Twitter

Facebook

Google+

email

Индустрија 4.0 је 2011. године у Немачкој дефинисана као напредни модел аутоматизације индустрије, а данас представља општи покрет у свету. Србији су што пре потребни стратегија нове индустријализације, нови бизнис модели, паметна специјализација и врхунска инжењерска знања. На изради „мапе пута“ по мери Србије морају заједно да раде држава, наука и привреда. Тим пре што су израда и усвајање нове индустријске политике Србије један од кључних предуслова за затварање поглавља 20 у преговорима са ЕУ.  Ово су главни закључци једанаестог по реду панела о Индустрији 4.0, који је 10. октобра одржан у Горњем Милановцу.

Основни циљ панела је био да се кроз дијалог препознају приоритети, кључни изазови и могућности у креирању стратешких праваца за примену модела Индустрије 4.0 у Србији.

Учеснике је поздравио декан Машинског факултета проф. др Радивоје Митровић, нагласивши да је главни изазов како да се конкурентност наше привреде не заснива на јефтиној стручној радној снази, него да се у оквиру европског концепта изборимо да будемо ниша у којој су доминантне врхунске технологије. То је могуће само ако бисмо у троуглу држава – академска заједница – привреда постигли  консензус и о томе доминантно разговарали са Европом, тражећи своје место у глобалном ланцу вредности, кроз аргументе за које се залажемо, нагласио је проф. Митровић.

Отварајући скуп председник компаније Металац Драгољуб Вукадиновић оценио је да је Индустрија 4.0 изузетно важна тема за нашу земљу и да успех скупа гарантују управо сами учесници – представници науке, привреде и ресорних министарстава.  “Наш пословни модел мора да се промени.  Зато је важно да будемо добро информисани и да испратимо примере за углед – како у свету, тако и код нас, где компаније попут Металца, већ чине крупне кораке, рекао је Мирослав Лутовац, директор сектора индустрије у Привредној комори Србији. Он је оценио да скупови као што је панел у Металцу представљају прави начин да се кроз најшире разговоре И размену искуства дође до модела новог индустријског развоја наше земље.

Србија је у претходне три деценије пропустила две технолошке револуције и зато се мора се укључити у четврту индустријску револуцију, сагласили су се учесници скупа. Прелазак на „Индустрију 4.0”, односно, на потпуну дигитализацију комплетне индустријске производње, шанса је за бржи економски раст, даљи динамичан раст извоза и за отварање нових радних места.

Дигитализација није догађај, то је пут. Ми смо значајно дигитализована компанија, и негде на српском нивоу, мимо ИТ сектора, ми спадамо у горњи део листе – рекао је Александар Марковић, генерални директор Металац а.д.  Према његовим речима, компанија данас има око 15 web презентација, Facebook и Инстаграм адресе, интернет продавницу и солидну полазну основу да интегрише дигиталне канале, маркетиншке алате и свеукупну базу података, како би обезбедио виши ниво компетенција, организације и способности стратешког наступа на дигиталном тржишту. У том циљу основано је и предузеће Металац дигитал.

Дигитализација захтева радикалне промене бизнис модела и паметну специјализацију и зато су посебно тематско место на конференцији била искуства у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, као и кључни глобални изазови дигитализације.

Према речима професора Видосава Мајсторовића са Машинског факултета, Србија је у четвртој, последњој групи од 80 анализираних земаља света, које  су спровеле, и још спроводе, дигиталну трансформацију  Лидери су Швајцарска, Немачка, САД, Јапан … У овом тренутку 12 земаља имају националне програме за Индустрију 4.0. “Машински факултет је 2016. иницирао најшире разговоре о Индустрији 4.0 који су резултирали међународном конференцијом УСА-ЕУ-Јапан-Аустралија-Србија Технолошки самит. Скуп је у јуну ове године одржан по трећи пут. О моделу Индустрија 4.0 у малим и средњим предузећима говорили су водећи светски стручњаци и креатори нових индустријских политика у Америци, Европи, Јапану…  Међу њима се издвајају имена проф. Џун Нија, саветника кинеског председника  Си Ђинпинга и проф. Франческа Ђованија, креатора Европског програма технолошког развоја “Мануфутуре”, истакао је проф. Мајсторовић, говорећи о Завршном документу конференције.

