Дискусиони форум – Предложени модели дуалног образовања у високом школству

Предложени модели модели дуалног образовања у високом школству, тема је  дискусионог форума који ће бити одржан у уторак, 18. децембра у 10 часова на Машинском факултету у Београду (Свечана сала 211). Организатор скупа је Конзорцијум Еразмус+ пројекта „Implementation of Dual Education in Higher Education of Serbia – DualEdu“, чији је координатор испред Београдског универзитета, Машински факултет у Београду.

Циљ форума је да се све заинтересоване стране упознају са предностима које им нуде различити облици дуалног образовања у високом школству и да својим предлозима допринесу креирању најбољег модела који ће се примењивати у Србији.

DualEdu je Еразмус+ пројекат који има за циљ увођење дуалног образовања у високошколски систем Србије. Конзорцијум пројекта чине Министарство просвете науке и технолошког развоја, Национални савет за високо образовање, универзитети у Београду, Крагујевцу, Новом саду и Новом Пазару, Универзитет Метрополитан у Београду, Висока школа електротехнике и рачунарства – Београд и компанија NI-CAT кластер из Ниша. Од страних партнера учесници пројекта су  ФОРМАСУП из Француске, Универзитет у Љеиди из Шпаније, Универзитет примењених наука  ФХ Јоанеум из Граца у Аустрији, приватни Универзитет друштвених наука из Лођа у Пољској, као и немачка компанија PowMio из Карлсруеа. У пројекту ће учествовати и 13 компанија као продружени партнери.

DualEdu пројекат представља почетак једног озбиљног процеса који би требало да дефинише оквире законске регулативе за  увођење дуалног образовања у високообразовне установе. Основна идеја је да успостави модел дуалног образовања у систему високог образовања Србије који би био довољно општи, али истовремено флексибилан и који би могао да се примењује у зависности од потреба ВШУ који нуде академско образовање, тј. универзитета, односно високих школа које нуде примењено, односно структовно образовање и приватних универзитета који немају буџетско финансирање студија, али су заинтересовани да њихови студенти стичу знања и кроз рад/учење у компанијама и да тај рад буде вреднован, нпр. плаћањем школарина, стипендија или на неки други начин.

Стварање повољног привредног амбијента у Републици Србији, уз неке већ реализоване, а неке најављене инвестиције из иностранства (немачке компаније из области аутомобилске индустрије, што може направити одређену аналогију са “мађарским случајем“, инвестиције у ИТ сектору, итд.), отварају широк простор ка формалном увођењу дуалног образовања у систем високог образовања Србије. Уз високу посвећеност и мотивацију кључних учесника у овом процесу, а то су ВШУ које треба да дефинишу одговарајући национално прилагођен генерички модел дуалног образовања и сопственим ангажвањем остваре повезивање са компанијама заинтересованим за високо дуално образовање, Влада РС, МПНТР, НСВО и Национално Акредитационо Тело који треба у оквиру легислативе, подстицаја компанијама и акредитационих стандарда подрже увођење оваквог начина образовања, али и Привредна Комора РС и други заинтересовани, може се очекивати да би овај систем могао да заживи у наредном, релативно блиском периоду.

(Извор: Машински факултет)

Машински факултет добитник јубиларне награде Привредне коморе Србије

Привредна комора Србије је на данашњој свечаној седници Скупштине ПКС доделила Јубиларну награду Машинском факултету у Београду за 70 година успешног рада у области науке и образовања.  Награду у виду повеље, у име Машинског факултета примио је проф. др Предраг Елек, продекан за међународну научну сарадњу МФ.

Јубиларна награда Привредне коморе Србије се традиционално додељује на крају сваке године компанијама, институцијама и појединцима који су радом, ангажовањем пружили велики допринос развоју српске привреде и јачању позиције на међународном тржишту. На свечаној седници додељено је 67 признања у три категорије, као и три посебне награде.

Награде Привредне коморе Србије установљене су 24. јануара 1969. године одлуком Скупштине. Добитници признања увек су били они који су се својим радом, ангажовањем и резултатима истакли као најуспешнији и најбољи, који су се наметнули као лидери и носиоци привредног развоја Србије.

