Машинац у часопису Словачког техничког универзитета

„Спектрум“- часопис  Словачког техничког универзиета у Братислави – у новом броју доноси опширан извештај о посети истраживача из Словачке Машинском факултету Универзитета у Београду и реализацији билатералног пројекта „Research of the state of gear teeth surface made from 3D printing at low load operation“ на којем раде са београдским колегама. У тексту је наглашена и спремност за наставак успешне сарадње кроз заједничке наступе у међународним пројектима, попут H2020 i Erazmus +.  Интегрални текст можете погледати у наставку :

Уређај за точење и очување вина – Пример добре праксе

Уређај за точење и очување вина, који је развио Иновациони центар Машинског факултета у Београду, један је од четири најуспешних проналазака, чији је развој, патентну заштиту и пут до тржишта, подржао Фонд за иновациону делатност Републике Србије.

Уређај за точење и очување вина

Уређај је резултат вишегодишњег истраживања чланова Иновационог центра Машинског факултета у Београду и компаније PORT-TR. Овај нов и иновативан проналазак у потпуности решава проблем очувања квалитета вина након отварања флаше и намењен је угоститељским објектима. Састоји се од јединице за упумпавање инертног гаса аргона, који спречава оксидацију вина и од одвојивог електромагнетног затварача, који вино дозира у тачно одређеној запремини. То омогућава да вино и након отварања флаше задржи мирис и укус дуг временски период.

Фонд за иновациону делатност је овај пројекат препознао као добар пример сарадње науке и привреде у идентификовању захтева тржишта и развоју једне идеје у нов комерцијално атрактиван производ.  У јануару 2017. године потписан је Уговор о пружању подршке у комерцијализацији уређаја кроз Програм трансфера технологије (ТТФ), чији је основни циљ подстицање сарадње науке и привреде и заједнички наступ на тржишту.

„Пут од идеје до тржишта је трновит. Фонд за иновациону делатност нам је помогао да утабамо ту стазу. Да сагледамо тржиште, заштитимо међународно интелектуалну својину и да унапредимо наш производ“, изјавио др Милош Милошевић, научни сарадник у Иновационом центру МФ, који је са својим тимом и Бојаном Лазићем из компаније PORT-TR осмислио и направио овај уређај. 

др Милош Милошевић и члан истраживачког тима доц. др Горан Младеновић

Иначе, у протекле две године, кроз Програм трансфера технологије, Канцеларија за трансфер технологије Фонда за иновациону делатност, финансијски је подржала 18 иновативних пројеката научноистарживачких организација, а за три је помогла проналажење приватног партнера и пласирање на тржиште. Међу њима издвојила су се четири пројекта, а један од њих је и проналазак Иновационог центра Машинског факултета.   

(Извор: Машински факултет)

Четврти технолошки самит 2019: Светска технолошка елта поново у јуну у Београду


Четврти технолошки самит САД-ЕУ-Јапан-Србија / Конференција “Индустрија 4.0“, који окупља водеће светске експерте за технолошки развој, биће одржан од 3. до 6. јуна 2019. године на Машинском факултету у Београду.

Машински факултет у Београду од јуна 2015. године, на организован и систематски начин ради на развоју и примени модела Индустрија 4.0 у Србији. На четрнаестом Панелу о Индустрији 4.0 у Србији, који је одржан 23. јануара 2019. године у Компанији „Слобода“ из Чачка, под називом “Индустрија 4.0 за Одбрамбену индустрију Србије“, презентиран је “Програм Индустрија 4.0 за Србију“.

Он је један од резултата технолошких самита, који се од 2016. године, редовно одржавају на Машинском факултету у Београду, а на коме најпознатији светски експерти за технолошки развој излажу своје научне резултате из области нових технологија у контексту модела Индустрија 4.0.

Ове године, према речима проф. др Видосава Мајсторовића, једног од оснивача и ко-председника овог Самита, имаћемо светску елиту на пленарним седницама и панелима у јуну.

До сада су своје учешће потврдили и послали радове:

 1. Prof. Dr. Yoram Koren, (CIRP Fellow), The University of Michigan, Ann Arbor, Michigan, USA. (Reconfigurable Manufacturing Systems (RMS), Manufacturing system Control & Automation, Robotics). https://ykoren.engin.umich.edu/. Родоначелник мехатронике у Производном инжењерству, са преко 27000 цитата (најцитиранији научник у Производном инжењерству у свету са h индексом од 750). Почасни Председник  ЦИРП-а.

2. Prof. Dr. Lаszlo Monostori, SZTAKI, TU Budapest, Hungary; (CPM, IoT), https://www.sztaki.hu/en/organization. Референтни светски истраживач за Сајбер-физичку производњу. Почасни Председник  ЦИРП-а.

3. Prof. Dr. Yasuhiro Takaya, (CIRP fellow, President of IMEKO TC 14), University of Osaka, Japan. (Manufacturing Metrology, Laser applied nano-measurement and evaluation). http://www.dma.jim.osaka-u.ac.jp/view?l=en&u=8390&a2=0000009&a3=0000192&o =affiliation&sm=affiliation&sl=en&sp=1. Водећи истраживач за Производну метрологију у свету и Јапан. Председник ИМЕКО ТК 14 за Производну метрологију. Члан ЦИРП-а.

