Желиш да правиш формулу? Отворен је конкурс за Формула Студент тим!

Тим „Тенфор Друмска Стрела“ расписује конкурс за пријем нових чланова, уз новост: од ове године, оснива се пројекат електро возила!

Удружење Студентска Техничка Такмичења, које су 2010. године основали студенти Машинског факултета, започело је свој први пројекат пре 8 година под називом „Друмска Стрела“. Након што су представили 7 возила и тркали се на 17 такмичења широм Европе, ове године оснивају још један тим. Први електро Формула Студент тим у Србији, који ће се бавити пројектовањем и израдом електро формуле, основали су некадашњи чланови Тенфор Друмске Стреле. Њихов циљ је да знање и искуство из претходног пројекта повежу са свежим идејама нових чланова, које ове године очекују у великом броју.

На тај начин ће сви студенти који се пријаве за чланство у тиму имати прилику да учествују у стварању осме формуле са мотором са унутрашњим сагоревањем, или у стварању прве електричне формуле у Србији.

Позивају се сви студенти Машинског факултета који су уписали минимум другу годину основних академских студија, да посете сајт Тенфор Друмске Стреле и пронађу своје место у тиму.

Конкурс је отворен до краја октобра, а више информација можете пронаћи овде.

 

Панел – Индустрија 4.0 као глобални изазов

Индустрија 4.0 је 2011. године у Немачкој дефинисана као напредни модел аутоматизације индустрије, а данас представља општи покрет у свету. Србији су што пре потребни стратегија нове индустријализације, нови бизнис модели, паметна специјализација и врхунска инжењерска знања. На изради „мапе пута“ по мери Србије морају заједно да раде држава, наука и привреда. Тим пре што су израда и усвајање нове индустријске политике Србије један од кључних предуслова за затварање поглавља 20 у преговорима са ЕУ.  Ово су главни закључци једанаестог по реду панела о Индустрији 4.0, који је 10. октобра одржан у Горњем Милановцу.

Основни циљ панела је био да се кроз дијалог препознају приоритети, кључни изазови и могућности у креирању стратешких праваца за примену модела Индустрије 4.0 у Србији.

Учеснике је поздравио декан Машинског факултета проф. др Радивоје Митровић, нагласивши да је главни изазов како да се конкурентност наше привреде не заснива на јефтиној стручној радној снази, него да се у оквиру европског концепта изборимо да будемо ниша у којој су доминантне врхунске технологије. То је могуће само ако бисмо у троуглу држава – академска заједница – привреда постигли  консензус и о томе доминантно разговарали са Европом, тражећи своје место у глобалном ланцу вредности, кроз аргументе за које се залажемо, нагласио је проф. Митровић.

Отварајући скуп председник компаније Металац Драгољуб Вукадиновић оценио је да је Индустрија 4.0 изузетно важна тема за нашу земљу и да успех скупа гарантују управо сами учесници – представници науке, привреде и ресорних министарстава.  “Наш пословни модел мора да се промени.  Зато је важно да будемо добро информисани и да испратимо примере за углед – како у свету, тако и код нас, где компаније попут Металца, већ чине крупне кораке, рекао је Мирослав Лутовац, директор сектора индустрије у Привредној комори Србији. Он је оценио да скупови као што је панел у Металцу представљају прави начин да се кроз најшире разговоре И размену искуства дође до модела новог индустријског развоја наше земље.

Србија је у претходне три деценије пропустила две технолошке револуције и зато се мора се укључити у четврту индустријску револуцију, сагласили су се учесници скупа. Прелазак на „Индустрију 4.0”, односно, на потпуну дигитализацију комплетне индустријске производње, шанса је за бржи економски раст, даљи динамичан раст извоза и за отварање нових радних места.

Дигитализација није догађај, то је пут. Ми смо значајно дигитализована компанија, и негде на српском нивоу, мимо ИТ сектора, ми спадамо у горњи део листе – рекао је Александар Марковић, генерални директор Металац а.д.  Према његовим речима, компанија данас има око 15 web презентација, Facebook и Инстаграм адресе, интернет продавницу и солидну полазну основу да интегрише дигиталне канале, маркетиншке алате и свеукупну базу података, како би обезбедио виши ниво компетенција, организације и способности стратешког наступа на дигиталном тржишту. У том циљу основано је и предузеће Металац дигитал.

Дигитализација захтева радикалне промене бизнис модела и паметну специјализацију и зато су посебно тематско место на конференцији била искуства у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, као и кључни глобални изазови дигитализације.

