ВЕСТИ Машинског факултета

Дводневна конференција YOUng ResearcherS Conference 2019 биће одржана 26. и 27. марта на Београдском сајму. Организатори скупа су Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, редакција часописа „Journal of Applied Engineering Science (JAES)“ и Београдски сајам, а циљ је промоција научног рада и подстицање сарадње младих истраживача у региону.

Организатори позвају све истраживаче до 35 година (дoктoрaнди, студeнти мaстeр студиja, кoлeге кoje су вeћ дoктoри нaукa) да презентују нове трендове, унапређења и истраживачке резултате мeђунaрoдних и нaциoнaлних истрaживaчких прojeкaтa на којима су учествовали, или имају прилику да учествују и то у области:  технологије, материјала, производних процеса, организације, информационих технологија и софтверског инжењеринга, стандарда и регулатива, тестирања и мерења, одржавања и поузданости, горива и мазива, екологије и енергетске ефикасности, логистике и транспорта, војне индустрије и др.

Радови са истакнутим резултатима истраживања биће награђени посбеном наградом Министарства просвете, науке и технолошког развоја, наградом часописа JAES у износу од 1.000€,   плаћеном котизацијом за објављивање 2 рада у часопису- Journal of Applied Engineering Science (JAES) и плаћеном котизацијом за објављивање 2 рада у часопису – Thermal Science.

Писање и саопштавање радова је искључиво на енглеском језику. Осим првог аутора рада, који може имати до 35 година, други и наредни аутори могу бити њихови ментори и друге старије колеге.

Више детаља доступно је на следећем линку: http://www.iipp.rs/konferencija.php?id=3

Контакт / Е: office@yours.rs / Т: +381 6300751

*********************************

ВАЖНИ ДАТУМИ

25.01.2019. -Рок за достављање апстракта радова

24.02.2019. – Рок за достављање радова

10.03.2019. – Рок за пријаву учешћа на конференцији без рада

26-27.03.2019.  – Конференција, Свечана сала Београдског сајма, Бeоград, Србија

Машински факултет у Београду и компанија „Слобода“ из Чачка, у сарадњи са Министарством одбране Владе Републике Србије и Привредном комором Србије, организују 23. јануара 2019. године, Панел – Индустрија 4.0 за Одбрамбену индустрију Србије. Овај Панел, четрнаести по реду, биће одржан у компанији „Слобода“ у Чачку.

Када смо у другој половини 2015. године, на Машинском факултету у Београду организовали први Панел, најављујући прву конференцију Индустрија 4.0 у Србији, под насловом – Технолошки самит САД-ЕУ-Далеки исток-Србија – Индустрија 4.0 и нова индустријализација Србије, која је одржана у јуну 2016. године, основни циљ нам је био, и остао до данашњих дана да повезујемо и вршимо синергију напора у троуглу: привреда – влада/ПКС – универзитет/институти у дефинисању и примени НОВЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПОЛИТИКЕ засноване на дигитализацији, иновацијама и економији знања.

Више о Панелу у Чачку, прочитајте овде.

(Извор: Машински факултет)

Стручњаци Машинског факултета у Београду радиће на оспособљавању и покретању једине преостале ротационе пећи за прераду руде магнезита у краљевачком „Магнохрому“, некада водећем произвођачу ватросталних материјала у Европи. 

Машински факултет у Београду и Магнохромова фабрика ватросталних материјала, која је од маја прошле године саставни део финске компаније „Афарак“, потиписали су средином децембра Уговор о научној и пословно-техничкој сарадњи. Сарадња се односи првенствено на заједничку реализацију стручних послова у области поузданости, енергетске, еколошке и економске ефикасности машинског система за прераду магнезита. Такође, сарадња обухвата и заједничко учешће у научноистрживачким пројектима, набавку и коришћење опреме, као и друге облике сарадње од заједничког интереса, студентске стручне праксе, израду мастер радова и др.

Уговор о сарадњи потписали су декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић и директор „Магнохрома“, господин Игор Мискин.