О искуствима глобалних лидера у Индустрији 4.0 говорио је Carsten Vollrath, SWISS IPG Partners Group AG. Према његовим речима, Швајцарска, Немачка и САД, планирају да до 2020. уложе 20 милијарди евра у дигиталне иновације. “Једина предност тих земаља је у томе што су са процесом дигитализације кренуле рано – неке пре 10. година. Њихови модели се разликују, али је извесно да је за дигитализацију индустрије неопходан близак савез науке, привреде и државе. Свима је заједничко и то да су развијали компетенције, вештине и бизнис моделе. Србија мора најпре да одреди области деловања, идентификује партнере и кључну групу малих и средњих предузећа, технолошког партнера, да их умрежи са универзитетима, пословним удружењима, стручњацима и консултантима кроз ткз. дигиталне лабораторије, рекао је Carsten Vollrath.
Катарина Обрадовић, помоћница министра привреде РС, рекла је да ресорним министарствима не иде лако процес препознавања кључних области и модела за процес Идустрије 4.0. “Зато се прешло на израду Стратегије паметне специјализације чији је циљ дефинисање стварних потреба развојно орјентисаних предузећа, да би Министарство осмислило нову индустријску политику”, истакла је она.

Дигитализација индустрије неопходна је и због чињенице да је данас на листи 500 најуспешнијих остало само 12 одсто компанија које су на тој листи биле и пре 60 година. Више од 400 некада моћних компанија, које су биле синоним за успех, избрисано је са пословне мапе света јер нису улагале у развој базиран на новим знањима и технологијама. Према речима проф. Драгана Ђуричина са Економског факултета у Београду, Србији је неопходан нови модел индустријског развоја. Јер , како је истакао, онај ко не буде што пре ускочио у воз 4.0  индустријске револуције нестаће са сцене. “После 2008. године ствари су се драматично промениле. Неолиберални модел је превазиђен и Србија то мора да прихвати. Са индустријом 4.0 добили смо квантни скок могућности”, поручио је проф. Ђуричин.

Скуп су организовали  Машински факултет у Београду, Привредна комора Србије и компанија “Металац”

(Извор: Машински факултет)

Twitter

Facebook

Google+

email

О појму времена – последној “нерешеној” мистерији модерне науке – биће речи на трибини, коју у четвртак, 18. октобра у 19 часова, у Великој Сали Студентског културног центра, организује Институт за физику.

Ко су господари времена – прва је у низу научнопопуларних трибина које се од ове јесени, у оквиру иницијативе Наука кроз приче, поново организују у СКЦ-у.

Најновија књига угледног италијанског физичара Карла Ровелија “Тхе Ордер оф Тиме” изазивала је пажњу читалаца широм света, а аутор већ носи надимак нови Хокинг. Кроз занимљива размишљања о времену, Ровели открива запостављену тајну – да је време последња велика нерешена мистерија савремене науке.

Да ли физичари данас другачије схватају време него у прошлости? Шта је време у филозофији? Да ли је време само психолошка илузија, шта је његова топологија, шта метрика и како гледамо у прошлост и у будућност? Шта је време у модерној науци? Шта је време за вас?

О овој теми говоре: Др Александар Богојевић, физичар, директор Института за физику у Београду,  Др Милош Арсенијевић, филозоф и аутор више књига о времену, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Др Софија Стефановић, археолошкиња и добитница првог ЕРЦ гранта у Србији, Биосенс институт у Новом Саду, Др Оливер Тошковић, психолог, Лабораторија за експерименталну психологију у Београду. Модератор трибине је Слободан Бубњевић, коуредник Науке кроз приче.

О ТЕМИ ТРИБИНЕ

Twitter

Facebook

Google+

email

Истраживања и развој нано фотонике на Машинском фаултету  у Београду нашла  примену у свакодневом  животу

За патент фулеренских нанофотонских сочива, др. Ђуро Коруга, професор биомедицинског инжењерства и нанотехнологија, добио је златну медаљу на 14. Међународном сајму иновација и нових технологија у Севастопољу у Русији. Овај проналазак награђен је златном медаљом и на 10. Међународном скупу проналазача и Трећем светском форуму иновација, који су у септембру одржани у Кини, као и златном медаљом Међународне федерације проналазача са седиштем у Швајцарској.

