Отпад више није само еколошки проблем, већ један од најважнијих ресурса будућности и темељ одрживог развоја – главна је порука Првог стручног форума „Отпад – богатство које бацамо“, који се 21. и 22. маја одржава на Машински факултет Универзитета у Београду у организацији Енергија Балкана.
Учесници форума оценили су да управљање отпадом више није искључиво комунално питање, већ стратешка тема економског развоја, енергетске транзиције и заштите животне средине, уз поруку да Србија мора брже да развија систем рециклаже, циркуларне економије и едукације грађана.
Овај стручни догађај је окупио представнике ресорних министарстава, научне заједнице, јавних предузећа и привреде, као и стручњаке из земље и региона, са циљем размене знања и искустава у области савременог управљања отпадом и развоја одрживих решења у заштити животне средине.
Поздрављајући учеснике форума, декан Машинског факултета Универзитета у Београду, проф. др Владимир Поповић је изразио задовољство што је факултет домаћин једног оваквог стручног скупа.
„Ми волимо да будемо домаћини оваквих догађаја. Увек се нешто ново чује и добро је да Машински факултет буде место на коме се окупљамо и разговарамо“, рекао је проф.Поповић.
Према његовим речима, питањима заштите животне средине данас се баве готово сви. „На Машинском факултету постоји посебан модул – Процесна техника и заштита животне средине – који се директно бави овом проблематиком, али мање-више и велики број других модула се на одређен начин бави овом темом. Ја сам са Катедре за моторна возила, а и ту је заштита животне средине веома важна, као и у многим другим сегментима“, истакао је декан.
Говорећи о управљању отпадом, он је оценио да је ова област у прошлости често била погрешно третирана, док се данас све више посматра као ресурс који може да се искористи у корист друштва. Декан је подсетио да је Машински факултет учествовао у великом пројекту „Бео чиста енергија“, који се односи на депонију у Винчи, а организује и студентске посете не само том постројењу у Винчи, него и другим локацијама које су везане за коришћење отпада, производњу енергије и његову употребу у корист целог друштва.
На крају обраћања, проф. Поповић је пожелео учесницима успешан рад и поручио да се нада наставку сарадње и будућим сусретима на сличним темама.
Присутне је поздравила и уредница портала „Енергија Балкана“ Јелица Путниковић, која је истакла да отпад не сме да се посматра као проблем, већ као ресурс који се у Србији још увек недовољно користи.
„Заиста мислим да је отпад богатство које бацамо, а истовремено угрожавамо и загађујемо нашу природу. Зато је неопходно да много више говоримо о томе како да отпад паметно збрињавамо и искористимо на најбољи могући начин“, поручила је Путниковић.
Председник Скупштине Града Београда Никола Никодијевић поручио је да је управљање отпадом једна од кључних тема будућности, али и област у којој Србија тек прави прве озбиљне кораке у односу на развијене земље.
„Нажалост, тек почињемо са пионирским корацима у односу на земље које су одавно схватиле да отпад није проблем, већ ресурс. Зато морамо да користимо њихова искуства, али и да истовремено едукујемо јавност како би ова тема дошла у фокус грађана. Ово није политичко питање, нити тема која сме да се користи у дневнополитичке сврхе. То је процес који не почиње и не завршава се са нама, већ ће трајати генерацијама“, истакао је Никодијевић.
Он је оценио да питање отпада данас више није искључиво комунално, већ пре свега економско и развојно питање. „Отпад је у 21. веку постао нови природни ресурс. Свет се суочава са климатским променама, недостатком ресурса и растућом потрошњом, а отпад добија све већу економску вредност. Данас више не говоримо само о одлагању отпада на депоније, већ о циркуларној економији у којој отпад постаје сировина за нову производњу, нову енергију и нову вредност“, нагласио је Никодијевић.
Подсетио је да Град Београд последњих година реализује велике пројекте у области управљања отпадом, међу којима је и модернизација депоније у Винчи. Ипак, како је додао, следећи корак мора бити значајно већи степен рециклаже и примарне селекције отпада.„Нисам срећан што се велики део отпада и даље спаљује. Циљ је да што више материјала вратимо у процес рециклаже и створимо нову вредност. То је дуг и захтеван процес, који подразумева и промену свести и изградњу поверења грађана у систем“, поручио је Никола Никодијевић.
Додаје да је за постизање резултата неопходна чврста сарадња институција, стручне јавности, универзитета, цивилног сектора и грађана. „Ово је тема која превазилази политичке оквире и појединачне мандате. Ми данас постављамо основе, а генерације после нас наставиће тај посао. Само заједничким деловањем можемо обезбедити резултате који су важни за квалитет живота будућих генерација“, закључио је Никодијевић.
Радни део скупа отворио је панел „Депоније – проблеми, изазови и предлози решења“, а уводно излагање одржао је Владимир Миловановић, директор компаније „Бео Чиста Енергија“, који се посебно осврнуо на процес санације и управљања депонијом у Винчи.
Првог дана форума одржани су и панели посвећени савременим технологијама за третман комуналног, чврстог и опасног отпада, као и могућностима његовог коришћења као ресурса у грађевинској индустрији. Другог дана учесници ће дискутовати о могућностима да се пепео, гипс и шљака из термоелектрана и топлана користе као секундарне сировине у цементној и грађевинској индустрији. Биће речи и о савременим решењима у рециклажи амбалажног, медицинског, електричног и електронског отпада, као и о актуелним изазовима и приступима у безбедном збрињавању нуклеарног отпада.