Магнохрому је потребна домаћа памет

 „Стицање „Магнохрома“ омогућава „Афараку“ да снабдева индустрију ватросталног материјала. Планирамо улагања у надоградњу технологије и опреме у Магнохрому, а за то нам је потребна домаћа памет и стручњаци Машинског факултета у Београду, изјавио је после потписивања Уговора, господин Игор Мискин, директор Магнохрома. Са њим смо разговарали о приоритетима сарадње са Машинским факултетом и правцима даљег развоја овог предузећа. 

Шта је определило Магнохром да се обрати стручњацима Машинског факултета у Београду?

Тренутно смо фокусирани на оспособљање једине преостале ротационе пећи и покретање производње. Као озбиљна компанија желели смо да у цео посао, поред домаћег и страног приватног сектора, укључимо и домаћу памет и неког ко има највише знања, а то је свакако Машински факултет у Београду.

Магнохром је предузеће које је годинама уназад потпуно уништено. Посебно у периоду призватизације 2007. године, када је фабрику купила индијска компанија „Глобал стил“. Тадашњи власници су исекли две од три ротационе пећи које су биле срце фабрике и потпуно разорили производњу.  И поред напора државе да покрене производњу, једина преостала пећ није одржавана како треба. Због недостатка новца, али и стручњака, пећ је паљена на месец, месец и по дана, а то је нешто најгоре што у таквој индустрији може да се деси.

Такав приступ решавању проблема довео је до тзв. еластично-пластичног оштећења пећи која је, још увек не знамо како, изгубила правац и постала ексцентрична. Сматрамо да ће стручне оцене истраживача са Машинског факултета, као и њихови предлози о најбољем начину да се пећ врати у осу допринети решавању овог „горућег“ проблема. Односно, да ћемо врло брзо пећ ставити у погон на прописани период од годину дана и покренути производњу.   

Осим сарадње на решавњу овог ургентног проблема, које су то друге области сарадње са Машинским факултетом?

Приоритет нам је покретање производње синтер магнезита који се прави у ротационој пећи. После тога планирамо да покренемо производњу ватросталних маса. У тој производњи користе се разни млинови, пресе и сл.  Међутим, постојећа опрема је стара и највероватније ће морати да се мења. С тим у вези, биће нам драгоцена стручна помоћ Машинског факултета да без већих улагања дођемо до најбољег решења које ће у том првом периоду задовољавати наш циклус производње. Ротациона пећ је капацитета 33 хиљаде тона производње синтер магнезита. Да би напунили ту пећ морамо да покренемо руднике… Магнохром је био озбиљна компанија. Ако успемо да у наредних две године подигнемо производњу на ниво 20% онога што је била некада бићемо срећни. За пет година нек буде 30% бићемо срећни.

Шта је интерес компаније Афарак  да уложи у Магнохром?

Тржиште ватросталног материјала је постало доста нестабилно, јер је глобализовано. Неке велике компаније су преузеле мање произвођаче и буквално диктирају цену. С друге стране, у Кини је због загађења затворено доста фабрика које су производиле ватросталне материјале. Због тога можете да дођете у ситуацију да када пожелите да урадите ремонт пећи не можете јер на тражишту нема цигле за озид. „Афарак“, који има топионице хрома, сваке године ремонтује пећи и не жели да зависи од тога да ли ће имати циглу за озид или не. Желимо да имамо наше цигле, које су увек спремне за нас. У таквој производњи се зна – 11 месеци радите, а месец  дана ремонтујете пећ.

Да ли су резерве магнезита у рудницима Магнохрома задовољавајуће?.

Јесу. На Златибору су највеће резерве магнезита, а и у околини Чачка постоје позамашне резерве. Очекујемо да у наредне две године оспособимо постојећу пећ и ставимо је у погон свих 12 месеци. Како се буду отварали и развијали рудници, планирамо да купимо још једну ротацону пећ. Ту нам је сарадња са Машинским факултетом врло битна, јер сматрамо да постоји могућност да се та пећ направи у Србији. Значи, када решимо ургентан проблем на постојећој ротационој пећи, планирамо да заједно са Машинским факултетом и домаћим компанијама направимо још једну пећ и удвостручимо производњу.  

