Аутор: ivanasub

„Спектрум“- часопис  Словачког техничког универзиета у Братислави – у новом броју доноси опширан извештај о посети истраживача из Словачке Машинском факултету Универзитета у Београду и реализацији билатералног пројекта „Research of the state of gear teeth surface made from 3D printing at low load operation“ на којем раде са београдским колегама. У тексту је наглашена и спремност за наставак успешне сарадње кроз заједничке наступе у међународним пројектима, попут H2020 i Erazmus +.  Интегрални текст можете погледати у наставку :

Уређај за точење и очување вина, који је развио Иновациони центар Машинског факултета у Београду, један је од четири најуспешних проналазака, чији је развој, патентну заштиту и пут до тржишта, подржао Фонд за иновациону делатност Републике Србије.

Уређај је резултат вишегодишњег истраживања чланова Иновационог центра Машинског факултета у Београду и компаније PORT-TR. Овај нов и иновативан проналазак у потпуности решава проблем очувања квалитета вина након отварања флаше и намењен је угоститељским објектима. Састоји се од јединице за упумпавање инертног гаса аргона, који спречава оксидацију вина и од одвојивог електромагнетног затварача, који вино дозира у тачно одређеној запремини. То омогућава да вино и након отварања флаше задржи мирис и укус дуг временски период.

Фонд за иновациону делатност је овај пројекат препознао као добар пример сарадње науке и привреде у идентификовању захтева тржишта и развоју једне идеје у нов комерцијално атрактиван производ.  У јануару 2017. године потписан је Уговор о пружању подршке у комерцијализацији уређаја кроз Програм трансфера технологије (ТТФ), чији је основни циљ подстицање сарадње науке и привреде и заједнички наступ на тржишту.

„Пут од идеје до тржишта је трновит. Фонд за иновациону делатност нам је помогао да утабамо ту стазу. Да сагледамо тржиште, заштитимо међународно интелектуалну својину и да унапредимо наш производ“, изјавио др Милош Милошевић, научни сарадник у Иновационом центру МФ, који је са својим тимом и Бојаном Лазићем из компаније PORT-TR осмислио и направио овај уређај. 

Иначе, у протекле две године, кроз Програм трансфера технологије, Канцеларија за трансфер технологије Фонда за иновациону делатност, финансијски је подржала 18 иновативних пројеката научноистарживачких организација, а за три је помогла проналажење приватног партнера и пласирање на тржиште. Међу њима издвојила су се четири пројекта, а један од њих је и проналазак Иновационог центра Машинског факултета.   

(Извор: Машински факултет)

Четврти технолошки самит САД-ЕУ-Јапан-Србија / Конференција “Индустрија 4.0“, који окупља водеће светске експерте за технолошки развој, биће одржан од 3. до 6. јуна 2019. године на Машинском факултету у Београду.

Машински факултет у Београду од јуна 2015. године, на организован и систематски начин ради на развоју и примени модела Индустрија 4.0 у Србији. На четрнаестом Панелу о Индустрији 4.0 у Србији, који је одржан 23. јануара 2019. године у Компанији „Слобода“ из Чачка, под називом “Индустрија 4.0 за Одбрамбену индустрију Србије“, презентиран је “Програм Индустрија 4.0 за Србију“.

Он је један од резултата технолошких самита, који се од 2016. године, редовно одржавају на Машинском факултету у Београду, а на коме најпознатији светски експерти за технолошки развој излажу своје научне резултате из области нових технологија у контексту модела Индустрија 4.0.

Ове године, према речима проф. др Видосава Мајсторовића, једног од оснивача и ко-председника овог Самита, имаћемо светску елиту на пленарним седницама и панелима у јуну.