(Извор: Машински факултет)

Теслини дани енергетике: Уручене награде за најбољи студентски академски рад

Теодора Д. Савановић, Јелена Николић и Милан Милинић добитници су овогодишње награде за најбоље студентске академске радове из области енергетике, које у оквиру традиционалне манифестације „Теслини дани енергетике“ додељују ПУ Електромашиноградња и Фондација „Никола Тесла“.  

Теслини дани енергетике одржани су, по седми пут за редом, у понедељак, 10. децембра на Машинском факултету у Београду. Том приликом јавно је представљено пет најбољих радова који су реализовани у периоду од  1. октобра  2017. до 01. септембра 2018. године. Реч је о академских радовима који су по оцени жирија ушли у ужи избор за прву, другу и трећу награду конкурса ПУ Електромашиноградња.  После представљања радова, жири у саставу: проф. др инж. Милун Бабић, проф. др инж. Никола Рајаковић, проф. др инж. Милан Петровић, дипл.инж. Слободан Бабић, дипл. инж., мр Миленко Николић, додатно је оцењивао квалитет презентација, и једногласно донео одлуку да три најбоља рада равноправно поделе прву награду.

Академски радови који су се, по оцени жирија, издвојили својим квалитетом и заслужено понели титулу најбољег су: „Развој система за прорачун лопатица топлотних турбомашина“, студенткиње Машинског факултета у Београду, Теодоре Д. Савановић, „Енергетско билансирање затворених базена –Студија случаја – затворени пливачки базени у Крагујевцу, студенткиње Факултета техничких наука у Крагујевцу, Јелене Николић,  и „Алгоритам за оптимизацију пуњења електричних возила“, студента Електротехничког факултета у Београду, Милана Милинића.

Наградни фонд ове године износио је 100 хиљада динара – 50 хиљада за прву, 30 хиљада за другу и 20 хиљада за трећу награду. С обзиром,  да је жири одлучио да три рада поделе прво место, аутори су добили новчану награду у једнаком износу од 35 хиљада динара и Теслину награду за младе.

Конкурс за избор најбољих студентских академских радова (прojeкти, мастер и завршни радови) реализован је у складу са Споразумом o oргaнизoвaњу и финансирању Теслиних дана енергетике који су потписали ПУ Електромашиноградња, Фондација Никола Тесла, Електротехнички факултет у Београду, Факултет инжењерских наука у Крагујевцу и Машински факултет у Београду.

Проглашењу подбедника и додели награда присуствовали су домаћин скупа, декан Машинског факултета,  представници факултета који учествују у организовању и финансирању ове манифестације, представници ПУ „Електромашиноградња“, Привредне коморе Србије, студенти и други угледни гости.

(Извор: Машински факултет)

 

 

У спомен професорима и студентима Београдског универзитета палим у Великом рату

У знак сећања на херојску победу српске војске у Првом светском рату на Машинском факултету у Београду  је одржана промоција репринт издања „Споменице студентима Београдскога университета погинулим у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918. године“. Ово, готово заборављено сведочанство о патриотизму и херојству наше универзитетске интелигенције, први пут је објављено 1930. године. Захваљујући проф. Милану Радовановићу, ранијем декану  и професору Машинског факултета, који је сасвим случајно наишао на изворни примерак Споменице, од заборава је отргнут један важан део историје наше земље, истакнуто је на промоцији.

Скуп је почео минутом ћутања којим је одата пошта професорима и студентима погинулим у  Великом рату, а историјском значају Споменице, говорили су проф. Милорад Миловачевић, претходни декан, проф. Радивоје Митровић, актуелни декан, као и приређивач новог издања, проф. Милан Радовановић.

Споменица је први пут објављена на Дан Светог Саве, 27. Јануара 1930. године, а тим поводом у аули Капетан Мишиног здања (Ректорат) откривена је и Спомен плоча наставницима и студентима који су изгубили животе у ослободилачким ратовима Србије  1912-1918. године. Тој свечаности је присуствовао и краљ Србије Александар Први Крађорђевић, а о чину родољубља у ком је животе изгубило више од 35% академске омладине говорили су тадашњи министар просете Божидар Максимовић, министар војске и морнарице, ђенерал Стеван Хаџић, ректор Београдског университета, професор Чедомиљ Митровић и студент права г. Јован Димитријевић.