Према речима професора Видосава Мајсторовића са Машинског факултета, Србија је у четвртој, последњој групи од 80 анализираних земаља света, које  су спровеле, и још спроводе, дигиталну трансформацију  Лидери су Швајцарска, Немачка, САД, Јапан … У овом тренутку 12 земаља имају националне програме за Индустрију 4.0. “Машински факултет је 2016. иницирао најшире разговоре о Индустрији 4.0 који су резултирали међународном конференцијом УСА-ЕУ-Јапан-Аустралија-Србија Технолошки самит. Скуп је у јуну ове године одржан по трећи пут. О моделу Индустрија 4.0 у малим и средњим предузећима говорили су водећи светски стручњаци и креатори нових индустријских политика у Америци, Европи, Јапану…  Међу њима се издвајају имена проф. Џун Нија, саветника кинеског председника  Си Ђинпинга и проф. Франческа Ђованија, креатора Европског програма технолошког развоја “Мануфутуре”, истакао је проф. Мајсторовић, говорећи о Завршном документу конференције.

О искуствима глобалних лидера у Индустрији 4.0 говорио је Carsten Vollrath, SWISS IPG Partners Group AG. Према његовим речима, Швајцарска, Немачка и САД, планирају да до 2020. уложе 20 милијарди евра у дигиталне иновације. “Једина предност тих земаља је у томе што су са процесом дигитализације кренуле рано – неке пре 10. година. Њихови модели се разликују, али је извесно да је за дигитализацију индустрије неопходан близак савез науке, привреде и државе. Свима је заједничко и то да су развијали компетенције, вештине и бизнис моделе. Србија мора најпре да одреди области деловања, идентификује партнере и кључну групу малих и средњих предузећа, технолошког партнера, да их умрежи са универзитетима, пословним удружењима, стручњацима и консултантима кроз ткз. дигиталне лабораторије, рекао је Carsten Vollrath.
Катарина Обрадовић, помоћница министра привреде РС, рекла је да ресорним министарствима не иде лако процес препознавања кључних области и модела за процес Идустрије 4.0. “Зато се прешло на израду Стратегије паметне специјализације чији је циљ дефинисање стварних потреба развојно орјентисаних предузећа, да би Министарство осмислило нову индустријску политику”, истакла је она.

Дигитализација индустрије неопходна је и због чињенице да је данас на листи 500 најуспешнијих остало само 12 одсто компанија које су на тој листи биле и пре 60 година. Више од 400 некада моћних компанија, које су биле синоним за успех, избрисано је са пословне мапе света јер нису улагале у развој базиран на новим знањима и технологијама. Према речима проф. Драгана Ђуричина са Економског факултета у Београду, Србији је неопходан нови модел индустријског развоја. Јер , како је истакао, онај ко не буде што пре ускочио у воз 4.0  индустријске револуције нестаће са сцене. “После 2008. године ствари су се драматично промениле. Неолиберални модел је превазиђен и Србија то мора да прихвати. Са индустријом 4.0 добили смо квантни скок могућности”, поручио је проф. Ђуричин.

Скуп су организовали  Машински факултет у Београду, Привредна комора Србије и компанија “Металац”

(Извор: Машински факултет)

Ко су господари времена – Трибина ИФБ

О појму времена – последној “нерешеној” мистерији модерне науке – биће речи на трибини, коју у четвртак, 18. октобра у 19 часова, у Великој Сали Студентског културног центра, организује Институт за физику.

Ко су господари времена – прва је у низу научнопопуларних трибина које се од ове јесени, у оквиру иницијативе Наука кроз приче, поново организују у СКЦ-у.

Најновија књига угледног италијанског физичара Карла Ровелија “Тхе Ордер оф Тиме” изазивала је пажњу читалаца широм света, а аутор већ носи надимак нови Хокинг. Кроз занимљива размишљања о времену, Ровели открива запостављену тајну – да је време последња велика нерешена мистерија савремене науке.

Да ли физичари данас другачије схватају време него у прошлости? Шта је време у филозофији? Да ли је време само психолошка илузија, шта је његова топологија, шта метрика и како гледамо у прошлост и у будућност? Шта је време у модерној науци? Шта је време за вас?

О овој теми говоре: Др Александар Богојевић, физичар, директор Института за физику у Београду,  Др Милош Арсенијевић, филозоф и аутор више књига о времену, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Др Софија Стефановић, археолошкиња и добитница првог ЕРЦ гранта у Србији, Биосенс институт у Новом Саду, Др Оливер Тошковић, психолог, Лабораторија за експерименталну психологију у Београду. Модератор трибине је Слободан Бубњевић, коуредник Науке кроз приче.

О ТЕМИ ТРИБИНЕ

Семинар MEDSALT Cost Action: an overview

Семинар под називом „MEDSALT Cost Action: an overview“ посвећен кризи салинитета у Месинијану и тајнама дубоке биосфере, биће одржан у четвртак, 11. октобра од 9.30 do 13.00 часова на Машинском факултету у Београду. Семинар се одржава у оквиру  IV MEDSALT научног скупа на којем ће бити разматране најактуелније теме и резултати  великог мултидисциплинарног COST (Cooperation in Science and Technology) пројекта који се бави истраживањем наслага соли насталим пре око 6 милиона година у Медитерану.