До сада су своје учешће потврдили и послали радове:

 1. Prof. Dr. Yoram Koren, (CIRP Fellow), The University of Michigan, Ann Arbor, Michigan, USA. (Reconfigurable Manufacturing Systems (RMS), Manufacturing system Control & Automation, Robotics). https://ykoren.engin.umich.edu/. Родоначелник мехатронике у Производном инжењерству, са преко 27000 цитата (најцитиранији научник у Производном инжењерству у свету са h индексом од 750). Почасни Председник  ЦИРП-а.

2. Prof. Dr. Lаszlo Monostori, SZTAKI, TU Budapest, Hungary; (CPM, IoT), https://www.sztaki.hu/en/organization. Референтни светски истраживач за Сајбер-физичку производњу. Почасни Председник  ЦИРП-а.

3. Prof. Dr. Yasuhiro Takaya, (CIRP fellow, President of IMEKO TC 14), University of Osaka, Japan. (Manufacturing Metrology, Laser applied nano-measurement and evaluation). http://www.dma.jim.osaka-u.ac.jp/view?l=en&u=8390&a2=0000009&a3=0000192&o =affiliation&sm=affiliation&sl=en&sp=1. Водећи истраживач за Производну метрологију у свету и Јапан. Председник ИМЕКО ТК 14 за Производну метрологију. Члан ЦИРП-а.

4. Prof. Dr. Dimitris Kiritsis, Chair of IFIP-WG5.7, Ecole Polytechnique Fédérale de Lausanne STI-IGM-LICP, Swiss. (ICT for Sustainable  Manufacturing). https://people.epfl.ch/dimitris. kiritsis/bio?lang=en&cvlang=en. Један од најугледнијих чланова ИФИП-а, и истраживача за ПЛМ модел у свету.

5. Prof. Dr. S. Jack Hu, The University of Michigan, Ann Arbor, Michigan, USA. (Advanced Manufacturing Systems). https://me.engin.umich.edu/people/faculty/s-jack-hu/. Редовни члан ЦИРП-а, за нове технологије, а посебно за интелигентно одржавање је један од референтних истраживача у САД.

6. Prof. Dr. Albert Shin, (CIRP Fellow), University of Michigan’s Mechanical Engineering and Wu Manufacturing Research Center, Ann Arbor, USA.  (Biomedical device design / manufacturing), https://me.engin.umich.edu/people/faculty/albert-shih. Дописни члан ЦИРП-а, а његова истраживачка област је биомедицинско инжењерство.

7. Prof. Dr. S.V. Sreenivasan, UT Austin, USA. (Nanotechnology, Nanofabrication, Nano-scale Manufacturing). http://www.me.utexas.edu/faculty/faculty-directory/sreenivasan. Специјалност проф. Сринвасана је нано-производња.

8. Prof. Dr. Jozsef  Vancza (Chair of the CIRP STC-O), SZTAKI, TU Budapest,  Budapest, Hungary. (Advanced Production Management Systems).  http://old.sztaki.hu/~vancza/, vancza@sztaki.mta.hu. Редовни члан ЦИРП-а, а истраживачке специјалности су му терминирање и програмирање робота у контексту Индустрије 4.0.

9. Prof. Dr. Emanuele Carpanzano (CIRP Fellow), SUPSI – ISTePS, Institute of Systems and Technologies for Sustainable Production, Manno, Switzerland. (Industry 4.0). http://www.supsi.ch/home_en/strumenti/rubrica/dettaglio.6735.htm. Редовни члан ЦИРП-а, а Индустрија 4.0 су му актелне истраживачке области.

10. Prof. Dr. Tulio Tolio, (CIRP Fellow), Politechico de Milano, Milano, Italy. (Advanced Manufacturing). http://www.mecc.polimi.it/ricerca/personale-docente/personale-docente/ prof-tullio-tolio/. Редовни члан ЦИРП-а, Председник Националног савета Италије за истраживања. Технолошки системи управљани по концепту Индустрије 4.0 су његова истраживачка специјалност.

11. Prof. Dr. Markus Zimmermann, Technische Universität München, Munchen, Germany. (I4.0, IoT). https://www.mw.tum.de/lpl/mitarbeiterinnen-und-mitarbeiter/profile/markus-zimmermann/. Истраживачка специјалност проф. Цимермана је примена ИКТ технологија у И4.0.