Професор Коруга је један од пионира нанотехнологије базиране на новом материјалу, фулерену C60.  Његов истраживачки тим у НаноЛаб-у Машинског факултета у Београду је априла 1992. године први помоћу STM/AFM микроскопа видео атомску структуру молекула C60, која је на бази квантно механичких прорачуна била предвиђена  још 1991. године и објављена на насловној страни часописа „Science“.

Поступак добијања нанофотонских сочива са интегрисаним фулереном који је патентирао проф. Коруга, јединствен је у свету и базиран  на научним открићима за која су додељене Нобелове награде –за откриће фулерена C60 (1996) и за расветљавање механизама контроле тзв. циркардијалног ритма (2017). Патент је примењен на специјално дизајнираним наочарима Tesla Light Wear (TLW) и очекивања су велика, када је реч о здрављу људи.

„Људи су бића светлости, јер је њихов организам, превасходно, електромагнетне природе.  Без ваздуха можемо живети 3-4  минута, без воде 9-12 дана, без хране 40-48 дана, без електромагнетизма биомолекула и ћелије – ни једног трена. Да би организам функционисао оптимално, потребно је да светлосни фотони буду уређени као и биомолекули у организму, односно, да се „препознају на први поглед“, брзо и ефикасно“, каже проф. Коруга.

Разговор почињемо причом о фулерену. „C60 је молекул састављен од 60 атома угљеника сферичног облика који подсећа на фудбалску лопту “буба мару” – састављену од дванаест петоуглова и двадесет шестоуглова. Има бољу симетрију и већу лепоту од  кристала дијаманта. Он је његов „старији брат“  и чвршћи је од њега! Интегрисан у нанофотонска сочива ротира 18 милијарди пута у секунди. Он је „жив“ и невероватно агилан. Кад светлосни фотони дођу у контакт са фулереном C60, он им даје ново уређење и прерасподелу енергије. Другим речима, фотони дифузне светлости (сунце, неонско и LED  светло, светло телевизора, мобилних телефона, рачунара) мењају свој енергетски образац (од високих енерија УВ и плаве светлости у низе енергетске нивове- зелена, жута, црвена, односно од сферне у тороидну форму). Тако настаје светлост новог квалитета – хиперхармонизована светлост (HHL), објашњава наш саговорник.

И овде полако долазимо до суштине. Хиперхармонизована светлост има моћ препознавања себи сличних биомолекула, биоструктура и биопроцеса. Односно, има енергетску уређеност фотона  подударну са енергетским структурама наших ткива. Користећи мехнизме самосличности и самопрепознавања, хиперхрамонизована светлост доводи до хармонизације поремећених процеса у организму.

Ипак,  да би се човек у потпуности осећао добро, и његов циркадијални (биолошки) ритам треба да буде стабилан. То се, према речима нашег саговорника, постиже редовним излагањем  дневној, а нарочито јутарњој светлости, односно тами, поноћној.  Игра светлости и таме преко мозга утиче на лучење хормона, телесну температуру, крвни притисак, локомоторну активност,  регулацију циклуса спавања, метаболизам итд.

Међутим, додаје проф. Коруга, Сунце има два лица: оно је наш највећи пријатељ али често и веома опасни непријатељ, нарочито због УВ и високо енергетског плавог светла. С друге стране, плави део спектра је доминантан и код вештачких (дифузних) извора светлости. „Око нема природу заштиту од шетних зрачења. Дуга изложеност UV, високоенергетском плавом, ненонском, LCD i LED светлу доводи до дегенеративних промена ока, а утиче и на биолошке процесе у организму. Заштита од шетних зрачења је императив данашње цивилизације. Овде долазимо до основне функције фулеренског сочива. Стварањем хиперхармонизоване светлости блокира  продор три врсте штетних зрачења:  високоенергетског плавог, ултраљубичастог (UV) и инфрацрвеног (IC)“, а штетно плаво светло трансформише у светло таласне дужине која прија оку и не штети организму (зелено, наранџасто, жуто, црвено), наглашава проф. Коруга.