Пројекат је започео 2016, завршава се 2020, и окупља врхунске научнике из Европе и региона, као и Египта, Марока, Палестине, Израела,  али и партнере из Америке и Јапана, рекао је у изјави за сајт МФ, организатор семинара, проф. др Миленко Буразер, члан менаџмент комитета COST .

Пројекат  CA 15103 у Медитерану  (MEDSALT) се бави истраживањем огромних лежишта соли насталим у горњем миоцену (Месинијан) услед изузетних догађаја у геолошкој историји Земље, познатим под називом криза салинитета у Медитерану.  Истраживање укључује геологе, геохемичаре, геофизичаре, микробиологе, палеонтологе и палеоклиматологе.

„Од посебног интереса је истраживање еколошког хазарда, дубоке биосфере, угљоводоника и наслага соли. Један од циљева пројекта је формирање флексибилне научне мреже која ће се бавити узроцима, временом, начином настанка и последицама у локалним и регионалним размерама“, истакао је наш саговорник.

Пројекат обухвата пет области истраживања: 1. палеоклиматске промене и њихова реперкусија на живи свет, 2. криза салинитета у Месинијану, 3. сона тектоника, флуиди и геохазард, 4. дубока биосфера и 5. процеси и итеракција дубоких делова Земље са површином.

„Изузетно је важно да се у разматрање Месинијана у Медитерану укључи и Србија са резултатима добијеним у делу панонског басена, као делу остатака Паратетиса, који је само у сегментима егзистирао у том периоду, са слатководном седиментацијом и прекинутим везама са великим океанима“, подвлачи  каже проф. Буразер.

Почетком Месинијана (пре око 6 милиона година) тектонским покретима дошло је до сучељавања северно Афричке и Евроазијске тектонске плоче. Том приликом гибралтарски мореуз је већим делом затворен. Медитеран и Атлански океан губе природну везу. Током Месинијана долази до скоро потпуне евапоризације (испарења) медитеранског мора. Као последица, настају огромне масе евапорита (гипса, анхидрита и соли). Медитеран је трансформисан у у џиновски слани басен. Процењује се да су медитеранске наслаге евапорита у Месињану око 1 милион км3. У дубоким деловима басена наслаге соли достижу дебљину од око 3 км.

COST је најстарији и најшири Европски међувладин оквир за сардању у науци и технологији (1971). COST  подржава и подржавао је умрежавање истраживачких активности 35 Земаља чланица преко 40 година. COST  је заснован на мрежама које се називају COST Actions. Тренутно има 316+26 у које је укључено око 30 000 истраживача из свих области науке.

(Извор: Машински факултет)

Ново у области нанотехнологија – Фулеренска  сочива

Истраживања и развој нано фотонике на Машинском фаултету  у Београду нашла  примену у свакодневом  животу

За патент фулеренских нанофотонских сочива, др. Ђуро Коруга, професор биомедицинског инжењерства и нанотехнологија, добио је златну медаљу на 14. Међународном сајму иновација и нових технологија у Севастопољу у Русији. Овај проналазак награђен је златном медаљом и на 10. Међународном скупу проналазача и Трећем светском форуму иновација, који су у септембру одржани у Кини, као и златном медаљом Међународне федерације проналазача са седиштем у Швајцарској.

Професор Коруга је један од пионира нанотехнологије базиране на новом материјалу, фулерену C60.  Његов истраживачки тим у НаноЛаб-у Машинског факултета у Београду је априла 1992. године први помоћу STM/AFM микроскопа видео атомску структуру молекула C60, која је на бази квантно механичких прорачуна била предвиђена  још 1991. године и објављена на насловној страни часописа „Science“.

Поступак добијања нанофотонских сочива са интегрисаним фулереном који је патентирао проф. Коруга, јединствен је у свету и базиран  на научним открићима за која су додељене Нобелове награде –за откриће фулерена C60 (1996) и за расветљавање механизама контроле тзв. циркардијалног ритма (2017). Патент је примењен на специјално дизајнираним наочарима Tesla Light Wear (TLW) и очекивања су велика, када је реч о здрављу људи.

„Људи су бића светлости, јер је њихов организам, превасходно, електромагнетне природе.  Без ваздуха можемо живети 3-4  минута, без воде 9-12 дана, без хране 40-48 дана, без електромагнетизма биомолекула и ћелије – ни једног трена. Да би организам функционисао оптимално, потребно је да светлосни фотони буду уређени као и биомолекули у организму, односно, да се „препознају на први поглед“, брзо и ефикасно“, каже проф. Коруга.

