USA; American Chemical Society (ACS), USA; National Association for Surface Finishing (NASF), USA; The Institute of Metal Finishing (IMF), UK; The Japan Institute of Metals (JIM) and the Iron & Steel Institute of Japan (ISIJ). He has been one of the editorial board members for International Materials Review (IMR, Taylor & Francis) and also for the Transactions of Institute of Materials Finishing (Taylor & Francis) in these many years. He is selected for inclusion in 34th Edition of Marquis Who’s Who in the World (2017), Great Mind of The 21st Century, 2007/2008 Edition (A.B.I: American Biographical Institute, USA, March 2008). He also received the 2018 Albert Nelson Marquis Lifetime Achievement Award (2018).

Више информација о Проф. Хидејуки Канемацу:  https://researchmap.jp/hidekanematsu/?lang=english

Линк – књига „Biofilm and Materials Science“, Springer:  https://www.springer.com/gp/book/9783319145648

(Извор: Машински факултет)

Пут до Ј-интеграла проф. Џејмса Рајса

Професор Џејмс Рајс, водећи светски стручњак у области механике, недавно је гостовао на Машинском факултету у Београду,  где је одржао веома посећено предавање поводом 50-годишњице свог рада на тему Ј-интеграла. Предавање је уприличено у оквиру Међународне летње школе механике лома, пратећег догађаја 22. Европске конференције о лому која се ових дана одржава у београдском хотелу „Метропол“.

Џејмс Рајс је професор инжењерских наука и геофизике на Харвард Универзитету у САД. Пре 50 година формулисао је један од најважнијих параметра механике лома, тзв. Ј-интеграл, који се дефинише као један од начина израчунавања промене енергије деформисања ломне површине, што је од великог значаја за процену интегритета конструкције. Током предавања, проф. Рајс се осврнуо и на неке од примена Ј-интеграла, што је за учеснике Летње школе било од посебне важности.

Концепт Ј-интеграла је несумњиво један о најважнијих научних доприноса проф. Рајса. Он је последњих деценија у свом истраживачком раду фокусиран на теме у области геомеханике – ледника, земљотреса и свих других битних аспеката лома, о чему је посебно говорио у свом уводном предавању на отварању 22. Европске конференције о лому.

Након претходних издања у Трондхајму и Катанији, овогодишња Летња школа механике лома одржана је 25. и 26. августа у Београду. Скуп је организовало Друштво за интегритет конструкција „Проф. др Стојан Седмак“ у сарадњи са Машинским факултетом у Београду.

Рад школе пратило је око 150 учесника. Млади истраживачи, инжењери и студенти докторских студија из целог светаимали су прилику да се кроз предавања водећих светских експерата упознају са најновијим истраживачким резултатима у области механике лома.

Проф. Џон Ленд из САД  говорио је на тему „Основи експерименталне механике лома, линеарни еластични и еластично-пластични раст прслине“. Предавање проф. Франческа Јаковела са Универзитета у Касину у Италији односило се на „Основе експерименталне механике лома, раст заморне прслине“. О деформацији и лому полимера и композита говорио је проф. Бамбер Блекмен са Империјал Колеџа у Лондону, а о механици лома међуповрши, проф. Лесли Банкс Силс са Универзитета Тел Авив у Израелу.

Прву међународну летњу школу механике лома „Увод у механику лома и конструисање са сигурношћу од лома“ организовали су 1980. Технолошко-металуршки факултет и ГОША Институт на иницијативу проф. Мајкла Внука (Универзит Висконсина, Милвоки) и проф. Стојана Седмака (Технолошко-металуршки факултет, Београд). Рад Школе тада је пратило 63 учесника, а изложено је 20 предавања, од којих једно по позиву.

(Извор: Машински факултет)

Никола Бошњак:  О будућности „паметних“ гелова и органима „по мери“

„Уверен сам да ћемо једног дана, као што данас радимо порачуне и симулацију за уградњу нових делова у аутомобиле, моћи на основу унапред урађених прорачуна да уграђујемо и нове органе у људско тело.“

Развој науке о материјалима отворио је простор проучавању, мењању материјала и њихових својстава и стварању нових тзв. „паметних материјала“. Под „паметни“ мисли се на материјале који мењају своју микроструктуру и својства под деловањем спољашњих фактора – температуре, механичког напрезања, хемијског деловања, електричног или магнетног поља, светлости и др.