4. Prof. Dr. Dimitris Kiritsis, Chair of IFIP-WG5.7, Ecole Polytechnique Fédérale de Lausanne STI-IGM-LICP, Swiss. (ICT for Sustainable  Manufacturing). https://people.epfl.ch/dimitris. kiritsis/bio?lang=en&cvlang=en. Један од најугледнијих чланова ИФИП-а, и истраживача за ПЛМ модел у свету.

5. Prof. Dr. S. Jack Hu, The University of Michigan, Ann Arbor, Michigan, USA. (Advanced Manufacturing Systems). https://me.engin.umich.edu/people/faculty/s-jack-hu/. Редовни члан ЦИРП-а, за нове технологије, а посебно за интелигентно одржавање је један од референтних истраживача у САД.

6. Prof. Dr. Albert Shin, (CIRP Fellow), University of Michigan’s Mechanical Engineering and Wu Manufacturing Research Center, Ann Arbor, USA.  (Biomedical device design / manufacturing), https://me.engin.umich.edu/people/faculty/albert-shih. Дописни члан ЦИРП-а, а његова истраживачка област је биомедицинско инжењерство.

7. Prof. Dr. S.V. Sreenivasan, UT Austin, USA. (Nanotechnology, Nanofabrication, Nano-scale Manufacturing). http://www.me.utexas.edu/faculty/faculty-directory/sreenivasan. Специјалност проф. Сринвасана је нано-производња.

8. Prof. Dr. Jozsef  Vancza (Chair of the CIRP STC-O), SZTAKI, TU Budapest,  Budapest, Hungary. (Advanced Production Management Systems)http://old.sztaki.hu/~vancza/, vancza@sztaki.mta.hu. Редовни члан ЦИРП-а, а истраживачке специјалности су му терминирање и програмирање робота у контексту Индустрије 4.0.

9. Prof. Dr. Emanuele Carpanzano (CIRP Fellow), SUPSI – ISTePS, Institute of Systems and Technologies for Sustainable Production, Manno, Switzerland. (Industry 4.0). http://www.supsi.ch/home_en/strumenti/rubrica/dettaglio.6735.htm. Редовни члан ЦИРП-а, а Индустрија 4.0 су му актелне истраживачке области.

10. Prof. Dr. Tulio Tolio, (CIRP Fellow), Politechico de Milano, Milano, Italy. (Advanced Manufacturing). http://www.mecc.polimi.it/ricerca/personale-docente/personale-docente/ prof-tullio-tolio/. Редовни члан ЦИРП-а, Председник Националног савета Италије за истраживања. Технолошки системи управљани по концепту Индустрије 4.0 су његова истраживачка специјалност.

11. Prof. Dr. Markus Zimmermann, Technische Universität München, Munchen, Germany. (I4.0, IoT). https://www.mw.tum.de/lpl/mitarbeiterinnen-und-mitarbeiter/profile/markus-zimmermann/. Истраживачка специјалност проф. Цимермана је примена ИКТ технологија у И4.0.

12. Prof. Dr. Dimitris Mourtzis, (CIRP Fellow), University of Patras, Dept. of Mech. Eng. & Aeronautics, Lab. for Manuf. Systems & Automation (LMS), Rio-Patras, Greece. (Prod. Systems Planning Control & Networking, Manuf. Systems Design, Manuf. Systems Flexibility). http://www.mead.upatras.gr/lang_en/personnel/view/42. Редовни члан ЦИРП-а, а примена И4.0 у технолошким системима му је актелна истраживачка област.

13. Prof. Dr. Volkan Patoglu, Faculty of Engineering and Natural Sciences, Sabanci University, Istanbul, Turkey. (Mehatronics). http://myweb.sabanciuniv.edu/vpatoglu/. Специјалност колеге Патоглуа је мехатроника у контексту Сајбер-физичких система.

14. Prof. Dr. Giovanni Moroni, (CIRP Fellow), Politecnico di Milano, Mechanical Engineering Department, Milano, Italy. (Coordinate Measuring Machine, Tolerancing, Statistical Process Control).  http://www.mecc.polimi.it/en/research/faculty/faculty/prof-giovanni-moroni/. Колега Морони се посебно бави инжењерским пројектовањем у контексту И4.0 модела.

15. Dr. José Caldeira, INESC TEC, Porto, Portugal. (Manufuture Program).  https://www. inesctec.pt/en/people/jose-carlos-caldeira#additional_information. Други човек Програма Manufuture у Европи. Специјаност су му менаџмент стратечким истраживањима.

16. Dr. Liviu Jalba, Microelectronica, Bucharest, Romania. (Nano and micro scale products. ISO 1 Clean Lab.).  http://www.microel.ro/en/. Нано производња је специјаност др Јалбе.

17. Prof. Dr. Jerzy Jedrzejewski, (CIRP Fellow), TU Wroclaw, Wroclaw, Poland. (Intelligent Machine Tools). http://www.obrabiarki.pwr.wroc.pl/pracownicy.html. Редовни члан  ЦИРП-а, а специјаност су му термичке деформације МА као елемента СФС у И4.0 моделу. 

18. Dr. Ö.S. Ganiyusufoglu, CIRP President CMAG, Chairman of Shenyang Machine Tool (Group) Co., Ltd., China. (Advanced Manufacturing). Редовни члан ЦИРП-а. Др Ганисуфоглу се посебно бави развојем машина алатки као СФС у контексту И4.0.