Разговор почињемо причом о фулерену. „C60 је молекул састављен од 60 атома угљеника сферичног облика који подсећа на фудбалску лопту “буба мару” – састављену од дванаест петоуглова и двадесет шестоуглова. Има бољу симетрију и већу лепоту од  кристала дијаманта. Он је његов „старији брат“  и чвршћи је од њега! Интегрисан у нанофотонска сочива ротира 18 милијарди пута у секунди. Он је „жив“ и невероватно агилан. Кад светлосни фотони дођу у контакт са фулереном C60, он им даје ново уређење и прерасподелу енергије. Другим речима, фотони дифузне светлости (сунце, неонско и LED  светло, светло телевизора, мобилних телефона, рачунара) мењају свој енергетски образац (од високих енерија УВ и плаве светлости у низе енергетске нивове- зелена, жута, црвена, односно од сферне у тороидну форму). Тако настаје светлост новог квалитета – хиперхармонизована светлост (HHL), објашњава наш саговорник.

И овде полако долазимо до суштине. Хиперхармонизована светлост има моћ препознавања себи сличних биомолекула, биоструктура и биопроцеса. Односно, има енергетску уређеност фотона  подударну са енергетским структурама наших ткива. Користећи мехнизме самосличности и самопрепознавања, хиперхрамонизована светлост доводи до хармонизације поремећених процеса у организму.

Ипак,  да би се човек у потпуности осећао добро, и његов циркадијални (биолошки) ритам треба да буде стабилан. То се, према речима нашег саговорника, постиже редовним излагањем  дневној, а нарочито јутарњој светлости, односно тами, поноћној.  Игра светлости и таме преко мозга утиче на лучење хормона, телесну температуру, крвни притисак, локомоторну активност,  регулацију циклуса спавања, метаболизам итд.

Међутим, додаје проф. Коруга, Сунце има два лица: оно је наш највећи пријатељ али често и веома опасни непријатељ, нарочито због УВ и високо енергетског плавог светла. С друге стране, плави део спектра је доминантан и код вештачких (дифузних) извора светлости. „Око нема природу заштиту од шетних зрачења. Дуга изложеност UV, високоенергетском плавом, ненонском, LCD i LED светлу доводи до дегенеративних промена ока, а утиче и на биолошке процесе у организму. Заштита од шетних зрачења је императив данашње цивилизације. Овде долазимо до основне функције фулеренског сочива. Стварањем хиперхармонизоване светлости блокира  продор три врсте штетних зрачења:  високоенергетског плавог, ултраљубичастог (UV) и инфрацрвеног (IC)“, а штетно плаво светло трансформише у светло таласне дужине која прија оку и не штети организму (зелено, наранџасто, жуто, црвено), наглашава проф. Коруга.

У наставку  текста објављујемо екслузивне снимке деловања  нанофотонике на спектар неонског светла.

 

************************************

У служби здравља  

Научни експерименти потврђују оправданост очекивања да HHL светлост позитивно утиче на мождане таласе, специјализоване ћелије у оку одговорне за ноћни вид, протеин клатрин  (доводи до регулације лучења неуротрансмитера, односно побољшање функционалних процеса у централном нервном систему).

Поремећаји у функционисању мозга манифестују се као главобоља, умор, одсуство концентрације, депресија, а у тежим облицима као епилепсија,  деменција, Алцхајмерова болест, итд. Научне студије су показале да HHL светлост уравнотежује однос серотонина („хормон среће“) и мелатонина, допамина и кортизола. Ношење наочара са фулеренским сочивима  има позитивно дејство  на мозак, редукујући анксиозност и депресију и побољшавајући квалитет сна.

Мелатонин је хормон који ствара хипофиза. Највише се лучи током ноћи. Поремећај у синтези мелатонина ремети наш природни биолошки ритам и доводи до поремећаја сна. Смањено стварање мелатонина подстиче повећања броја канцерогених ћелија. Наочаре Tesla LightWear позитивно утичу на синтезу мелатонина и серотонина и регулише њихов однос. Тако се уравнотежује рад нашег биолошког сата, побољшава концентрација и сан, односно повећава  интелектуални и радни потенцијал људи. За младе особе, децу, оне су императив како за превенцију тако и за заштиту ткивних структура ока, било да су напољу (од прекомерног UV и плавог светла сунца, било да бораве у затвореној просторији (учионоци, играоници,…..од плавог LED светла или неонке UV и плаво) или раде за компјутером (плаво светло).

 

 

Humboldt-Kolleg 2018: Ка чвршћој научној сарадњи

„Одрживи развој и климатске промене: повезивање истраживања, образовање, политикe и праксe“ назив је конференције коју је у оквиру прославе 210 година Универзитета у Београду, организовао Хумболтов клуб Србије. Скуп је одржан од 19. до 22. септембра у згради Ректората УБ, а акценат је стављен на актуелне изазове одрживог развоја савремене цивилизације и питање у  коликој мери су климатске промене последица деловања човека на животну средину, или су оне само последица турбулентних, али нормалних, појава у развоју Земље као планете..