12. Prof. Dr. Dimitris Mourtzis, (CIRP Fellow), University of Patras, Dept. of Mech. Eng. & Aeronautics, Lab. for Manuf. Systems & Automation (LMS), Rio-Patras, Greece. (Prod. Systems Planning Control & Networking, Manuf. Systems Design, Manuf. Systems Flexibility). http://www.mead.upatras.gr/lang_en/personnel/view/42. Редовни члан ЦИРП-а, а примена И4.0 у технолошким системима му је актелна истраживачка област.

13. Prof. Dr. Volkan Patoglu, Faculty of Engineering and Natural Sciences, Sabanci University, Istanbul, Turkey. (Mehatronics). http://myweb.sabanciuniv.edu/vpatoglu/. Специјалност колеге Патоглуа је мехатроника у контексту Сајбер-физичких система.

14. Prof. Dr. Giovanni Moroni, (CIRP Fellow), Politecnico di Milano, Mechanical Engineering Department, Milano, Italy. (Coordinate Measuring Machine, Tolerancing, Statistical Process Control).  http://www.mecc.polimi.it/en/research/faculty/faculty/prof-giovanni-moroni/. Колега Морони се посебно бави инжењерским пројектовањем у контексту И4.0 модела.

15. Dr. José Caldeira, INESC TEC, Porto, Portugal. (Manufuture Program).  https://www. inesctec.pt/en/people/jose-carlos-caldeira#additional_information. Други човек Програма Manufuture у Европи. Специјаност су му менаџмент стратечким истраживањима.

16. Dr. Liviu Jalba, Microelectronica, Bucharest, Romania. (Nano and micro scale products. ISO 1 Clean Lab.).  http://www.microel.ro/en/. Нано производња је специјаност др Јалбе.

17. Prof. Dr. Jerzy Jedrzejewski, (CIRP Fellow), TU Wroclaw, Wroclaw, Poland. (Intelligent Machine Tools). http://www.obrabiarki.pwr.wroc.pl/pracownicy.html. Редовни члан  ЦИРП-а, а специјаност су му термичке деформације МА као елемента СФС у И4.0 моделу. 

18. Dr. Ö.S. Ganiyusufoglu, CIRP President CMAG, Chairman of Shenyang Machine Tool (Group) Co., Ltd., China. (Advanced Manufacturing). Редовни члан ЦИРП-а. Др Ганисуфоглу се посебно бави развојем машина алатки као СФС у контексту И4.0.

19. Prof. Dr. Beniot Iung, Lorraine University, Nancy, France. (Prognostics and Health Management). https://scholar.google.be/citations?user=8OZNIrUAAAAJ&hl=fr. Колега Ланг се бави развојем модела Интелигентног одржавања у контексту И4.0.

20. Dr. Hideaki Hohnoki, COHO Consulting, LLC., New Technology Association of Japan, Shiba city, Japan. Advanced Manufacturing in Japan. Колега Хохноки посебно истражује развој и примену напредних технологија у МСО у Јапану.

21. Prof. Dr. George Constantin, Machine and Production Systems, TU Bucharest, Bucharest, Romania. (Advanced Macine Tools). www.imst.msp.pub.ro. Проф. Константин се посебно бави истраживањем динамичких модела МА као СФС.

22. Prof. Dr. Numan Durakbasa, TU Vienna, Manufacturing Metrology Lab.,Vienna, Austria. (Advanced Metrology and Quality Management). https://cec.tuwien.ac.at/key_facts/faculty/ faculty_member/EN/?user_cecfaculty_pi1%5BshowUid%5D=872&cHash=9a37ca831e2274147eb22e2be0a26d50. Проф. Дуракбаса је редовни члан ИМЕКО организације. Његова истраживачка специјалност је нано-метрологија у контексту И4.0.