19. Prof. Dr. Beniot Iung, Lorraine University, Nancy, France. (Prognostics and Health Management). https://scholar.google.be/citations?user=8OZNIrUAAAAJ&hl=fr. Колега Ланг се бави развојем модела Интелигентног одржавања у контексту И4.0.

20. Dr. Hideaki Hohnoki, COHO Consulting, LLC., New Technology Association of Japan, Shiba city, Japan. Advanced Manufacturing in Japan. Колега Хохноки посебно истражује развој и примену напредних технологија у МСО у Јапану.

21. Prof. Dr. George Constantin, Machine and Production Systems, TU Bucharest, Bucharest, Romania. (Advanced Macine Tools). www.imst.msp.pub.ro. Проф. Константин се посебно бави истраживањем динамичких модела МА као СФС.

22. Prof. Dr. Numan Durakbasa, TU Vienna, Manufacturing Metrology Lab.,Vienna, Austria. (Advanced Metrology and Quality Management). https://cec.tuwien.ac.at/key_facts/faculty/ faculty_member/EN/?user_cecfaculty_pi1%5BshowUid%5D=872&cHash=9a37ca831e2274147eb22e2be0a26d50. Проф. Дуракбаса је редовни члан ИМЕКО организације. Његова истраживачка специјалност је нано-метрологија у контексту И4.0.

23. Prof. Dr. Luigi Maria Galantucci, (CIRP Fellow), Politecnico di Bari, Dip. di Ingegneria Meccanica e Gestionale, Bari, Italy. Reverse Engineering, Rapid Prototyping, Laser Processing. http://poliba.academia.edu/LuigiMariaGalantucci/CurriculumVitae. Редовни члан ЦИРП-а. Истраживачка специјаност му је реверзно инжењерство у контексту И4.0.

24. Prof. Dr.Marco Macchi, Politecnico di Milano, Italy. (Advanced Production Management Systems). Factory of the Future. http://www.dig.polimi.it/index.php? id=283&tx_wfqbe_pi1%5Bid%5D=36. Проф. Маћи је редовни члан ИФИП-а, а истраживачка специјаност су му фаврике будућности у контексту И4.0.

25. Prof. Dr. Peter Monka, TU Presov, Presov, Slovakia. (Advenced Manufacturing in Slovakia). http://www.fvt.tuke.sk/sk/pracoviska. Колега Монка се бави истраживањима модела за пројектовање технолошких процеса у контексту И4.0.

26. Prof. Dr. Dragan Đurđanović, The University of Texas at Austin, Austin, USA. (Advanced quality control in multi-station manufacturing systems. Big data analytics). http://www.me.utexas.edu/faculty/faculty-directory/djurdjanovic. Колега Ђурђановић, један од оснивача и копредседника овог Самита, се посебно бави Ителигентним одржавањем у контексту И4.0 модела.

Листа предавача на овогодишњем Самиту није коначна. Она обухвата још четири предавача из наше земље, а очекују се још неколико предавача из иностранства. Посебно је важно нагласити да овај Самит не прихвата “слободне“ радове, већ ИСКЉУЧИВО по позиву борда Председника овог Технолошког самита. Зборник радова ће издати Спрингер, https://www.springer.com /la/book/9783319895628 ,  како је то било и за претходну Конференцију.

Можемо на крају закључити да ће овогодишњи Самит по светским именима чија најновија истраживања ћемо чути, бити НАЈБОЉИ до сада.

Деатљни Програм ће бити дефинисан почетком априла.

Добро дошли!

Више информације: www.mefics.org; www.mas.bg.ac.rs ; www.jusk.rs или на vidosav.majstorovic@ssb.rs.

(Извор: Машински факултет)  

Проф. Јованка Живојинов: Прва дама међу „машинцима“

Професорка Јованка Живојинов, дипломирани физичар и редовни професор Машинског факултета Универзитета у Београду у пензији, ове године прославља свој 100-ти рођендан. Доцент, ванредни професор, редовни професор,  др  Живојинов је прва жена, која је после ослобођења, 1947. године, започела и градила академску каријеру на, до тада, искључиво „мушком“ факултету. Живот је посветила, каже,  студентима и науци, а њена порука данашњим генерацијама је и даље иста –  „Вредно радите, са вером у Бога!“

Срдачно нас дочекује у свом стану на Врачару. Године су оставиле траг на њеном лицу, рукама…, али њене интелигенте, радознале и веселе очи говоре о жени са ставом, благе нарави и ведрог духа.  Јасно нам је зашто је један од најомиљенијих професора који су оставили дубок траг на десетине генерација студената Машинског факултета.

Проф. Живојинов је рођена у новембру 1919. године у Кикинди. У родном граду је завршила основну школу и гимназију. У предвечерје Другог светског рата, 1939. године уписала се на физичко-хемијску групу Филозофског факултета у Београду. Ратне године провела је Кикинди. После ослобођења наставила је студије на Природно-математичком факултету у Београду, где је дипломирала  1946. године. Ментор јој је био чувени  професор Павле Савић, оснивач Института за нуклеарне науке у Винчи.  У марту 1947. године је изабрана за асистента за предмет Физика на Машинском факултету у Београду.