По Вашем мишљењу, да ли ће покретање производње у Магнохрому бити подстицај за развој краљевачке привреде и региона уопште?

Свакако. Међутим, имали смо ситуацију да се и поред незапослености која је у Краљеву евидентна, на наш оглас за машинске инжењере нико није јавио. То нас је такође определило да  успоставимо сарадњу са Машинским факултетом у Београду. Нама недостају стручни кадрови. Зато желимо да са Машинским факултетом развијамо и сарадњу у области образовања и стручњног усавршава. Да кроз стипендирање студената, стручну праксу и помоћ при изради завршних мастер радова, будуће машинске инжењере полако уводимо у посао у нашој компанији.  

„Магнохром“ је некада био међу водећим произвођачима ватросталних материјала у Европи, а са производњом у Фабрици електермичких производа (ФЕТП) имао је 1991. године извоз од 36 милиона долара. Уследиле су санкције, економска блокада, отежано пословање. Катастрофална приватизација 2007. године, односно продаја индијској компанији „Глобал стил“, оставила је без посла  хиљаде радника, а фабрику без две ротационе пећи.

Због презадужености, „Магнохром“, који је некада запошљавао око 5.500 радника и из својих погона извозио ватростални материјал и опеке на више континената,  септембра 2016. је отишао у стечај.

У марту 2018. године Магнохром је понуђен потенцијалним купцима у три дела: као фабрика ватросталних материјала са рудницима, фабрика електротермичких производа и фабрика тером и смолом везаних опека. Тада је београдска фирма“Нелт“ за 98 милиона динара купила Фабрику електротермичких производа (ФЕТП), док је Фабрику смолом и тером везаних опека и маса (СВО-ТВО) по цени од 13,5 милиона динара купило предузеће „Малбекс ВБИ“.

Два месеца касније, финска компанија „Афарак” је после двогодишњег тест пројекта синтерованог магнезита, купила ту операцију и рударска права за различите руднике магнезита са потврђеним резервама од четири милиона тона руде.  Афарак је постао нови власник целине коју чине Фабрика ватросталних материјала, рудници Шумадија и Магнезит са погонима експлоатације и сепарације руде, као и земљишта на подручју Краљева, Чачка, Чајетине и Горњег Милановца. 

(Извор: Машински факултет)

„Образовање иде у смеру дигитализације… Влада мора да подржи ове иницијативе и помогне универзитету да створи инжењере који су потребни за будућност. Ако нема подршке државе, биће веома тешко да сами универзитетски наставници и факултети то спроведу.“

Проф Лиху Ван је стручњак за  Cloud  технологију и Биг Дата на Краљевском институту за технологије у Стокхолму, где је и шеф одсека за производно машинство.  Са њим смо разговарали о предностима увођења нових технологија у производњу, али и изазовима чувања и безбедности великог броја информација.

Шта је Cloud технологија и какву улогу има у Индустрији 4.0?

Сваки пут када људи користе свој мобилни телефон, користе и услуге
Cloud технологије. Добра ствар са овом технологијом је што не морате да платите читав пакет, већ када скинете неки софтверски програм или користите неке њене услуге, плаћате само за то. Информације су свима доступне и могу да се деле. Може да се користи на компјутеру, али и у производњи..

Шта су главни изазови Cloud технолгоије?

У индустрији имамо много информација и, с једне стране, желимо да их поделимо, а с друге, желимо да их зашититимо. Информације су од кључног значаја за компаније – од њих зависи конкурентност компаније. И ту је велики изазов да ли је боље поделити информације или их сачувати за себе. На пример, када одете код доктора ако му не кажете симптоме, он Вам не може помоћи. Исто је са употребом
Cloud технологије у производњи. Ако не поделите инфромације са другима, не могу вам ни помоћи.

С обзиром на количину информација коју треба обрадити и поделити, чини се да је употреба  Cloud техологија веома сложена. Шта су главне препреке у овом процесу?