Конференцију је званично отворио досадашњи ректор Универзитета у Београду проф. др Владимир Бумбаширевић, а учеснике скупа су поздравили и немачки амбасадор у Београду Томас Шиб, заменик генералног секретара Хумболтове фондације Томас Хесе,  потпредседник САНУ Зоран Поповић,  државни секретар за високо образовању у МПНТР РС, проф. др Виктор Недовић, државни секретар за екологију у Министарству заштите животне средине, проф. др Владимир Џамић и директор ДААД-а у Београду,  Симоне Хајне.

Радни део конференције одвијао се у седам сесија, а  раду скупа учествовало је 146 научника, углавном Хумболтоваца, из 24 земље. Одржано је и осам пленарних предавања, на којима су говорили еминентни професори из Немачке и Хумболтовци из иностранства. Овде је важно напоменути да су међу учесницима скупа, осим истраживача из области техничких и природних наука, били и представници хуманистичких наука.

Успеху конференције, кроз своје радове, допринели су и млади истраживачи, потенцијални добитници престижне Хумболтове стипендије.  Ако говоримо кроз бројеве, на скупу је одржано укупно 103 усмених и 19 постер презентација, као и један округли сто.

Посебну пажњу учесника приквукла је панел дискусија о раду Хумболтове фондације, на којој је заменик генералног секретара фондације Томас Хесе говорио о могућностима сарадње, а новоизабрани ректор Универзитета у Београду, проф. др Иванка Поповић представила је на научне и образовне резултате БУ у протеклих 210 година.

Према речима председника Хумболтовог клуба Србије, проф др. Мирка Коматине, који је и организатор конференције, скуп је испунио очекивања.

„Поред научног аспекта остварен је социјални аспект, који ће свакако доринети поспешивању сарадње Хумболтових стипендиста из региона и света. Такође, можемо очекивати и унапређење научне сарадње са Немачком, о чему говори и присуство немачког амбасадора и званичника немачке амбасаде у Београду, као и високог представника Хумболтове фондације“, закључио је проф. Коматина.

(Извор: Машински факултет)

SIE 2018 – Инудстријско инжењерство

Седми међународни симпозијум „Индустријско инжењерство“ – SIE 2018, у организацији Катедре за индустријско инжењерство МФ, Иновационог центра МФ и  Steinbeis Advanced Risk Technologies, одржан је крајем прошле недеље на Машинском факултету у Београду.  Скуп је био добра прилика да се укаже на улогу и значај индустријског инжењерства, идентификују главни трендови у области и подстакне умрежавање и сарадња међу учесницима на унапређењу теорије и праксе.

Током радног дела конференције, који се одвијао кроз шест секција представљено је више од 120 радова на тему  управљања производњом, менаџмента ризиком, ергономије, менаџмента квалитетом, информационих и других технологија у индустријском инжењерству. Аутори су водећи домаћи и инострани стручњаци у области Индустријског инжењерства.

Свечано отварање SIE 2018 одржано је у четвртак, 27. Септембра. Учеснике симпозијума поздравио проф. др Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС. Општи став у научној заједници је да нам је потребан другачији начин финансирања научних истраживања, а то ће нам омогућити Закон о научноистраживачкој делатности и Закон о фонду за науку, који би у новембру требало да уђу у скупштинску процедуру, најавио је проф. Поповић. Он је оценио да је доношење ових закона важна системска промена и велики искорак у реформи научног система, јер се тиме ствара оквир за институционално и пројектно финансирање истраживача и установа у којима они раде.

Катарина Обрадовић Јовановић, помоћник министра привреде РС за мала и средња предузећа нагласила је да индустријско инжењерство има важну улогу  у развоју привреде Србије. Уверена сам да ће радови презентовани на  SIE2018 у великој мери допринети развоју индустријске стратегије наше земље и унапређењу њене индустрије, нагласила је гђа. Обрадовић-Јовановић.

Нови проректор за међународну зарадњу Универзитета у Београду, професор Машинског факултета др Ненад Зрнић упознао је учеснике са организационом структуром и образовним и научноистраживачким потенцијалима Машинског факултета у Београду. Говорећи о развојним приоритетима Машинског факултета у наредном периоду, он је навео да поред унапређења квалитета наставе, научног истраживања и међународне научне сарадње, да посебно место заузима сарадња с индустријом, како домаћим, тако и страним компанијама.

Др Иван Ракоњац, директор Фонда за иновациону делатност РС изразио је задовољство што му је пружена прилика да као некадашњи студент МФ и докторант Катедре за индустријско инжењерство, може да поздрави ученике Симпозијума. Нагласивши да су иновације данас један од главних покретача индустријског развоја сваке земље, он оценио да је за развој иновационе делатности и имплементацију иновација у Србији, изузетно важна сарадња науке и привреде, као и стручан инжењерски кадар.  У том процесу значајну улогу имају Машински факултет и Катедра за индустријско инжењерство на којој се, између осталог,  изучава и иновациони менаџмент, нагласио је Ракоњац.