У наставку  текста објављујемо екслузивне снимке деловања  нанофотонике на спектар неонског светла.

************************************

У служби здравља  

Научни експерименти потврђују оправданост очекивања да HHL светлост позитивно утиче на мождане таласе, специјализоване ћелије у оку одговорне за ноћни вид, протеин клатрин  (доводи до регулације лучења неуротрансмитера, односно побољшање функционалних процеса у централном нервном систему).

Поремећаји у функционисању мозга манифестују се као главобоља, умор, одсуство концентрације, депресија, а у тежим облицима као епилепсија,  деменција, Алцхајмерова болест, итд. Научне студије су показале да HHL светлост уравнотежује однос серотонина („хормон среће“) и мелатонина, допамина и кортизола. Ношење наочара са фулеренским сочивима  има позитивно дејство  на мозак, редукујући анксиозност и депресију и побољшавајући квалитет сна.

Мелатонин је хормон који ствара хипофиза. Највише се лучи током ноћи. Поремећај у синтези мелатонина ремети наш природни биолошки ритам и доводи до поремећаја сна. Смањено стварање мелатонина подстиче повећања броја канцерогених ћелија. Наочаре Tesla LightWear позитивно утичу на синтезу мелатонина и серотонина и регулише њихов однос. Тако се уравнотежује рад нашег биолошког сата, побољшава концентрација и сан, односно повећава  интелектуални и радни потенцијал људи. За младе особе, децу, оне су императив како за превенцију тако и за заштиту ткивних структура ока, било да су напољу (од прекомерног UV и плавог светла сунца, било да бораве у затвореној просторији (учионоци, играоници,…..од плавог LED светла или неонке UV и плаво) или раде за компјутером (плаво светло).

Twitter

Facebook

Google+

email

„Одрживи развој и климатске промене: повезивање истраживања, образовање, политикe и праксe“ назив је конференције коју је у оквиру прославе 210 година Универзитета у Београду, организовао Хумболтов клуб Србије. Скуп је одржан од 19. до 22. септембра у згради Ректората УБ, а акценат је стављен на актуелне изазове одрживог развоја савремене цивилизације и питање у  коликој мери су климатске промене последица деловања човека на животну средину, или су оне само последица турбулентних, али нормалних, појава у развоју Земље као планете..

Конференцију је званично отворио досадашњи ректор Универзитета у Београду проф. др Владимир Бумбаширевић, а учеснике скупа су поздравили и немачки амбасадор у Београду Томас Шиб, заменик генералног секретара Хумболтове фондације Томас Хесе,  потпредседник САНУ Зоран Поповић,  државни секретар за високо образовању у МПНТР РС, проф. др Виктор Недовић, државни секретар за екологију у Министарству заштите животне средине, проф. др Владимир Џамић и директор ДААД-а у Београду,  Симоне Хајне.

Радни део конференције одвијао се у седам сесија, а  раду скупа учествовало је 146 научника, углавном Хумболтоваца, из 24 земље. Одржано је и осам пленарних предавања, на којима су говорили еминентни професори из Немачке и Хумболтовци из иностранства. Овде је важно напоменути да су међу учесницима скупа, осим истраживача из области техничких и природних наука, били и представници хуманистичких наука.

Успеху конференције, кроз своје радове, допринели су и млади истраживачи, потенцијални добитници престижне Хумболтове стипендије.  Ако говоримо кроз бројеве, на скупу је одржано укупно 103 усмених и 19 постер презентација, као и један округли сто.

Посебну пажњу учесника приквукла је панел дискусија о раду Хумболтове фондације, на којој је заменик генералног секретара фондације Томас Хесе говорио о могућностима сарадње, а новоизабрани ректор Универзитета у Београду, проф. др Иванка Поповић представила је на научне и образовне резултате БУ у протеклих 210 година.

Према речима председника Хумболтовог клуба Србије, проф др. Мирка Коматине, који је и организатор конференције, скуп је испунио очекивања.