Нови материјали имају бројне предности, попут – биокомпатибилности, одрживости, биоразградивости, и свестране модификације понашања. Међу њима свакако су најпознатији полимери.  Практично да не постоји област у којима се не користе. Посебно је значајна њихова примена у области биомедицине, где су импланти, стентови, вештачка кожа, хрскавица и слично одавно у употреби. Међутим, у будућности, циљ је развити материјал (функционално људско ткиво) за израду заменских органа – бубрега, јетре, срца…

Да би се добио материјал жељених својства неопходно је развити одговарајући математички модел чији ће параметри, утврђени помоћу експерименталних истраживања, одсликавати реалност, односно омогућити предвиђање на који начин ће се одређени материјали понашати у датом окружењу.  Управо на томе ради, некадашњи студент Машинског факултета у Београду, мастер инжењер машинства Никола Бошњак.

Никола је асистент у истраживању на Њу Џерзи Институту за технологију у САД, где похађа докторске студије и фокусиран је на истаживање механике полимерских гелова, што је и тема његовог доктората. „Када се одређени полимери потопе у неки раствор, уколико нису компатибилни, раствор продире унутар структуре полимера, мења његова механичка својства и доведи га до стања у којем постаје гел. Иначе, већина тих нових, тзв. паметних материјала реагују на дејства из своје околине, било да је реч о температури, светлости или хемијској рекацији и зато су интересантни за истраживање.  Мој посао је да људима који се баве израдом тих материјала омогућим да помоћу одређеног модела једначина,  које описују те реакције, предвиде како ће се оно што иразде понашати у неком окружењу, наглашава Никола.

Pixabay

Нови полимерни материјали већ имају примену у различитим областима – нафтној индустрији, медицини, фармацији… Међутим, нашег саговорника посебно интересује примена у области биомедицине и изради вештачких органа. „Та област ми је професионално занимљивија и ближа и у том правцу желим да се развијам.. Вештачки органи и ткива који се данас развијају нису ништа друго до мешавина чврстог тела и флуида и у својој структури су заправо гелови. Другим речима израђени су од полимера, што значи да се могу моделирати на сличан начин. Уверен сам да ћемо једног дана, као што данас радимо порачуне и симулацију за уградњу нових делова у аутомобиле, моћи на основу унапред урађених прорачуна да уграђујемо и нове органе у људско тело, наводи Никола.

Иако имају потенцијално широку примену, полимери и полимерни материјали су још увек недовољно истражени и не постоји стандардна процедура за њихово испитивање. Због тога развијене земље, попут САД, улажу велика средства у истраживања. Примера ради, пројекат на којем је ангажован наш саговорник финансира се из Националног фонда за науку САД. „Они су првенствено заинтересовани за развој науке и напредак друштва у целини. Можда се ови материјали у свакодневној инжењерској употреби неће користити још наредних  10-15 година, али су им ова истраживања важна за будућност. Њима није једини циљ да мој докторат донесе нешто конкретно, већ да једног дана имају неког ко је обучен за механичко испитивање и моделирање тих материјала.“

Оно што је за Николу као младог истраживача посебно важно јесте сазнање да се неке од досадашњих претпоставки о понашању материјала у пракси показују потпуно другачије, због чега ће неки модели морати да се мењају.  „То мој рад чини интересантнијим. Омогућава ми да почнем нешто потпуно другачије и отвара врата мом будућем професионалном усмерењу“, истакао је Никола напомињући да  још увек није одлучио да ли да настави академску каријеру или да знање које је стекао током студија примени у индустрији.

Машински факултет у Београду дао му је образовање које му је пуно помогло током докторских студија у Америци. „Амерички образовни систем је знатно другачији. Студије машинства су прилично оште. Тек касније, након запослења, компаније у различитим индустријама профилишу кадар који им је потребан. Управо у томе је основна разлика у односу на Машински факултет који на мастер студијама има 21 смер. Постоје разлике и на докторским студијама. Током прва два семестра полажу се четири испита. Уколико студент постигне задовољавајући просек на испитима, полаже квалификациони испит пред комисијом која може да му постави питања из било које области – математике, механике, отпорности материјала и сл. На тај испит студент има право да изађе само два пута и ако из другог пута не положи онда мора да одустане од докторских студија.  На тај начин проверавају се не само квалитет знања, него и способност будућих инжењера да одговоре на изазове који их очекују, закључио је на крају Никола Бошњак.

Аутор: Ивана Субашић

Докторска дисертација на увид јавности

Докторска дисертација и реферат Комисије о урађеној докторској дисертацији

„НАПРЕДНИ АЛГОРИТМИ УПРАВЉАЊА МАНИПУЛАТОРИМА У СИСТЕМИМА ЗА ТРЕНАЖУ ПИЛОТА САВРЕМЕНИХ БОРБЕНИХ АВИОНА“ докторанда ЈЕЛЕНЕ ВИДАКОВИЋ, дипл. инж. маш. – мастер.

налазе се у Библиотеци Машинског факултета на увиду јавности 30 дана.

Београд, 24.08.2018. год.