Михајло Весовић, саветник председника Привредне коморе Србије је подвукао значај холистичког приступа, својственог индустријском инжењерству, у дигиталној трансформацији Србије, затим се осврнуо и на поједине пословне моделе, значај кооперације и колаборације.

Испред Федрације европских друштава за ергономију учесницима за обратио др Ђула Сабо, који је том приликом подсетио да је Србија једна од планица те организације. Он је затим указао на значај ергономије, не само  као дисциплине индустријског инжењерства, него и на пољу стандардизације у европском оквиру.

Учеснике скупа поздравила је и проф. др Весна Спасојевић Бркић са Катедре за индустријско инжењерство МФ. Она се  том приликом захвалила Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС на дугогодишњој подршци у организацији скупа, а затим и организационом и програмском одбору скупа, као и рецензентима радова који су, како је навеле, у великој мери допринели  успешном раду конференције.

(Извор: Машински факултет)

Студенти МФ на стручној пракси у „Siemens Mobility“ у Церовцу

Наставак успешне сарадње између Машинског факултета у Београду и компаније „Siemens Mobility DOO Cerovac“, омогућио је студентима Катедре за шинска возила да током септембра у овој компанији прођу кроз двонедељну стручну праксу.

Под менторством искусних инжењера у фабрици, студенти су имали прилику да се детаљно упознају  са пословима у конструкционо-технолошком бироу, где су радили на конкретним задацима везаним за конструисање алата неопходних за реализацију производње комопнената шинских возила.

Могућност да се опробају у заваривању, за студенте је било узбудљиво и непроцењиво искуство. „Имали смо осећај да смо на врхунској стручној пракси која се изводи негде у свету, а реално и јесмо јер смо у Србији, у фабрици водећег светског произвођача возова великих брзина “Siemens Mobility“, изјавила је студенткиња Александра Костић. Она је посебно издвојила рад са искусним инжењером заваривања и инструктором, који је најпре, како је навела, на табли, као на предавању, направио увод,  а затим студенте упознао са документацијом  и цртежима. До сада нисмо имали могућности да видимо како изгледа цео тај процес“, истакла је Александра.

Током праксе, студенте је обишао др Јован Танасковић, ванредни професор на Катедри за шинска возила, задужен за организацију и праћење стручне праксе. Том приликом је одржан и састанак са руководством фабрике и менторима који су имали само речи хвале за студенте, њихово теоријско знање, квалитет у решавању постављених задатака, као и заинтересованост за стицање практичних знања у области железничког машинства, односно индустрији шинских возила.

Као и претходне године, тако и ове, већи део трошкова боравка и исхране студената покриo je  „Siemens Mobility“. У плану је интензивирање стручних посета и продужетак стручне праксе на минимално месец дана, како би будући инжењери могли да се укључе и у решавање сложенијих конструкционих и производних проблема. На овај начин стечена теоретска знања поткрепљују праксом, што им знатно олакшава наставак студија и касније запошљавање у индустрији шинских возила.

Овај вид сарадње са привредом предстаља велики подстицај за младе инжењере у Србији и од великог је значаја за развој железница Србије, а самим тим и Катедре за шинска возила Машинског факултета Универзитета у Београду.

Добродошлица за нову генерацију студената МФ 

Свечаном доделом индекса за више од 600 бруцоша Машинског факултета у Београду  званично је почела  нова школска 2018/2019. година. Полазећи од максиме „Студент у центру учења“, на МФ су се и ове године потрудили да новој генерацији студената  што је могуће више олакшају  прве академске дане. Недељу дана пре званичног почетка наставе, организована су уводна предавања из математике и физике, а студенти су добили и  водич кроз студије са шемом обавезних предмета за прву годину студија, планер активности, распоред часова и сл.

Нову генерацију будућих машинских инжењера поздравио је декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић.  Машински факултет ће учинити све да добром организацијом студентима омогући да своје  наставне и испитне обавезе испуне у предвиђеним роковима и на најквалитетнији начин, рекао је професор Митровић.  Говорећи о организацији студија, он је подсетио да на МФ постоје три нивоа академских студија – основне, мастер и докторске студије, и да студенти могу да се определе за 21 студијски програм којима су обухваћени сви сегменти машинског инжењерства.  Од идуће школске године Машински факултет на основним академским студијама, које су до сада биле јединствене, уводи нови смер – Информационе технологије у машинству, поручио је декан МФ, нагласивши да то императив времена у којем живимо и све израженије потребе домаћих, али и страних компанија у Србији за великим бројем високостручних инжењерских кадрова.

Успешан почетак студија, бруцошима је пожелео и продекан за наставу, проф. др Љубодраг Тановић, који је изразио наду да ће студенти редовно полагати све испите и већ у јуну завршити прву годину. Ви сте генерација коју очекују многи изазови који су у великој мери другачији од одних са којима су се у пракси сусретале раније генерације машинских инжењера. Ви сте генерација која ће морати да се свакодневно прилагођава и усаглашава са технолошким иновацијама, зато морате да дате све од себе будете спремни за наступајуће технолошке промене, поручио је професор Тановић.