„Била сам први послератни дипломац проф. Павла Савића. Рад сам бриљантно одбранила, а проф. ми је рекао да могу да бирам факултет где ћу да радим. Ја сам се одлучила за Машински факултет. У то време на факултету је радио проф. Милан Јовановић, за кога сам знала да је сјајан. Када је проф. Јовановић отишао да предаје на једном универзитету у САД, заменио га је врсни  проф. Милосављевић. Била сам изненађена када ми је као почетнику указао поверење да сама испитујем студенте. Само је рекао: „Јованка, прозивајте и питајте ви“. Иначе, додала је, у то време, жене су биле ретке на целом Београдском универзитету. Дуго сам била једина жена на Машинском факултету, али имала сам пуно поштовање колега“, подвлачи наша саговорница.

Проф. Живојинов је 1958. године на Машинском факултету одбранила докторску дисертацију на тему „Одређивање ентропије испаравања“ и тиме стекла титулу доктора физичких наука, а њена академска каријера кренула је узлазном путањом. 1976. године је изабрана за редовног професора Машинског факулета.  Осим на Машинском факултету, држала је наставу физике и у одељењима Машинског факултета у Крагујевцу, Светозареву, Ваљеву, Лозници, Смедеревској Паланци, као и на Пољопривредном факултету у Београду.

На нашу  констатацију да њени некадашњи студенти, а сада професори Машинског факултета, с великим поштовањем говоре о њеним бриљантним предавањима, посебно на тему Ајншајнове теорије релативитета, наша саговорница скромно каже да је њена дужност била да својим ђацима  осим знања пренесе и љубав према науци. „Заиста сам била омиљена код својих студената. Звали су ме студентска мајка. Они волели мене, а ја њих. То осећање је било обострано и зато су моја предавања била јако посећена“, објашњава проф. Живојинов.

На питање шта је то што чини професора омиљеним и због чега се на њеним предавањима тражила столица више, наглашава да је то, на првом месту,  отворен приступ настави која прати савремене трендове научног истраживања и технолошког развоја. „Студенти су волели модерне ствари, баш као и ја“, наводи наша саговорница.

У посети код проф. Живојинов

Кад је реч о научном раду професорке Живојинов њена почетна интересовања као физичара била су везна за гама зраке. „Професор Павле Савић ме је својевремено позвао да му се придружим у истраживањима у Винчи, али нисам могла да оставим своје студенте и Машински факултет“. Током академске каријере на Машинском факултету, професорка Јованка Живојинов, са својим сарадницима, истицала се у области и проблемима који се односе на термодинамичке једначине стања и термодинамичке потенцијале, посебно у интервалима температуре од тројне до критичне тачке.  По томе је професорка Јованка Живојинов, са групом својих сарадника, била позната како у земљи, тако и у иностранству, а радове те групе су праћени у референтним стручним часописима.“

Као резултат истраживања, проф. Живојинов је објавила 116 научних и стручних радова. Била је члан Друштва математичара, физичара и астронома Југославије, Француског друштва физичара, Европског друштва физичара, Југословенског друштва за рационалну и примењену механику, Српског хемијског друштва и Њујоршке академије наука. „Већина мојих радова је објављена у иностранству. На Сорбони сам водила семинар у области термодинамике који је окупљао водеће европске истраживаче. У једној од дискусија победила сам америчког професора Стронга, који се бавио изналажењем решења за израду вештачких дијаманата. Од њега сам касније добила позив да предајем у Америци, али сам остала верна Машинском факултету.“ 

Оно што посебно занимљиво у вези професорке Живојинов јесте да је велики заљубљеник у рад Алберта Ајнштајна. „То је заиста тачно. Као верник, често се молим Богу да ми испуни жељу да видим Алберта Ајнштајна и да га питам отуд му идеја да је енергија једнака производу масе и квадрата брзине. Замислите, брзина светлост је 300.000 km/s. Помножено са масом, све се претвара у енергију. То не произлази ни из једног претходног физичког закона“, констатује наша саговорница.

Током разговора дотакли смо се и истраживања у ЦЕРН-у, где
физичари, заједно са бројнијим инжењерима, истражују темељну структуру космоса, користећи највећу инсталацију на свету за изучавање основних састојака материје – елементарних честица. Проф. Живојинов је та истраживања оценила веома значајним јер нас, како је истакла, воде спознаји темељних закона природе. Том темом завршавамо посету нашој драгој саговорници, са жељом да је здравље и ведар дух и даље служе.

Аутор: Ивана Субашић

У сусрет 59. Машинијади

Овогодишња, 59. по реду Машинијада биће одржана од 30. априла до 4. маја у Бечићима у Црној Гори, договорено је на седници Заједнице организација студената машинства (ЗОСМ) којој су присуствовали представници 11 машинских факултета из Србије и држава региона. Седница ЗОСМ је одржана протеклог викенда  у Подгорици, а домаћин скупа био је Машински факултет Универзитета у Црној Гори.

Студенти са проф. др Игором Вушановићем, деканом МФ у Подгорици

Студенте је поздравио декан Машинског факултета у Подгорици, проф. др Игор Вушановић који је том приликом одржао изузетно мотивационо предавање на тему енергетике.  Другог дана посете за учеснике састанка организован је обилазак манастира Острог.

Машински факултет у Београду представљали су председник Савеза студената МФ Милош Ђоковић, председник Спортског удружења студената машинства „Машинац“ Љубомир Симеуновић, секретар Студентског парламента МФ Стефан Бердић и студент продекан Јагош Стојановић.