„Поред научног аспекта остварен је социјални аспект, који ће свакако доринети поспешивању сарадње Хумболтових стипендиста из региона и света. Такође, можемо очекивати и унапређење научне сарадње са Немачком, о чему говори и присуство немачког амбасадора и званичника немачке амбасаде у Београду, као и високог представника Хумболтове фондације“, закључио је проф. Коматина.

(Извор: Машински факултет)

Twitter

Facebook

Google+

email

Седми међународни симпозијум „Индустријско инжењерство“ – SIE 2018, у организацији Катедре за индустријско инжењерство МФ, Иновационог центра МФ и  Steinbeis Advanced Risk Technologies, одржан је крајем прошле недеље на Машинском факултету у Београду.  Скуп је био добра прилика да се укаже на улогу и значај индустријског инжењерства, идентификују главни трендови у области и подстакне умрежавање и сарадња међу учесницима на унапређењу теорије и праксе.

Током радног дела конференције, који се одвијао кроз шест секција представљено је више од 120 радова на тему  управљања производњом, менаџмента ризиком, ергономије, менаџмента квалитетом, информационих и других технологија у индустријском инжењерству. Аутори су водећи домаћи и инострани стручњаци у области Индустријског инжењерства.

Свечано отварање SIE 2018 одржано је у четвртак, 27. Септембра. Учеснике симпозијума поздравио проф. др Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС. Општи став у научној заједници је да нам је потребан другачији начин финансирања научних истраживања, а то ће нам омогућити Закон о научноистраживачкој делатности и Закон о фонду за науку, који би у новембру требало да уђу у скупштинску процедуру, најавио је проф. Поповић. Он је оценио да је доношење ових закона важна системска промена и велики искорак у реформи научног система, јер се тиме ствара оквир за институционално и пројектно финансирање истраживача и установа у којима они раде.

Катарина Обрадовић Јовановић, помоћник министра привреде РС за мала и средња предузећа нагласила је да индустријско инжењерство има важну улогу  у развоју привреде Србије. Уверена сам да ће радови презентовани на  SIE2018 у великој мери допринети развоју индустријске стратегије наше земље и унапређењу њене индустрије, нагласила је гђа. Обрадовић-Јовановић.

Нови проректор за међународну зарадњу Универзитета у Београду, професор Машинског факултета др Ненад Зрнић упознао је учеснике са организационом структуром и образовним и научноистраживачким потенцијалима Машинског факултета у Београду. Говорећи о развојним приоритетима Машинског факултета у наредном периоду, он је навео да поред унапређења квалитета наставе, научног истраживања и међународне научне сарадње, да посебно место заузима сарадња с индустријом, како домаћим, тако и страним компанијама.

Др Иван Ракоњац, директор Фонда за иновациону делатност РС изразио је задовољство што му је пружена прилика да као некадашњи студент МФ и докторант Катедре за индустријско инжењерство, може да поздрави ученике Симпозијума. Нагласивши да су иновације данас један од главних покретача индустријског развоја сваке земље, он оценио да је за развој иновационе делатности и имплементацију иновација у Србији, изузетно важна сарадња науке и привреде, као и стручан инжењерски кадар.  У том процесу значајну улогу имају Машински факултет и Катедра за индустријско инжењерство на којој се, између осталог,  изучава и иновациони менаџмент, нагласио је Ракоњац.

Михајло Весовић, саветник председника Привредне коморе Србије је подвукао значај холистичког приступа, својственог индустријском инжењерству, у дигиталној трансформацији Србије, затим се осврнуо и на поједине пословне моделе, значај кооперације и колаборације.

Испред Федрације европских друштава за ергономију учесницима за обратио др Ђула Сабо, који је том приликом подсетио да је Србија једна од планица те организације. Он је затим указао на значај ергономије, не само  као дисциплине индустријског инжењерства, него и на пољу стандардизације у европском оквиру.

Учеснике скупа поздравила је и проф. др Весна Спасојевић Бркић са Катедре за индустријско инжењерство МФ. Она се  том приликом захвалила Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС на дугогодишњој подршци у организацији скупа, а затим и организационом и програмском одбору скупа, као и рецензентима радова који су, како је навеле, у великој мери допринели  успешном раду конференције.

(Извор: Машински факултет)