Машински факултет представља право место за све младе, кретивне људе спремне за изазове, поручила  је својим млађим колегама, Милана Шумарац, студент мастер студија на смеру за аутоматско управљање и студент генерације МФ у школској 2017/2018. години. Недавно јој је уручена и награда „Студент генерације“ Универзитета у Београду.  Машински факулет вам пружа  могућност да стечено знање примените и у пракси кроз студентске пројекте, као што је Форумла Студент тим „Друмска стрела“, нагласила је она.

Студенте су поздравили и досадашњи и новоизабрани студент продекан Милош Ђоковић и Јагош Стојановић, који су им указали на предности студија машинства у односу на друге факултете, али и на важност редовног похађања наставе. Сличну поруку упутили су им и  председник Студентског парламента, као и председник Спортског друштва МФ Љубомир Стојадиновић, који их информисао о спортским активностима на Факултету.

Свечаном пријему нове генерације студената присуствовали су и досадашњи продекан за научно-истраживачку активност професор др Драгана Стоиљковић, новоизабрани продекан за међународну научну сарадњу професор др Предраг Елек, као и велики број професора МФ.

Србија и Кина сарађују у области роботике

Да би била успешна, економски и у сваком другом погледу, Србија има императив роботизације своје индустрије. Сарадња са Кином, чија индустрија бележи експоненцијални раст у области роботике, због свега претходно наведеног, носи велики развојни потенцијал Билатерални пројекат којим је овај чланак инициран, а који се тренутно налази у фази финализације уговорне документације, усмерен је ка једној врло потентној истраживачкој идеји – развој нове генерације робота који ће бити врло јефтини, технички савршени, интуитивни за коришћење и једноставни за одржавање, са примарним циљем њихове масовне примене, превасходно у микро, малим и средњим компанијама – Next Generation Technology for Ubiquitous Collaborative Robotics (UbiCbot).

Аутор: проф. др Петар Б. Петровић, руководилац Лабораторије за кибернетику и мехатронске системе Машинског факултета у Београду

Почетком 2018. године, на четвртом заседању Мешовитог комитета за научну и технолошку сарадњу у Пекингу, који су предводили државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја, проф. Владимир Поповић, и заменик министра у Министарству науке и технологије НР Кине, Wei Huang, донета је коначна одлука о избору предлога заједничких истраживачко-развојних пројеката по билатералном позиву Републике Србије и НР Кине из 2016. године, који ће бити финансирани у наредном трогодишњем периоду. Селекција је била ригорозна, са пролазношћу мањом од 10%, а један од 6 пројеката који су прихваћени за финансирање био је пројекат из области роботике.

EFORT роботи спремни за испоруку коначном купцу

Роботика и ICT су један од 5 тематских приоритета. Не без разлога, јер су роботика и вештачка интелигенција у свим развојним стратегијама Кине препознати као највиши приоритети економског и научно-технолошког развоја. То важи и за стратешки програм: Made in China 2025.

Кина са двоцифреном стопом годишњег раста инсталираних робота (58% према извештају IFR за 2017. годину, што је било изненађење чак и за кинеске представнике), и апсорпцијом преко 1/3 глобалне производње робота (у 2017. години глобална продаја је достигла фасцинантан број од 387.000 универзалних индустријских робота, што представља раст од 31%  у односу на 2016, а само у индустрију Кине инсталирано је 138.000), убрзано се креће ка позицији глобалног лидера у области роботике. Не само у примени, већ и њиховој производњи. Не постоји ни један велики светски произвођач робота који нема своју фабрику за производњу робота у Кини. Такође, а то је мало познато српској јавности (чак и стручној) Кина убрзано гради велики број фабрика за производњу робота из сопственог развоја, паралелно обезбеђујући јаку пратећу индустрију компонената, од механике до управљања и сензорике.

Респективни корени српске роботике

Србија има респективну традицију у области роботике, подједнако у науци, образовању и индустрији.

У области истраживања позната је Београдска школа роботике, коју је изградио академик Миомир Вукобратовић, оснивач и дугогодишњи руководилац Лабораторије за роботику Института Михајло Пупин. Сви ходајући хуманоидни роботи користе ZMP (Zero Moment Point) принцип, који је у роботику увео проф. Вукобратовић, давне 1968. године. Данас у роботску праксу постепено продире динамичко управљање роботима, такође један од концепата развијаних у Београдској школи роботике.

Лабораторија за кибернетику и мехатронске системе Катедре за производно машинство, Машинског факултета Универзитета у Београду – CMSysLab. Један од многобројних робота на којима студенти практично вежбају примену ове технологије у индустрији.