23. Prof. Dr. Luigi Maria Galantucci, (CIRP Fellow), Politecnico di Bari, Dip. di Ingegneria Meccanica e Gestionale, Bari, Italy. Reverse Engineering, Rapid Prototyping, Laser Processing. http://poliba.academia.edu/LuigiMariaGalantucci/CurriculumVitae. Редовни члан ЦИРП-а. Истраживачка специјаност му је реверзно инжењерство у контексту И4.0.

24. Prof. Dr.Marco Macchi, Politecnico di Milano, Italy. (Advanced Production Management Systems). Factory of the Future. http://www.dig.polimi.it/index.php? id=283&tx_wfqbe_pi1%5Bid%5D=36. Проф. Маћи је редовни члан ИФИП-а, а истраживачка специјаност су му фаврике будућности у контексту И4.0.

25. Prof. Dr. Peter Monka, TU Presov, Presov, Slovakia. (Advenced Manufacturing in Slovakia). http://www.fvt.tuke.sk/sk/pracoviska. Колега Монка се бави истраживањима модела за пројектовање технолошких процеса у контексту И4.0.

26. Prof. Dr. Dragan Đurđanović, The University of Texas at Austin, Austin, USA. (Advanced quality control in multi-station manufacturing systems. Big data analytics). http://www.me.utexas.edu/faculty/faculty-directory/djurdjanovic. Колега Ђурђановић, један од оснивача и копредседника овог Самита, се посебно бави Ителигентним одржавањем у контексту И4.0 модела.

Листа предавача на овогодишњем Самиту није коначна. Она обухвата још четири предавача из наше земље, а очекују се још неколико предавача из иностранства. Посебно је важно нагласити да овај Самит не прихвата “слободне“ радове, већ ИСКЉУЧИВО по позиву борда Председника овог Технолошког самита. Зборник радова ће издати Спрингер, https://www.springer.com /la/book/9783319895628 ,  како је то било и за претходну Конференцију.

Можемо на крају закључити да ће овогодишњи Самит по светским именима чија најновија истраживања ћемо чути, бити НАЈБОЉИ до сада.

Деатљни Програм ће бити дефинисан почетком априла.

Добро дошли!

Више информације: www.mefics.org; www.mas.bg.ac.rs ; www.jusk.rs или на vidosav.majstorovic@ssb.rs.

(Извор: Машински факултет)  

Професорка Јованка Живојинов, дипломирани физичар и редовни професор Машинског факултета Универзитета у Београду у пензији, ове године прославља свој 100-ти рођендан. Доцент, ванредни професор, редовни професор,  др  Живојинов је прва жена, која је после ослобођења, 1947. године, започела и градила академску каријеру на, до тада, искључиво „мушком“ факултету. Живот је посветила, каже,  студентима и науци, а њена порука данашњим генерацијама је и даље иста –  „Вредно радите, са вером у Бога!“

Срдачно нас дочекује у свом стану на Врачару. Године су оставиле траг на њеном лицу, рукама…, али њене интелигенте, радознале и веселе очи говоре о жени са ставом, благе нарави и ведрог духа.  Јасно нам је зашто је један од најомиљенијих професора који су оставили дубок траг на десетине генерација студената Машинског факултета.

Проф. Живојинов је рођена у новембру 1919. године у Кикинди. У родном граду је завршила основну школу и гимназију. У предвечерје Другог светског рата, 1939. године уписала се на физичко-хемијску групу Филозофског факултета у Београду. Ратне године провела је Кикинди. После ослобођења наставила је студије на Природно-математичком факултету у Београду, где је дипломирала  1946. године. Ментор јој је био чувени  професор Павле Савић, оснивач Института за нуклеарне науке у Винчи.  У марту 1947. године је изабрана за асистента за предмет Физика на Машинском факултету у Београду.