„Захваљујући патриотизму и личној страсти проф. Радовановића према српској историји, пред нама је ново издање Споменице којом чувамо сећање на професоре и студенте који су, у име свих нас, крвљу платили данак у Великом рату“, рекао је проф. Милованчевић. Књига, како је истакао, има непроцењиву фактографску вредност. У њој се налазе и имена и подаци о седам професора универзитета,  57 студената Фиилозофског, 147 студената Правног, 95 студената техничког одсека, 46 студената који су студирали ван Србије, као и имена 13 матураната.

„Током седам ратних година, како је навео, Србија је изубила око 1600 студената и ђака, а у Споменици се наводи 365 имена. Ово се може разумети само ако се има у виду да је пре Балканских ратова на Београдском универзитету било свега 400 студената способних за војску и 35 запослених. То значи да смо слободи наше земље дали бар десетак генерација високо образованих будућих стручњака и српске памети.  Зато је прича о Споменици  и прича о нашој моралној обавези,  да се као садашњи професори и некадашњи студенти Универзитета у Београду сетимо младих колега који су животе дали за слободу отаџбине“, поручио је проф. Милованчевић.

„Једно значајно штиво, које је захваљујући проф. Радовановићу, отргнуто од заборава, подстакло нас је да данас разговарамо о једном делу наше славне историје. Оваквим скуповима Машински факултет жели да однегује  хуманистичку интелигенцију, која ће умети на најбезболнијиначин да проведе народ, државу, па и регион, кроз турбулентна времена у којима и данас живимо“, рекао је проф. Митровић поздрављајући учеснике скупа и бројне госте.

Према његовим речима мисија  Машинског факултета је одавно проширена са онога због чега је Факултет првобитно основан, далеке 1948. године, па и од увођења првог предмета у области машинства 1783. године. „Од посматрања и проучавања машина, уређаја, метода, машинских система, Машински факултет се фокусирао на један интегрални приступ међусобној корелацији технике, технологија и друштва. Уверен сам да једино такав начин промишљања води смањењу турбуленција и бољем животу грађана, не само у региону, него и шире“, нагласио је проф. Митровић.

Проф. Радовановић, приређивач Споменице, захвалио се Машинском факултету који га је, како је рекао, четири године подржавао да истраје у намери да сачува сећање на један важан део наше историје. „Мој прилаз свему овоме, од првог сусрета са Споменицом на једном земунском бувљаку 2014. године, био је крајње емотиван. Временом сам уочио и њен уметнички квалитет, који се огледа у естетици и симболици маестрално урађеног ликовно-графичког решења корица.“

Професор Радовановић је посебно указао на симболику стихова Горског вјенца „Младо жито навијај класове, пређе рока стигла ти је жетва“ и њену везу са симболиком ликовног решења крста са мачем и ловоровим венцем и класја са мачем на насловној страни, као и представе посеченог класја с мачем на задњој корици. „Та симболика је више него јасна, као што је јасна и симболика уметничких решења на Спомен плочи у Капетан Мишином здању, чији је аутор архитекта, проф. Пера Поповић“, нагласио је проф. Радовановић. Реч је, додао је, о четири кључна симбола. Централно место заузима штит са старим грбом Србије са четири оцила преко којег је извајан мач (симбол борбе), а све је уоквирено ловоровим венцем (симбол славе). То решење је представљено и на Споменици, чији аутор, на жалост није познат. У горњем делу плоче налазе се две књиге, паун и сова, који симболизују знање, живот и мудрост.

Проф. Радовановић се, затим осврнуо и на говоре тадашњег министра просете Божидара Максимовића, министра војске и морнарице, ђенерала Стевана Хаџића, ректора Београдског университета, професора Чедомиља Митровића и студента права Јован Димитријевића, који носе јасну поруку будућим генерацијама универзитетске интелигенције да са пијететом чувају успомену на професоре и студенте који су дали животе за слободу и следе њихов пример на и на личном и на професионалном плану.

У уметничком делу програма наступио је глумац Лепомир Ивковић у улози војводе Живојина Мишића, а скупу се затим обратио и академик, проф. др Раде Биочанин, пуковник АБХО, који је Машинском факултету упутио честитке поводом новог издања и промоције Споменице. Тиме сте још једном потврдили да је Машински факултет водећа научно-образовна установа у друштву, и веома ми је драго што сам део ове приче у којој евоцирамо успомене на пале хероје, закључио је пуковник Биочанин.

(Извор: Машински факултет)