Седница ЗОСМ

Машинијада је традиционална манифестација која окупља студенте машинства и технике из држава са  простора бивше СФРЈ.  Учешће на овогодишњој Машинијади потврдили су студенти машинских факултета из Београда, Новог Сада, Ниша, Краљева, Крагујевца, Косовске Митровице, Зенице, Мостара, Сарајева, Источног Сарајева, Подгорице, Бања Луке, Требиња, Скопља и Љубљане.  И ове године будући инжењери надметаће се у знању из механике, математике 1 и 2, термодинамике, машинских елемената, механике флуида и отпорности материјала, а снаге ће одмерити и у спротским дисциплинама (фудбал, кошарка, рукомет, одбојка, шах, стони тенис).

Студенти у посети манастиру Острог

За факултете и студенте који се надмећу у научним и спортским такмичењима, Машинијада је прилика да се јавности представе на најбољи могући начин.

Репрезентацију Машинског факултета Екипу Машинског факултета у Београду, као и ранијих година представљаће такмичари у знању и спортским дисциплинама.  Такмичаре у знању бирају асистенти који уједно и припремају изабране студенте за Машинијаду. Што се тиче спортских такмичења њих представљају студенти који су већ у некој од спортских екипа.

(Извор: Машински факултет)

Машински факултет и шведска компанија ABB партнери у роботизацији индустрије Србије

Машински факултет Универзитета у Београду и водећи произвођач робота у свету, шведска компанија ABB, потписали су у уторак, 29. јануара,  Споразум о пословно-техничкој сарадњи. Обе стране исказале су заинтересованост да сарађују у области технологије роботског заваривања, роботске монтаже, а по потреби и других производних процеса, са фокусом на систем-интеграцију и развој специјализованих софтверских решења за управљање производним роботским системом и развој напредних софтверских решења за област колаборативне роботике. Сарадња, такође, обухвата и образовање инжењера за област роботизације производних процеса и примене роботске технологије у индустрији Србије. Споразум су потписали декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић и директор АВВ Србија, господин Александар Ћосић.

„Роботика је суштина Индустрије 4.0“, рекао је декан Радивоје Митровић. Напомињући да стопа раста у производњи и примени индустријсих робота у свету бележи двоцифрене вредности из године у годину, он је истакао да је Машински факултет стратешки опредељен да агилно прати ове трендове и својим студентима омогући најбоље услове за стицање не само теоријских, већ и практичних знања у овој области.

„Србији су потребни модерно образовани инжењери не само да би процес индустријализације домаће економије био могућ, него и за позиционирање Србије као економије базиране на знању и принципима концепта Индустрија 4.0. Компанија ABB , гигант у области роботике, је савршен партнер за остваривање овако амбициозних циљева и зато смо данас потписали овај споразум“, навео је проф. Митровић.

Директор ABB  Србија, Александар Ћосић, и сам инжењер по образовању, сагласио се са деканом Митровићем и додао да је ABB је компанија која јако много полаже на сарадњу са универзитетима и факултетима широм света. Машински факултет је једна од ретких научно-образовних установа у Србији која има висок ниво научних знања и сасвим природно је да упоставимо сарадњу са  једном таквом институцијом, истакао је директор АВВ.  

Први конкретан резултат споразума је опремање Лабораторије за кибернетику и мехатронске системе (CMSysLab) Катедре за производно машинство, ABB индустријским роботом IRB 1660ID 6/1.5, који је данас испоручен Машинском факултету.

Фотографија робота ABB IRB 1660ID 6/1.5. Овај робот врхунских перформанси ће оснажити наставну и истраживачку базу Лабораторије за кибернетику и мехатронске системе (ЦМСyсЛаб) Катедре за производно машинствo

„Циљ је да студентима машинства омогућимо приступ најсавременијим технологијама којима је ABB овладао и на тај начин допринесемо образовању нове генерације инжењера који ће бити спремни за изазове које доноси нова индустријска револуција – Индустрија 4.0. Такође,  планирамо да заједно са стучњацима CMSysLab Машинског факултета радимо на развоју апликација за роботику за различите купце на тржишту Србије“, истакао је, господин Ћосић.

Индустријски робот IRB 1660ID 6/1.5, који је Машинском факултету испоручила компанија АВВ је робот специјализован за операције електролучног заваривања, најновије генерације и врхунских технолошких перформанси.

Према речима руководиоца CMSysLab, проф. др Петра Б. Петровића, већ у пролећном семестру, студенти који слушају предмет Технологија монтаже на овом роботу ће стицати прве практичне вештине у пројектовању и програмирању роботских система за заваривање и монтажу.

„ABB и CMSysLab имају амбициозне програме за даље проширење сарадње и примену ове технолгије у индустрији Србије, посебно у малим и средњим предузећима која без најмодерније прозводне базе не могу да остваре потребан ниво компетитивности за успешно пословање у глобализованом свету. Време које је пред нама је време паметних машина“, закључио је проф. Петровић. 