Ако се користи Cloud платформа за дељење података, те информације, подаци, морају да дођу однекуда. То је повезано са сензорима који примају информације, које могу да буду тачне или нетачне, што је још једно велико питање. Подаци се онда пребацују на Cloud платформу, а следећи корак је анализа података. Обрада сирових података, на начин да добијете нешто што има смисао, неку информацију коју можете да искористите и донесете неку важну одлуку. Тај део је веома тежак. У прошлости, ово су некада радили инжењери, али сада податке шаљемо на Cloud. Неко други мора да их обради и да вам пошаље крајњи резултат. Више је корисника који деле информације и више је слојева, зато се ту отвара и питање безбедности и приватности.

На који начин можемо да решимо те изазове?

Постоје различити начини. На пример, да направите свој приватни
Cloud . Рецимо, корисници којима верујете, сви који познајете у компанији најпре деле информације у различитој структури. Ако  се то добро покаже, онда се формира корпоративни или заједнички Цлоуд.

Нове технологије постављају изазове и пред универзитетете. По Вашем мишљењу у којем правцу ће се развијати високо школство?

Образовање иде у смеру дигитализације. Cloud технологије, сајберфизички системи, интернет и нове технологије постају све важнији. То мора да буде корпорирано у наставне програме. У машинству је обично све веома традиционално. Постоји уџбеник и треба га се придржавати, имате зупчаник и сл. Али, сада нам је потребно мултидисциплинарно образовање. Мислим да се и друге земље и Србија постепено окрећу ка томе да прилагоде студијске програме и да припреме студенте за време које долази. Инжењери нове генерације морају да познају машинство, производно машинство, али и информатику и најновије ИТ технологије. То је велики изазов. Влада мора да подржи ове иницијативе и помогне универзитету да створи инжењере који су потребни за будућност. Ако нема подршке државе, биће веома тешко да сами универзитетски наставници и факултети то спроведу.

(Извор: Ingeniosus – лист Машинског факултета)

Аутор: проф. др Момчило Милиновић, Катедра за системе наоружања МФ

Текст књиге коју овде представљам  је инспирисан појавом новог експеримента и експерименталне опреме у облику  радарско- антенског постројења, реализованог у Америци на Аљасци 80-тих година двадесетог века ,скраћено названог ХААРП. То само  подсећа на харфу, али суштински значи високофреквентни радио-спектрални емисиони антенски енергетски систем за дејство на високе слојеве атмосфере и јоносфере.

Наш факултет је кућа израсла на општим принципима човечанства које својим новим, али и старим знањима и умећима, гради нове машине и тиме, корак по корак, покорава природу…

Кроз доказана сазнања у физици човек кроз градњу машина, од праисторије до данас, формира  нове моделе заједничког, али  и индивидуалног понашања. Тиме ствара нови сопствени лик,  посебно у духовном погледу и то увек све гордији и све даљи од сопствене  природе. Ово је неминовно, јер му је  главна, али скривена алатка у подсвести интсинкт за опстанком, као и несвесни страх од нестанка. Зато му, у креативном стваралаштву, посебно иде од руке једна врста машина, а то су ратне машине и оружје, које увек ,током историје, настају са највећом пажњом и увек успешно, а на велику технолошку корист човечанству.

Историју древних цивилизација красило је на прмер оружје балистичког катапулта, иако није постојало сазнање данашње савремене њутновске механике о гравитационом пољу и потенцијалној енергији претвореној у кинетичку енергију на циљу.  До данашњег дана машина звана оружје, принцип трансформације енергије није променила. Ни код ватреног, а ни код нових оружја, где  хемијску енергију барута, светлосну код  ласера  или електромагнетску код радара, претвара у кинетичко и/или потенцијално деловање на циљ.

Данас коначно, полако, сазрева свест, да је планета Земља са својим природним омотачима, магнетосфером, јоносфером и атмосфером физички и органски уравнотежена са Сунцем. Оно је  једини могући извор свих потенцијалних енергија које човек упште може да користи за било какве машине, па наравно и оружје, и то од гравитационог пра-катапулта, па до ласера и електромагнетског оружја.