Образовање инжењера у области роботике такође има своје дубоке корене. Сваки од 4 велика универзитетска центра Србије: Нови Сад, Београд, Крагујевац и Ниш, на бар једном од својих факултета имају курсеве роботике, на којима се студенти уче основним инжењерским принципима градње и примене робота. На Машинском факултету у Београду, област роботике као образовна и истраживачка дисциплина постоји још од седамдесетих година прошлог века. Лабораторија за роботику и вештачку интелигенцију формирана је осамдесетих година на Катедри за производно машинство у склопу развоја широког програмског оквира за дигитализацију и кибернетизацију индустрије Србије, који је иницирао и ефективно спроводио недавно преминули професор Владимир Милачић.

Када се говори о роботици на Машинском факултету Универзитета у Београду, нужно је истаћи једну посебност. Она се састоји у томе да се роботика у истраживању и образовању инжењера обрађује кроз два аспекта: а)роботика као посебна инжењерска дисциплина и б)роботика као генеричка технологија за аутоматизацију производних процеса. Апликативни аспект је од посебног значаја за Србију, јер омогућава да се роботика ефективно интегрише у широк корпус производних процеса. Разумевање технолошких процеса је од суштинског значаја за успешну примену робота. Не обрнуто!

На крају, трећа компонента, производња робота, такође је била присутна у Србији све до трагичних времена масовне деиндустријализације економског простора Балкана, турбулентних деведесетих година прошлог века. Вредно је споменути да смо тада на више места имали сопствени развој и производњу робота и да је у једном тренутку Србија изградила сопствену фабрику робота – ЛОЛА Роботи, која је нажалост, као и многе друге, нестала у времену транзиције.

Роботизација као императив!

Dr Xiao Yongqiang, General R&D manager and Chief engineer и професор Петар Б. Петровић – Отворен и пријатан разговор о техничким детаљима и могућој сарадњи са компанијом EFORT (новембар 2016).

Да би била успешна, економски и у сваком другом погледу, Србија има императив роботизације своје индустрије. Сарадња са Кином, чија индустрија бележи експоненцијални раст у области роботике, због свега претходно наведеног, носи велики развојни потенцијал. Одлични билатерални односи између Србије и Кине, пријатељство између два народа, представљају врло плодно тло за успешну сарадњу у области роботике.

Билатерални пројекат којим је овај чланак инициран, а који се тренутно налази у фази финализације уговорне документације, усмерен је ка једној врло потентној истраживачкој идеји – развој нове генерације робота који ће бити врло јефтини, технички савршени, интуитивни за коришћење и једноставни за одржавање, са примарним циљем њихове масовне примене, превасходно у микро, малим и средњим компанијама – Next Generation Technology for Ubiquitous Collaborative Robotics (UbiCbot).

Пројектни тим српске стране чине три истраживачке институције: Машински факултет Универзитета у Београду, Катедре за производно машинство, Лабораторија за кибернетику и мехатронске системе (CMSysLab); Институт Михајло Пупин, Лабораторија за роботику; Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду, Катедра за мехатронику, роботику и аутоматизацију, као и три производне компаније: МикроЕлектроника д.о.о., Београд – technology provider, Микро контрол д.о.о., Београд – technology integrator, и Шоле д.о.о., Кикинда – technology demonstrator.

У кинеском пројектном тиму учествују две водеће истраживачке и образовне институције Кине: ANHUI University of Technology, Ma’anshan, Anhui province, и Tsinghua University, Beijing, China, као и једна компанија из индустрије, водећи кинески произвођач робота: EFORT Robotics Company, Wuhu, Anhui province.

Кључне речи и кратки апстракт, који су садржани у пријави предлога пројекта најдиректније објашњавају суштину пројекта:

Антропоморфни робот са 6 степени слободе, носивости 20кг, развијен и произведен у кинеској компанији ЕФОРТ. Врхунска технологија, квалитет и перформансе.

Key words: Cyber-Physical Manufacturing Systems, Human-Centric Technology, Collaborative Robots, Bimanual / Dual-Arm Robotic System, Industry 4.0

Short Abstract: The project deals with research & development of a human-centric technology for industrial robots that will not only appear more human-like, but also behave like humans and can cooperate with workers in a way that is safe and perceived as natural. Such robots will be programmed and interacted in an intuitive manner, rapidly and reliably, and will be networked with other workshop automation, makes it easier to adapt them to new tasks in mass customized, multi-variant and small-batch production.

У овом контексту, Машински факултет је задужен за реализацију два потпројекта: Subproject #3 – Research & Development of the UbiCbot Technology и Subproject #4 – UbiCbot Technology Physical Demonstrations & Experimental Validation. Истраживачки тим Лабораторије за кибернетику и мехатронске системе са нестрпљењем очекује почетак реализације овог врло инспиративног и са аспекта инжењерства, врло изазовног пројекта.