(Извор: Машински факултет)

Панел И4.0 у Чачку: Дигитализација као кључ нове индустријализације

Програм Индустрија 4.0 за Србију, који су припремили стручњаци са Машинског факултета у Београду, представљен је учесницима панела „Индустрија 4.0 – Нова индустријализација Србије“ који је недавно одржан у компанији „Слобода“ у Чачку. Реч је о предлогу нове стратегије развоја домаће индустрије у складу са немачким концептом дигитализације и аутоматизације производње и пословања који је 2011. године усвојен као Индустрија 4.0. Овај модел прихватило је више од 35 земаља у свету, а Србија једна од 19 држава које су у фази развоја својих националних стратегија.  

На овом, 14. по реду, панелу разматрани су најважнији елементи и аспекти нове индустрије политике наше земље, посебно у контексту преговарачког Поглавља 20 у преговорима са ЕУ, које се односи на индустријску политику и предузетништво. Концепт новог индустријског развоја, како је истакнуто, не укључује само за велике индустријске погоне, него и  мала и средња предузећа, која морају да буду део ланца дигиталног пословања, како би што пре ухватила корак са савременим тржиштем. Зато, како је речено, треба дефинисати приоритете и усавршити стратегију развоја у том правцу.

Концепт програма Индустрија 4.0 за Србију, који подразумева план дигитализације и аутоматизације српске индустрије и производње на свим нивоима, има неколико основних елемената, рекао је проф. др Видосав Мајсторовић са Машинског факултета, иначе један од организатора панела.  На првом месту то је образовање које се односи на рад у индустријским предузећима, од техничара до инжењера. Оно мора бити постављено на новим основама које се заснивају на Индустрији 4.0. Такође, неопходно је успоставити и нове пословне моделе фабрика дефинисане на новом концепту дигитализације. Све то требало би да прати и одговарајући програм који би подржала Влада Србије, као и министарства за привреду и науку и технологију.

„Само на тај начин програм би могао да се реализује у пракси. Суштина је да се мала и средња предузећа, која чине основу индустријског развоја Србије, аутоматизују по концепту индустрије 4.0  у ланцу дигиталне набавке великих пословних система, било у окружењу било у оквиру ЕУ, како би покренули свој бизнис модел заснован на овом концепту., нагласио је проф. Мајсторовић.

Скуп, посвећен Индустрији 4.0 у одбрамбеној индустрији, отворио је генерални директор компаније „Слобода“, господин Зоран Стефановић. Компанија „Слобода“ је један од најзначајнијих представника наменске индустрије у Србији, која је у успону  и запошљава више од 2.300 радника. „Слобода“ континуирано ради на дигитализацији. Наш циљ је, да дигитализујемо све процесе у нашој фабрици, јер то је прави пут за повећање продуктивности и смањење трошкова. Истовремено, уводимо нове технологије пре свега у опасним погонима, како би се побољшала безбедност и заштита радника“, нагласио је Стефановић.

Учеснике скупа поздравио је и декан Машинског факултета у Београду, проф. др Радивоје Митровић.  Основна идеја ових скупова је да отворених очију сагледамо шта свет ради на плану индустријског развоја и да у троуглу држава-привреда-научна заједница формулишемо сопствену стратегију развоја, како би у предприступним преговорима са ЕУ у оквиру Поглавља 20 изборили високотехнолошку позицију на мапи развоја Европе.

Најбољи пример да су ове амбиције засноване на аргументима је компанија Слобода. Од потпуно разорене фабрике у НАТО бомбардовању 99. године поново је заузела позицију врхунски организоване производње у чијој је основи дигитализација, истакао је, између осталог, проф. Митровић.

Панел расправи је присуствовао и генерал мајор Младен Вуруна, начелник Управе за одбрамбене технологије У Министарству одбране. Нагласивши важност опоравка компаније „Слобода“ након девастирајућег бомбардовања, он је рекао да су последњих година издвојена значајна средства за Министарство одбране, пре свега за развој одбрамбене индустрије Србије. С обзиром на то да су предузећа одбрамбене индустрије из НАТО агресије 1999. године изашла разорена, можемо рећи да су капацитети ревитализовани, што је добро не само за војску, него и за Србију у целини – рекао је,  генерал Вуруна.  

Мирослав Лутовац, ПКС

Индустрија 4.0 подоразумева високу аутоматизацију и дигитализацију свих производних процеса са идејом да крајњи производ буде економичан, квалитетан, исплатив, истакао је директор сектора индустрије у Првредној комири Србије Мирослав Лутовац. Он је одао признање Машинском факултету који је, како је рекао, кроз серију панела на тему Индустрије 4.0 покренуо и привреду да размишља о технолошким иновацијама као шанси за убрзан развој. У том смислу, додао је, јако је важно да се сарадња науке и привреде подигне на један виши ниво.

Током радног дела скупа одржано неколико веома интересантних презентација на којима су представљени примери добре праксе развоја и примене различитих модела Индустрије 4.0 у производњи, логистици и различитим сервисима компанија које послују у оквиру одбрамбене индустрије Србије.

Технички директор компаније „Слобода“ господин Милован Луковић представио је Дигиталну агенду и планове даљег развоја компаније Слобода. О значају Индустрије 4.0 у контексту одбрамбене индустрије говорио је потпуковник, мр Вељко Петровић, начелник Одељења у Управи за одбрамебне технологије СМР Министарства одбране РС.  Он је представио и пилот пројекте у области адитивних технологија, роботизације и нано технологија на којима раде стручњаци у сектору одбрамбених технологија. То је нешто потпуно нови и пионирски подухват и за Србију.