Тешко да можемо да се отмемо утиску о  аналогији са машином званом ХАРП која је тема ове  књиге , и то само као нови катапулт, уствари победничко оружје, баш као некад. Ова машина данас, уствари, користи фрквентне транспортне и рефлексионе потенцијале јоносфере да генерише  електромагнетски пројектил, затим га пошаље на циљ и то,било где на планети, прецизно иза хоризонта, мењајући успут можда: климу на циљу; земљину кору, пенетрирајући кроз земљу ради откривања чврстих силоса са мега ракетама; водени омотач, јер пролаз кроз воду ради откривања супер подморница и торпеда судњег дана; атмосферски омотач, јер пролази кроз етерски простор рушећи комуникацију ,управљање и навигацију, али ако затреба и људску свест, делујући на људски мозак и мењајући колективно и групно понашање.

Дакле, можда служи као нова технологија за вештачку стимулацију јоносфере, атмосфере геосфере и хуманосфере , али је, можда, само уређај за сакупљање научних сазнања о наведеном, о чему питања поставља баш ова књига .

Пратећи више од двадесет година рађање оваквих експеримената како на Истоку тако и на Западу, аутори ове књиге у уводу износе кратки историјат проналазака и открића, која су предходила изградњи система ХАРП, да би у првом поглављу покушали да опишу научне инспирације, лабораторије и цео опус потребан  за разумевање,  али и злоупотребу Теслиних идеја о бежичном преносу енергије .

Затим, у другом поглављу описују, грубо, како да се секцира јоносфера и подведе под стање човекове, а не сунчеве контроле, и наравно, подвргне лабораторијској контроли. Уз наведене доказе о изградњи лабораторија, аутори ипак наводе  буђење свести  научника и сумње у шта све може да се претвори рад на оваквим експериментима. 

Треће поглавље,  као круну наводи Теслине идеје кроз 12 нових, америчких, патената рођених баш у време хладноратовских тензија 80-тих година кад је свет био биполаран, дубоко подељен и снажно оптерећен сукобима две суперсиле.  Овде се открива пре свега, војна намера за остваривање стратегијске надмоћи Америке, иако, ни ондашњи Совјетски Савез није остајао невин, или је чак понекад и предњачио у „харповању”. Ту се разматра и могући утицај експеримента на стимулисање људског мозга.

У четвртом делу, аутори описују аспекте њихове борбе против таквог експеримента. Критикујући овакве експерименте, наводе да они изазивају температурске промене земљиног окружења и општи неповратни климатски дебаланс на планети. Аутори сматрају да је светски лидер оваквих идеја ипак Америка, која је, како се наводи, почела да разуме научне садржаје Теслиног недовршеног рада, али, нажалост, не и његове моралне погледе на могуће злоупотребе, због чега је, уосталом и прекинуо своја истраживања на Лонг Ајленду давних година прошлог века.

У додатку, аутори, али и српски издавач, кроз бројне патентне прилоге, по чему је наше издање другачије од оргинала, најављују 21. век,  који се није одрекао ниједног од постављених технолошких циљева градње  ХААРП-а. Шта више, допринео је развоју нове технологије сличне намене знатно мањих димензија, познатих само ужој стручној и научној јавности, с циљем примене у новим концептима ратовања нелеталним оружјима.

Аутори позивају да се стане на пут злоупотреби великог сабраног знања човечанства за војне технологије које, иако најнапредније, нажалост, ипак користе физичке, најнеповратније, енергетско-ентропијске процесе опасне за природно окружење. Данас, уз повратак хладног рата, и новог триполарног владарског света – Америка, Русија Кина ,као и чак Европа, свакако располажу својим ХААРП технологијама за скенирање јоносфере пуно већих потенцијалних капацитета од оних, потребних само за експериментална истраживања. 

Коначно, морално ратно питање је, сме ли ико поново да вређа јоносферу, без обзира да ли је користи као пругу за нове тешко ухватљиве хиперсоничне пројектиле, бесконачних домета, или је, тобоже, брани дејством снажних електромагнетских импулса са земље у игри поново испровоцираном и васкрслом америчком, али и руском рату звезда насталом још из времена када је ХААРП био велика тајна.

