Есеј под насловом Вклад русских профессоров-эмигрантов в развитие механики и машиностроения в Сербии, чији су аутори проф. др Александар Обрадовић, проф. др Ђорђе Чантрак и дипл. филолог Лада Тончић, објављен је у Зборнику научно-методичких радова „Теоријска механика“, у издању Научно-методичког савета за теоријску механику Министарства образовања и науке Руске Федерације и Института за механику Московског државног универзитета „Ломоносов“.
Текст је настао у оквиру билатералног пројекта Машинског факултета Универзитета у Београду и Института за механику Универзитета „Ломоносов“, а у њему су представљене историјске везе руске и српске механике и машинства, као и велико наслеђе које су оставили руски емигранти у развоју ових грана науке у Србији. Као и у монографији „Машински факултет Универзитета у Београду 1873-1948-2023“, посвећеној великим јубилејима факултета, представљене су биографије две генерације професора емиграната из царске Русије, чиме је изражена велика захвалност њиховом доприносу развоју механике и машинства у Србији.
Превод есеја на српски језик објављен је у репозиторијуму Машинског факултета. Проф. др Александар Обрадовић, научни саветник, истиче да, поред основних научних и стручних доприноса који су наведени у биографијама руских професора, текст доноси и описе појединих занимљивих животних догађаја.
Читаоци могу сазнати како су професори Хлитчијев и Тимошенко на случајан начин одредили ко остаје у Београду. Такође, описано је како су се професори Петар и Константин Вороњец мимоишли у Београду и никада се више нису срели. Издвајају се и анегдоте како је први декан Факултета професор Фармаковски одликован у три сасвим различите и међусобно супротстављене државе, али и како је професор Брандт последњи добитник Ломоносовљеве награде за књигу године у царској Русији остао без новчаног дела услед распада империје. Описан је и неочекивани исход сусрета козачког генерала Саљникова и маршала Толбухина приликом ослобађања Београда, као и то како је професор Билимовић присуствовао последњим тренуцима живота великог научника Љапунова након покушаја самоубиства, као и много других догађаја.
Овај рад је проф. Обрадовић претходно изложио на редовном заседању Научно-методичког савета за теоријску механику 27. новембра 2025. године, када је и прихваћен да буде публикован. Поред тога, Научни комитет међународне научне конференције „Фундаментальные и прикладные задачи механики FAPM2025“ у организацији Московског државног техничког универзитета “Бауман” уврстио је рад као пленарно предавање по позиву.