„Била сам први послератни дипломац проф. Павла Савића. Рад сам бриљантно одбранила, а проф. ми је рекао да могу да бирам факултет где ћу да радим. Ја сам се одлучила за Машински факултет. У то време на факултету је радио проф. Милан Јовановић, за кога сам знала да је сјајан. Када је проф. Јовановић отишао да предаје на једном универзитету у САД, заменио га је врсни  проф. Милосављевић. Била сам изненађена када ми је као почетнику указао поверење да сама испитујем студенте. Само је рекао: „Јованка, прозивајте и питајте ви“. Иначе, додала је, у то време, жене су биле ретке на целом Београдском универзитету. Дуго сам била једина жена на Машинском факултету, али имала сам пуно поштовање колега“, подвлачи наша саговорница.

Проф. Живојинов је 1958. године на Машинском факултету одбранила докторску дисертацију на тему „Одређивање ентропије испаравања“ и тиме стекла титулу доктора физичких наука, а њена академска каријера кренула је узлазном путањом. 1976. године је изабрана за редовног професора Машинског факулета.  Осим на Машинском факултету, држала је наставу физике и у одељењима Машинског факултета у Крагујевцу, Светозареву, Ваљеву, Лозници, Смедеревској Паланци, као и на Пољопривредном факултету у Београду.

На нашу  констатацију да њени некадашњи студенти, а сада професори Машинског факултета, с великим поштовањем говоре о њеним бриљантним предавањима, посебно на тему Ајншајнове теорије релативитета, наша саговорница скромно каже да је њена дужност била да својим ђацима  осим знања пренесе и љубав према науци. „Заиста сам била омиљена код својих студената. Звали су ме студентска мајка. Они волели мене, а ја њих. То осећање је било обострано и зато су моја предавања била јако посећена“, објашњава проф. Живојинов.

На питање шта је то што чини професора омиљеним и због чега се на њеним предавањима тражила столица више, наглашава да је то, на првом месту,  отворен приступ настави која прати савремене трендове научног истраживања и технолошког развоја. „Студенти су волели модерне ствари, баш као и ја“, наводи наша саговорница.

Кад је реч о научном раду професорке Живојинов њена почетна интересовања као физичара била су везна за гама зраке. „Професор Павле Савић ме је својевремено позвао да му се придружим у истраживањима у Винчи, али нисам могла да оставим своје студенте и Машински факултет“. Током академске каријере на Машинском факултету, професорка Јованка Живојинов, са својим сарадницима, истицала се у области и проблемима који се односе на термодинамичке једначине стања и термодинамичке потенцијале, посебно у интервалима температуре од тројне до критичне тачке.  По томе је професорка Јованка Живојинов, са групом својих сарадника, била позната како у земљи, тако и у иностранству, а радове те групе су праћени у референтним стручним часописима.“

Као резултат истраживања, проф. Живојинов је објавила 116 научних и стручних радова. Била је члан Друштва математичара, физичара и астронома Југославије, Француског друштва физичара, Европског друштва физичара, Југословенског друштва за рационалну и примењену механику, Српског хемијског друштва и Њујоршке академије наука. „Већина мојих радова је објављена у иностранству. На Сорбони сам водила семинар у области термодинамике који је окупљао водеће европске истраживаче. У једној од дискусија победила сам америчког професора Стронга, који се бавио изналажењем решења за израду вештачких дијаманата. Од њега сам касније добила позив да предајем у Америци, али сам остала верна Машинском факултету.“ 

Оно што посебно занимљиво у вези професорке Живојинов јесте да је велики заљубљеник у рад Алберта Ајнштајна. „То је заиста тачно. Као верник, често се молим Богу да ми испуни жељу да видим Алберта Ајнштајна и да га питам отуд му идеја да је енергија једнака производу масе и квадрата брзине. Замислите, брзина светлост је 300.000 km/s. Помножено са масом, све се претвара у енергију. То не произлази ни из једног претходног физичког закона“, констатује наша саговорница.