Читање ове књиге, подстиче на размишљање о питању да ли технолошки его човечанства у свом ширењу, види само величину и лепоту својих достигнућа, или схвата да је својим сазнањем, истовремено неслућено повећао додир са новим незнањем и ушао у нови, непознати ризик од употребе технологије. У времену које долази препознаваћемо један по један елемент овог новог здруженог деловања машинства, електротехнике, техничке физике и космоса. То ће отворити нова питања у вези, сада већ, политизованог термина одрживог развоја. Јер, једини стварно одржив је онај ко има знање и ко нешто уме.

Нека наши студенти и професори постану интегратори и саучесници нових облика интеграције енергије, јер је одрживо само оно што је хумано, па макар то биле, иако звучи парадоксално, и саме ратне машине које чувају потенцијале енергије убојних средстава ради мисије одвраћања од зла. Дакле, опасне машине са добрим намерама. Можда ћемо у будућности имати и тигрове и крокодиле као кућне љубимце.

(Извор: Ingeniosus – лист Машинског факултета)

Машински факултет у Београду је једна од ретких, ако не и једина високообразовна институција у Србији, чија је диплома призната у целом свету. Квалитет студијских програма потврђен је и међународним акредитацијама, а једна од њих је и акредитација немачке Агенције за проверу квалитета и акредитацију студијских програма и институција високог школства у области инжењерских, информатичких и природно-математичких наука – ASIIN. У току је редовна провера испуњености стандарда за продужење акредитације, а тим поводом на Машинском факултету боравио је ревизорски тим ASIIN-а, који је предводио, наш саговорник, проф. др Стефан Кабелак са Лајбниц Универзитета у Хановеру.

Како оцењујете посету Машинском факултету?

Изузетно сам задовољан. Четврти пут сам  Београду и сваки пут се осећам све боље. Делом, јер сам се добро уклопио у овај град, а делом  због евидентног напредовања Машинског факултета. Када сам пре пет година посетио Србију, није било доброг расположења, а индустрија је била у опадању. Сада све иде у добром правцу, људи су добро расположени и радујем се што се факултет развија у позитивном смеру.  Дакле, посету оцењујем веома високо и срећан сам што сам овде.

Током посете, имали сте прилику да разговарате са професорима и студентима, а обишли сте и истраживачке капацитете Машинског факултета. Какви су ваши утисци?

Истраживачки капацитети су заиста импресивни, као и истраживања која се обављају на високом теоријском и експерименталном нивоу. Српски истраживачи су високо компетентни и добро препознати у Европи, као и у осталом делу света. У том смислу, Машински факултет стоји „раме уз раме“ са водећим европским институцијама.

Немачка је лидер концепта Ииндустрија 4.0. Он захтева и другачији приступ образовању инжењера. На који начин Србија и Машински факултет могу да ускладе студијске програме са брзим напретком технологија.

Ја сам инжењер термодинамике и нисам у директној вези са Индустријом 4.0. Тај концепт подразумева потпуну дигитализацију производње – софтверске алатке, мехатронику, програмирање и интернет приступ. Сматрам да Србија може да има интересантну улогу у тим размишљањима о паметној производњи у фабрикама будућности. Ресурси Србије су добро образовани и интелигентни млади људи, који су високо котирани у компјутерским вештинама и отворени према компјутерским апликацијама. То је један од главних улазних параметара за Индустрију 4.0. У  том смислу, када је реч о новом приступу образовању инжењера, Србија може да буде на истом нивоу као и многе друге европске земље.

У разговор се укључио и др Кристоф Ханиш из компаније Фесто, једнe од четири компаније у Управном комитету иницијативе Индустрија 4.0 која саветује немачку федералну владу у дефинисању Платформе за Индустрију 4.0.  Он је истакао  да је Индустрија 4.0 начин размишљања о организацији производње и производних процеса у у фабрикама будућности које ће бити потпуно дигитализоване и у којима ће интелигентне, интегративне и кооперативне машине служити човеку. Према томе, Индустрија 4.0 је начин размишљања који тек треба да докаже своје економске ефекте. У Немачкој се трудимо да на овај начин разумемо Индустрију 4.0, нагласио је на крају др Ханиш.