Помоћник директора Института за нуклеарну науку Винча, др Зоран Шапоњић представио је научно-истраживачке капацитете те научне институције и најавио скоро оснивање Научног парка, који би требало да оснажи међусобне везе привреде и науке. С тим у вези,  посебан акценат је ставио на улогу апликативне (примењене) науке у привредном развоју. Проф. др Снежана Ћирић Костић са Машинског факултета и грађевинарство у Краљеву, представила је предности примене адитивне технологије у одбрамбеној индустрији и индустрији у целини. 

Саша Симовић, компанија Фесто

Велику пажњу привукло је излагање Саше Симовића, сертификованог тренера за Индустрију 4.0 немачке компаније Фесто Дидактика који је одржао предавање на тему Индустрија 4.0 – Нова филозофија у индустријској производњи.  Говорећи о основним елементима Индустрије 4.0, посебан акценат је ставио на образовање инжењера које, како је навео, мора да се мења из корена. С тим у вези, он је изразио жаљење што скупу у Чачку нису присуствовали и представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС.

(Извор: Машински факултет)

Машински факултет добитник Светосавске награде

Машински факултет Универзитета у Београду добитник је традиционалне Светосавске награде, којом Министарство просвете, науке и технолошког развоја награђује појединце и институције за изузетне резултате у области образовања и васпитања. На свечаности у  Влади Србије, декану Машинског факултета, проф. др Радивоју Митровићу награду је уручио министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић.

Светосавка академија – Престављање добитника Светосавске награде

Ове године, Светосавску награду, поред Машинског факултета добило је још 27 заслужних појединаца и институција у области образовања. Међу њима су ученици, студенти, професори, директори, представници дипломатских представништава, компанија и сви који су током 2018. године дали значајан допринос развоју система образовања у нашој земљи.

Честитајући лауреатима, министар Шарчевић је оценио да је Светосавска награда једна од најзначајнијих и најлепших у Србији и додао да му је част што се налази у друштву добитника ове награде.

„Гледајући којих 27 су награђени мојем задовољству нема краја и знам да је Комисија посао урадила фантастично“, рекао је Шарчевић. Додао је да се чини као да је сам Свети Сава се умешао ове године у Комисију и допринео томе да прави људи, који су својим значајним доприносом учинили да образовање буде за нешто боље, ове године буду носиоци врло престижне и једне од најлепших награда. Не постоји ништа светије од данашњег дана код Срба и људи који живе у Србији, јер Свети Сава окупља све на једном месту. То је личност којој нико не може ништа да приговори и замери, поручио је министар.

Светосавска награда додељује се за изузетне резултате у области образовања и васпитања, унапређењу образовно-васпитне праксе и развоју научних и уметничких достигнућа у области образовања и васпитања. Од 230 пријављених, на конкурсу je изабрано 27 добитника.

Поред Машинског факултета, међу добитницима су и Хемијско-технолошка школа из Суботице, директор српског забавишта основне школе, гимназије и колегијума „Никола Тесла“ из Будимпеште Јованка Ластић, наставник рачунарства и информатике у гимназији Вељко Петровић из Сомбора Душко Обрадовић, као и Пољопривредни факултет истог Универзитета.

Светосавску награду добили су и професор Раде Грбић, ректор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, редовни професор Машинског факултета Универзитета у Крагујевцу Бранислав Јеремић, Филип Бошковић који је дипломирао на Биолошком факултету Универзитета у Београду са просечном оценом 9,91, а са своје 22 године освојио је преко 200 награда и објавио три рада у међународним часописима.

Награђени су и предшколска установа „Моје детињство“ у Чачаку, Бојан Ћирић васпитач у предшколској установи „Ђулићи“ у Зајечару, директорка основне школе „Драган Ковачевић“ Београд и председница заједнице школа за ученике са сметњама у развоју Силвана Плавшић, наставник енглеског језика у Нишу Ана Живковић, професир разредне наставе основне школе „Свети Сава“ из Врчина Добрица Синђелић.

Дом ученика средњих школа у Лесковцу један је од добитника, као и Славен Палаћ ученик завршне године музичке средње школе у Новом Саду, затим Алекса Милојевић, ученик четвртог разреда Математичке гимназије у Београду, Александар Рашковић, ученик осмог разреда основне школе из Суботице, Ирина Пејоска ученица другог разреда средње музичке школе из Београда, основна школа Прота Стеван Поповић Чумић, најстарија школа у Шумадији.

Основна школа „Вук Караџић“ из Сочанице такође је добитник Светосавске награде, а добитници су и основна школа „Слободан Секулић“ из Ужица, основна школа „Бранко Радичевић“ из Савиног села, Удружења писаца „Седмица“ Франкфурт на Мајни, Александар Рајевац генерални директор „Ваљевске пиваре“, Владимир Матић гувернер „Ротари дистрикта 2483 Србија и Црна Гора“, Анђелка Красојевић наставник на српском језику у иностранству, Божидар Вучуревић, генерални конзул Србије у Штутгарту.

(Извор: Машински факултет)

Уручена награда за најбољу књигу у 2018. години

Годишња награда Машинског факултета за најбољу књигу у  2018. години, свечано је уручена аутору, в. проф.  др Влади Гашићу за књигу  „Основе металних конструкција у машиноградњи“. Поводом Дана Светог Саве, Машински факултет сваке године додељује награду за најбољу књигу у протеклој календарској години, чији су аутори са Машинског факултета, а издавач сам Факултет или друга издавачка кућа у земљи или иностранству. Награду аутору уручио је декан МФ, проф. др Радивоје Митровић.

