Универзитет у Београду ове године међу 400 најбољих на свету

На Шангајској листи најбољих универзитета света за 2018. годину Универзитет у Београду рангиран је између 301. и 400. места, објављено је на сајту организације која се бави рангирањем универзитета.

Позиција Универзитета у Београду се у последње три године стабилизовала око 300. места, што се може видети и на страници званичне интернет презентације. Претпрошле године Београд је био 298, прошле 284. а ове је 302. Београдски универзитет први пут увршћен на Шангајску листу 15. августа 2012. године.

Иако нешто слабије пласиран у односу на претходну годину, БУ је остао  међу један и по одсто најбољих светских универзитета. Од земаља у окружењу у првих 500 на Шангајској листи нема универзитета из Румуније, Бугарске, Македоније, БиХ, Хрватске, а универзитет у Љубљани позициониран је у категиорији од 401. до 500. места.

Шангајска листа коју сваке године објављује универзитет Циао Тонг из Шангаја једна је од најутицајнијих листа која рангира најбоље универзитете у свету. Иако је листа неформална, ствар је престижа бити на њој јер обухвата само два одсто, светских универзитета. Критеријуми за рангирање су број Нобеловаца који су студирали или тренутно раде на одређеном универзитету, број објављених научних радова на СЦИ листи, цитираност радова, утицај на науку, утицај универзитета у региону.

Када је реч о рангирању по научним областима  Универзитет у Београду је оснажио  своју позицију. Од укупно 54 научних области, колико обухвата класификација коју примењује ово истраживање, Универзитет у Београду је, на основу показатеља везаних за радове својих наставника, истраживача и сарадника објављене у врхунским међународним научним часописима, високо оцењен у 27 области, што представља значајан раст у односу на 2017. годину када је остварио рангирање у 18 области. Иначе, на листи се нашло више од 4.000 универзитета у пет области: природне, техничке, медицинске, друштвене и бионауке.

Ове године на Шангајској листи по научним областима рангирана су још три српска универзитета. Реч је о универзитетима у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Универзитет у Крагујевцу рангиран је у области математике, Нишлије из математике и хемијског инжењерства, а Универзитет у Новом Саду у области прехрамбене технологије, хемијског инжењерства и ветеринарским наукама.

Поповић: Нова законска решења за развој врхунске науке

Проректор за међународну сарадњу Универзитета у Београду проф. др Иванка Поповић изјавила је  да нису незадовољни овогодишњим пласманом на Шангајској листи, да пад није велики и да се већ неколико година Универзитет у Београду налази око 300.места – некада испод, некада изнад. Поповић је за Танјуг оценила да је то реалан одраз онога што Универзитет у Београду у овом тренутку може да да, а како ће бити убудуће зависи од финансирања науке.

„Знате да имамо одређени застој и да се данас наука финансира по аутоматизму. Недостаје мотивације за истраживаче, јер радио не радио примаш одређену надокнаду за тај рад. То није довољно стимулативна атмосфера за врхунску науку“, нагласила је Поповић.

Она је додала да нису незадовољни овогодишњим рангирањем имајући у виду да је Универзитет у Београду од 54 научене области на Шангајској листи, присутан у 27 научних области што говори о снази научног рада на универзитету.

Очекује да ће нова законска решења, које припрема Министарство просвете, створити атмосферу у којој је стимулисана врхунска наука.

„Чак и са скромним средствима мислим да би ми за пар година могли да унапредимо своју позицију на Шангајској листи“, истакла је Поповић која ће од октобра преузети функцију ректора УБ.

(Извор: Машински факултет/РТС,Танјуг)