Проф. др Владимир Поповић за „Политику“ –  Две касе за науку

Како је најавио министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић на јесен се очекује усвајање два закона из области науке. Реч је о закону о научноистраживачкој делатности, са моделима финансирања, и о закону о фонду за науку. Израда ових закона је при крају. О томе шта је циљ доношења ових закона и шта се њима жели постићи, у интервјуу листу „Политика“ говорио је проф. др Владимир Поповић државни секретар у ресорном министарству, задужен за науку. Текст преносимо у целини.

“Општи став у научној заједници је да нам је потребан другачији начин финансирања научних истраживања, и то би требало да постигнемо доношењем новог закона о научноистраживачкој делатности и закона о фонду за науку. Сигурни смо да ћемо заједно с партнерима из научне заједнице (кроз Радну групу за израду закона, али и током јавне расправе), дефинисати најоптималнија решења. Важећи закон је донет 2005. године, а стање и околности у друштву у међувремену су се знатно изменили. Најважније новине које доносе ови прописи су увођење комбинованог институционално-пројектног финансирања, као и формирање фонда за науку, који ће несумњиво бити изузетно важна системска промена. Наиме, пројектни позиви ће се финансирати кроз овај фонд, који ће у почетној фази добијати средства из буџета, али циљ нам је да се пуни и новцем из приватног сектора“, истакао је проф. Поповић.

У чијој је надлежности финансирање научних пројеката сада?

Финансирање је у надлежности Министарства, чија ће улога у том домену, формирањем фонда за науку, бити редефинисана. Министарство би се бавило политиком у области научних истраживања, као и институционалним финансирањем којим ће бити обезбеђена стабилност рада научних установа и самих истраживача. Треба рећи и то да је основна плата истраживача до сада зависила искључиво од тога да ли имају пројекат или не, што их је, у односу на многе друге, доводило у неравноправан положај. Иначе, тренутно са раздела науке финансирамо око 12.000 истраживача.

Ко ће руководити фондом за науку?

За то је предвиђен научни савет, као највише стручно и саветодавно тело. Програми фонда мораће да буду довољно разноврсни да би одговорили на различите друштвене изазове. У оквиру сваког програма пројекти ће се реализовати на основу јавних позива. Предвиђено је да пројекти буду: дугорочни (до шест година), средњорочни (од две до четири године) и краткорочни (до једне године). Критеријуми за вредновање пројеката су: изврсност (оцена иновативности и изврсности идеје), утицај (оцена потенцијала пројекта за решавање изазова у оквиру датог позива) и реализација (оцена тима и капацитета за успешну реализацију пројекта). Предвиђено је да фонд обавља све послове у вези с пројектима – од расписивања конкурса, до праћења рада на пројектима и њиховог вредновања.

Слични фондови постоје у другим земљама?

Све државе које су иоле успешне у науци имају фондове за науку. Ми смо се у формирању концепта нашег фонда руководили искуствима успешних фондова у окружењу, али пре свега искуствима Европске комисије и њеног програма Хоризонт 2020. Начин управља фондом такође ће бити компатибилан с најбољим искуствима из других држава, али ће узети у обзир и специфичности нашег научног система.

Свака реформа подразумева и извесну финансијску подршку. Да ли се она и овде може очекивати?

Рекао бих само то да је укупан буџет за науку у 2018. години, у односу на 2017, повећан за 15,2 одсто. Влада Србије ће овакав тренд улагања у науку наставити и у наредним годинама, а већ сад могу да кажем да се за фонд за науку очекују знатна додатна средства у 2019. години. Средства из буџета која се пласирају преко Фонда за иновациону делатност такође се повећавају. У овој години реч је о износу од око милијарду динара, што је скоро дупло више него у 2017. И та средства су директно из буџета Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Средства се издвајају за различите програме, рецимо за програм раног развоја, за суфинансирање иновација, затим за програм сарадње науке и привреде, трансфера технологија, за иновационе ваучере итд.

Министарство просвете у марту је објавило и Позив талентованим младим истраживачима – студентима докторских студија за учешће у научноистраживачким пројектима у текућем циклусу истраживања?

Позив је упућен после пуних осам година јер сличних позива у овом периоду није било. Притом су постављена и два додатна критеријума: да кандидат има највише 30 година, односно да је рођен 1988. године или касније, и да има укупну просечну оцену најмање девет на претходним нивоима студија. Циљ оваквог начина дефинисања услова је постизање изврсности, односно да се у систем финансирања укључе најбољи млади истраживачи. Овим позивом Влада Републике Србије и ресорно министарство шаљу јасну поруку да за најбоље младе истраживаче има места у нашој научној заједници, да желимо да остану овде и да постижу запажене резултате.

До сада је, по овом позиву, у пројекте које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја, укључено више од 750 нових истраживача, а процес укључивања, због сложене процедуре избора у звања, и даље је у току. Желимо да покажемо и да за наше научнике који су докторирали на иностраним универзитетима има места у научној заједници. Њих 20 је у последњих неколико месеци и укључено у текући пројектни циклус. Тај позив је стално отворен. Има наших људи који желе да се врате, они нису тако бројни, али баш због тога им морамо то обезбедити.

Сви овде поменути кораци које влада и министарство предузимају јасно говоре да нам је циљ да обезбедимо сигурну будућност српске науке. Верујемо и да смо захваљујући томе што нисмо спроводили исхитрене реформе успели да сачувамо капацитет наше научне заједнице, која је изузетно квалитетна. То није само наше мишљење, већ и многих светских експерата – каже на крају разговора за „Политику” др Владимир Поповић.

Аутор: Бранислав Радивојша, „Политика“