Ова награда ми заиста много значи, јер је одраз, пре свега,  поверења колега са Машинског факултета, изјавио је  у разговору за сајт МФ, проф. Гашић. Оцењујући да су и други наслови који су се нашли у ужем избору за награду изузетно добро и стручно написани, он је истакао да тренд издавања уџбеника на Машинском факултету треба наставити и даље поспешивати.

Књига „Основе металних конструкција у машиноградњи“,  према речима нашег саговорника, настала је из потребе да се допуни едиција књига из области Металних конструкција и представља помоћни уџбеник за истоимени предмет који се изводи на трећој години студија. Књига је намењена студентима машинства, али је могу користити и пројектанти у свакодневној инжењерској пракси, јер је предметна област посматрана у знатно ширем контексту од оног који се изучава на самом предмету.

„Књига је комбинација збирке задатака и приручника. Збирка, јер садржи десет детаљно објашњених и оригиналних задатака који рефлектују главне делове из домена изучаваног предмета, а приручник јер садржи велики број табела, таблица, објашњења и упутстава за пројектанте машинских конструкција. У књизи су приказане класичне методе прорачуна конструкција. Акценат је на практичној примени фундаменталних знања из области машинства. Уверен сам да ће сваки свршени студент након што прочита књигу знати да испројектује најосновније типове дизалица“, истакао је проф. Гашић.

Рад на књизи, према речима нашег саговорника, био је велики изазов због промењене техничке регулативе која прати област челичних конструкција. Наиме, стари (ЈУС) стандарди су повучени, а нови, европски стандарди (ЕН) су прихваћени у Србији тек у скорије време. Међутим, нови стандарди су обимни, неусаглашени са домаћим усвојеним правилима струке, а неки имају и велики број недоречености.

 „Само у области дизалица има око две хиљаде страница текста које се односе на стандарде. Као пројектант носећих конструкција поставио сам себи задатак да отклоним неке недоречености из почетног стандарда за конструкције. Додатно, књига има кратке теоријске изводе и велики број фуснота које представљају препоруке, тако да студенти могу лако да прихвате материју и превазиђу неке препреке при формирању одговарајућих модела и прорачуну носећих конструкција. У данашње време, инжењери се ослањају на различите софтвере али основа за добијање доброг инжењера мора да долази из добро усвојених општих знања из машинства“, истакао је проф. Гашић.

Још један у низу наслова који подижу квалитет наставе

Машински факултет већ дуги низ година негује традицију да у оквиру обележавања Дана Светог Саве награди најбоље издање у области машинства, истакао је професор Митровић на свечаности доделе награде за најбољу књигу. Ове године, додао је он, одлуком већине чланова Научно-наставног већа МФ признање је добила књига „Основе металних конструкција у машиноградњи“. „Уверен сам да ће књигу колеге Гашића, користити не само студенти Машинског факултета, него и студенти већине других факултета у Србији.“

Уџбеничка литература, како је навео, представља важну компонету унпаређења квалитета наставног процеса, као једног од стратешких развојних приоритета Машинског факултета.  У том смислу, додао је, веома је важно да и други предмети на факултету добију своје штампано, а касније и електронско издање кроз које ће моћи да се визуализује настава. „Свет је у томе далеко одмакао. Такав приступ настави није ствар моде или нечије жеље да се буде авнгардан. То је реалност коју сви заједно треба да сагледамо као изазов, али и шансу да повећамо интересовање за студије машинства код младих и привучемо што већи број квалитетних кандидата, нагласио је, између осталог, проф. Митровић. 

Свечаности доеле награде за најбољу књигу присуствово је и проректор Универзитета у Београду за међународну сарадњу, проф. др Ненад Зрнић, који је и један од рецензената књиге уз проф. др Срђана Бошњака и проф. др Весну  Милошевић-Митић, продекан МФ за наставу, проф. др Љубодраг Тановић, продекан МФ за међународну сарадњу, проф. др Предраг Елек, продекан за научно-истраживачки рад, проф. др Александар Симоновић, као и бројне колеге и пријатељи аутора. 

(Извор: Машински факултет)

Најбоља књига МФ у 2018: Основe металних конструкција у машиноградњи

Књига „Основe металних конструкција у машиноградњи“, аутора, Владе Гашића, у издању Машинског факултета у Београду, добила је Годишњу награду за најбољу књигу у 2018. години. Поводом обележавања Дана Светог Саве, Машински факултет у Београду сваке године додељује награду за најбољу књигу у протеклој календарској години, чији су аутори са Машинског факултета, а издавач Машински факултет или друга издавачка кућа у земљи или иностранству.

Ове године у ужи избор за књигу године ушла су два наслова –  „Основе металних конструкција у машиноградњи“, проф. др Владе Гашића и „Балистика на циљу“, проф. др Предрага Елека. У другом кругу гласања књига „Основе металних конструкција у машиноградњи“ добила је 51 глас, а књига „Балистика на циљу“  49 гласова.

Свечанa доделa Годишње награде одржана је у четвртак,  24. јануара 2019. године, у Свечаној сали 211.

(Извор: Машински факултет)