Током разговора дотакли смо се и истраживања у ЦЕРН-у, где
физичари, заједно са бројнијим инжењерима, истражују темељну структуру космоса, користећи највећу инсталацију на свету за изучавање основних састојака материје – елементарних честица. Проф. Живојинов је та истраживања оценила веома значајним јер нас, како је истакла, воде спознаји темељних закона природе. Том темом завршавамо посету нашој драгој саговорници, са жељом да је здравље и ведар дух и даље служе.

Аутор: Ивана Субашић

Овогодишња, 59. по реду Машинијада биће одржана од 30. априла до 4. маја у Бечићима у Црној Гори, договорено је на седници Заједнице организација студената машинства (ЗОСМ) којој су присуствовали представници 11 машинских факултета из Србије и држава региона. Седница ЗОСМ је одржана протеклог викенда  у Подгорици, а домаћин скупа био је Машински факултет Универзитета у Црној Гори.

Студенте је поздравио декан Машинског факултета у Подгорици, проф. др Игор Вушановић који је том приликом одржао изузетно мотивационо предавање на тему енергетике.  Другог дана посете за учеснике састанка организован је обилазак манастира Острог.

Машински факултет у Београду представљали су председник Савеза студената МФ Милош Ђоковић, председник Спортског удружења студената машинства „Машинац“ Љубомир Симеуновић, секретар Студентског парламента МФ Стефан Бердић и студент продекан Јагош Стојановић.

Машинијада је традиционална манифестација која окупља студенте машинства и технике из држава са  простора бивше СФРЈ.  Учешће на овогодишњој Машинијади потврдили су студенти машинских факултета из Београда, Новог Сада, Ниша, Краљева, Крагујевца, Косовске Митровице, Зенице, Мостара, Сарајева, Источног Сарајева, Подгорице, Бања Луке, Требиња, Скопља и Љубљане.  И ове године будући инжењери надметаће се у знању из механике, математике 1 и 2, термодинамике, машинских елемената, механике флуида и отпорности материјала, а снаге ће одмерити и у спротским дисциплинама (фудбал, кошарка, рукомет, одбојка, шах, стони тенис).

За факултете и студенте који се надмећу у научним и спортским такмичењима, Машинијада је прилика да се јавности представе на најбољи могући начин.

Репрезентацију Машинског факултета Екипу Машинског факултета у Београду, као и ранијих година представљаће такмичари у знању и спортским дисциплинама.  Такмичаре у знању бирају асистенти који уједно и припремају изабране студенте за Машинијаду. Што се тиче спортских такмичења њих представљају студенти који су већ у некој од спортских екипа.

(Извор: Машински факултет)

Бесплатна радионица на тему Презентационе вештине и технике, у организацији Програмског одбора Young Researchers Conference 2019 (YOURS), чији је председник проф. др Владимир Поповић, биће одржана у уторак 12. фебруара у 12 часова у сали 514 на V спрату Машинског факултета Универзитета у Београду.

Радионица је намењена младим истраживачима, а циљ радионице је да се младим колегама помогне у припреми презентација за предстојећу YOURS конференцију и друге сличне скупове.

Заинтересовани могу да се пријаве на office@yours.rs све до 10. фебруара 2019. године.

Дводневна конференција YOUng ResearcherS Conference 2019 биће одржана 26. и 27. марта на Београдском сајму. Организатори скупа су Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, редакција часописа „Journal of Applied Engineering Science (JAES)“ и Београдски сајам, а циљ је промоција научног рада и подстицање сарадње младих истраживача у региону.

Организатори позвају све истраживаче до 35 година (дoктoрaнди, студeнти мaстeр студиja, кoлeге кoje су вeћ дoктoри нaукa) да презентују нове трендове, унапређења и истраживачке резултате мeђунaрoдних и нaциoнaлних истрaживaчких прojeкaтa на којима су учествовали, или имају прилику да учествују и то у области:  технологије, материјала, производних процеса, организације, информационих технологија и софтверског инжењеринга, стандарда и регулатива, тестирања и мерења, одржавања и поузданости, горива и мазива, екологије и енергетске ефикасности, логистике и транспорта, војне индустрије и др.