(Извор: Машински факултет)

Студенти и наставници Модула за хидроенергетику Машинског факултета у Београду недавно су посетили фабрику пумпи „Grundfos“ Србија доо у Инђији, где су обишли производне капацитете и упознали се са производним програмом ове фабрике.

Током посете, студенти и наставници су имали прилику да разговарају са запосленима, првенствено инжењерима и непосредним руковаоцима на производним линијама. Такође, информисали су се и о могућностима запошљавања у овој фабрици, процедурама приликом пријема у радни однос, као и о могућностима дужих и краћих пракси, усавршавања уз рад и другим питањима. 

У разговору наставниика Модула за хидроенергетику, проф. др  Милоша Недељковића, ван. проф. др Ђорђа Чантрака и ван. проф. др Дејана Илића са менаџментом фабрике, разматране су могућности даљег унапређења научно-техничке сарадње, као и сарадње у области стручних пракси на основним и мастер академским студијама. Заједничка је оцена да постоји велики потенцијал за сарадњу на највишем научно-стручно-наставном нивоу.

Ово је била још једна у низу стручних посета, која представља наставак вишегодишње сарадње фирме „Grundfos“ и Машинског факултета Универзитета у Београду. Посету су организовали, испред фабрике пумпи „Grundfos“, госпођа Ана Голобочанин, а са стране Машинског факултета, ван. проф. др Ђорђе Чантрак.

(Извор: Машински факултет)

Студенти Машинског факултета у Београду боравили су почетком новембра у тродневној стручној посети Словенији, где су имали прилику да обиђу неке од водећих словеначких компанија и упознају начин пословања и саврмене производне процесе који се примењују у тим фирмама. Ово је друга по реду посета Словенији која је реализована у сарадњи са колегама са Факултета за стројништво у Љубљани.

Првог дана посете студенти су обишли пивару „Лашко“ у истоименом граду Лашко, где су уз пратњу водича обишли постројења фабрике а након посете и сам град.

Другог дана посете студенти су обишли компанију „Крка“ у Новом Месту, једног од највећих фармацеутских произвођача, који се, осим производње лекова за људе и животиње, бави и истраживачким радом. Затим су обишли компаније „Litostroj Power“ и „Termoelektranе-Toplanе“.

„Litostroj Power“ је компанија за пројектовање и изградњу електрана и производњу енергетске и индустријске опреме. Производни програм компаније састоји се углавном од водних турбина, индустријске и трансформационе опреме и пумпи, како за нове хидроелектране, тако и за реновирање постојећих. У компанији „Termoelektranа-Toplanа“, студенти су имали прилику да се ближе упознају са системом рада постројења, од доласка горива до дистрибуције електричне, односно, топлотне енергије.

Последњи дан посете студенти су обишли Блед на коме су уживали у природним лепотама тог дела Словеније и наравно, неизоставним кремпитама, чији се укус не заборавља.

Посета Словенији, према оцени студената била је драгоцено стручно, али и животно искуство. Студенти су изразили посебну захвалност управи Машинског факултета, без чије подршке, како су навели, ово путовање не би могло да се организује.

„Посета Словенији за мене је једно лепо животно искуство. Дивно је видети како раде водеће словеначке конпаније. На мене је највећи утисак оставила посета фармацеутској конпанији, због њиховог начина пословања. Надм се да ћемо све што смо тамо видели и чули применити у будућности. Наравно, поред обилазака фирмама имали смо прилику да уживамо у слободном времену у Љубљани и Бледу, као и да стекнемо нова познанства“, рекла је Илијана Ђилас, студенткиња друге године мастер студија са модула Процесна техника.

„Посета компанији !Termoelektranе-Toplanе“, за мене је имала велики значај. Након одслушаних и положених свих испита са катедре за термотехнику, могао сам да применим своје знање у директној комуникацији са инжењерима који су нас упознали са радом постројења. У пар ситуација сам лично разјаснио млађим колегама неке недоумице и тиме потврдио да инжењери са нашег факултета носе велико знање и квалитете“, каже Никола Зарић,студент друге године мастер студија са модула Термотехника.

(Извор: Машински факултет)