Више детаља доступно је на следећем линку: http://www.iipp.rs/konferencija.php?id=3

(Извор: Машински факултет)

Машински факултет Универзитета у Београду и водећи произвођач робота у свету, шведска компанија ABB, потписали су у уторак, 29. јануара,  Споразум о пословно-техничкој сарадњи. Обе стране исказале су заинтересованост да сарађују у области технологије роботског заваривања, роботске монтаже, а по потреби и других производних процеса, са фокусом на систем-интеграцију и развој специјализованих софтверских решења за управљање производним роботским системом и развој напредних софтверских решења за област колаборативне роботике. Сарадња, такође, обухвата и образовање инжењера за област роботизације производних процеса и примене роботске технологије у индустрији Србије. Споразум су потписали декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић и директор АВВ Србија, господин Александар Ћосић.

„Роботика је суштина Индустрије 4.0“, рекао је декан Радивоје Митровић. Напомињући да стопа раста у производњи и примени индустријсих робота у свету бележи двоцифрене вредности из године у годину, он је истакао да је Машински факултет стратешки опредељен да агилно прати ове трендове и својим студентима омогући најбоље услове за стицање не само теоријских, већ и практичних знања у овој области.

„Србији су потребни модерно образовани инжењери не само да би процес индустријализације домаће економије био могућ, него и за позиционирање Србије као економије базиране на знању и принципима концепта Индустрија 4.0. Компанија ABB , гигант у области роботике, је савршен партнер за остваривање овако амбициозних циљева и зато смо данас потписали овај споразум“, навео је проф. Митровић.

Директор ABB  Србија, Александар Ћосић, и сам инжењер по образовању, сагласио се са деканом Митровићем и додао да је ABB је компанија која јако много полаже на сарадњу са универзитетима и факултетима широм света. Машински факултет је једна од ретких научно-образовних установа у Србији која има висок ниво научних знања и сасвим природно је да упоставимо сарадњу са  једном таквом институцијом, истакао је директор АВВ.  

Први конкретан резултат споразума је опремање Лабораторије за кибернетику и мехатронске системе (CMSysLab) Катедре за производно машинство, ABB индустријским роботом IRB 1660ID 6/1.5, који је данас испоручен Машинском факултету.

Фотографија робота ABB IRB 1660ID 6/1.5. Овај робот врхунских перформанси ће оснажити наставну и истраживачку базу Лабораторије за кибернетику и мехатронске системе (ЦМСyсЛаб) Катедре за производно машинствo

„Циљ је да студентима машинства омогућимо приступ најсавременијим технологијама којима је ABB овладао и на тај начин допринесемо образовању нове генерације инжењера који ће бити спремни за изазове које доноси нова индустријска револуција – Индустрија 4.0. Такође,  планирамо да заједно са стучњацима CMSysLab Машинског факултета радимо на развоју апликација за роботику за различите купце на тржишту Србије“, истакао је, господин Ћосић.

Индустријски робот IRB 1660ID 6/1.5, који је Машинском факултету испоручила компанија АВВ је робот специјализован за операције електролучног заваривања, најновије генерације и врхунских технолошких перформанси.

Према речима руководиоца CMSysLab, проф. др Петра Б. Петровића, већ у пролећном семестру, студенти који слушају предмет Технологија монтаже на овом роботу ће стицати прве практичне вештине у пројектовању и програмирању роботских система за заваривање и монтажу.

„ABB и CMSysLab имају амбициозне програме за даље проширење сарадње и примену ове технолгије у индустрији Србије, посебно у малим и средњим предузећима која без најмодерније прозводне базе не могу да остваре потребан ниво компетитивности за успешно пословање у глобализованом свету. Време које је пред нама је време паметних машина“, закључио је проф. Петровић. 

(Извор: Машински факултет)