Бродоградња се мења под утицајем нових технологија и све строжих еколошких захтева. Унапређење енергетске ефикасности, смањење емисије угљен-диоксида, дигитализација пројектовања и развој аутономних бродова само су неки од изазова са којима се суочава ова индустрија. О њима се разговарало на 27. Међународном симпозијуму теорије и праксе бродоградње – СОРТА 2026, који је после 42 године поново одржан у Београду, од 7. до 10. октобра.
Симпозијум, у организацији Катедре за бродоградњу Машинског факултета Универзитета у Београду, окупио је велики број стручњака из земље и иностранства, који су разговарали о актуелним изазовима и будућим правцима развоја бродоградње.
Програм је обухватио широк спектар тема: од пројектовања бродова, хидродинамике и чврстоће конструкција до офшор инжењеринга и енергетских система. Посебно су разматрани примена вештачке интелигенције, машинског учења и дигиталних близанаца, као и развој аутономних бродова. Било је речи и о изградњи и ремонту бродова, образовању инжењера и економским и регулаторним изазовима који обликују бродоградњу у региону и свету.
Поздрављајући учеснике, проф. др Милан Калајџић, шеф Катедре за бродоградњу и председавајући Организационог одбора СОРТА 2026, изразио је задовољство што је Машински факултета домаћин скупа и нагласио његов значај за повезивање стручњака и развој заједничких иницијатива.
Говорећи о темама овогодишњег симпозијума, проф. Калајџић је издвојио образовање будућих бродограђевних инжењера и прилагођавање струке савременим технолошким и еколошким захтевима.
„Надам се да ћемо током наредна два дана имати веома квалитетну дебату о нашим задацима и мисији у образовању будућих бродограђевних инжењера, као и о томе како да трансформишемо нашу индустрију“, поручио је, између осталог, Калајџић.
О значају повезивања академске заједнице и привреде говорио је и проф. др Јошко Парунов, председник Сталног комитета СОРТА-е, који је званично отворио симпозијум. Захвалио је руководствима београдског и загребачког машинског факултета на подршци, као и организаторима, предавачима и члановима Комитета на доприносу припреми програма.
Посебно је истакао велики удео представника индустрије међу учесницима. „То је заиста посебна карактеристика СОРТА конференције“, рекао је Парунов, нагласивши да скуп пружа прилику за непосредну размену искустава између истраживача и стручњака из праксе, као и за развој сарадње на заједничким пројектима.
На крају обраћања, учесницима је пожелео успешан и плодоносан рад, уз очекивање да ће и овогодишњи симпозијум допринети јачању сарадње између академске заједнице и поморске индустрије.
Учеснике је поздравио и декан Машинског факултета у Београду, проф. др Владимир Поповић и том приликом изразио задовољство што је факултет домаћин овогодишњег симпозијума.
Подсетио је да је Машински факултет основан 1948. године као самостална институција, док његови корени сежу знатно даље у прошлост, будући да су се бројни одсеци и научне области развијали у оквиру различитих институција и образовних система.
„Машински факултет данас има око 4.000 студената на свим нивоима студија, око 200 наставника и 26 катедри. Међу њима значајно место заузима Катедра за бродоградњу, чијом смо акредитацијом од стране британског Краљевског удружења бродограђевних инжењера (RINA) веома поносни“, истакао је проф. др Поповић. Додао је да факултет поседује и акредитацију немачког акредитационог тела ASIIN, истичући да је пре неколико дана успешно окончан и поступак реакредитације.
Говорећи о значају међународне научне сарадње, проф. Поповић истакао је да је један од основних задатака универзитета и истраживачких заједница повезивање људи и заједнички рад на развоју науке и струке. „Главни задатак универзитета и истраживачких заједница јесте да повезују људе и подстичу сарадњу. Управо због тога смо данас овде“, поручио је проф. Поповић и учесницима пожелео успешан рад.
Декан Факултета стројарства и бродоградње Свеучилишта у Загребу, проф. др Зденко Тонковић, изразио је задовољство што се симпозијум СОРТА 2026, након 42 године, поново одржава у Београду. Честитајући колегама са Машинског факултета у Београду на успешној организацији скупа, истакао је дугу традицију симпозијума и његов значај као платформе за повезивање академске заједнице и бродограђевне индустрије.
Подсетио је да је први симпозијум СОРТА одржан у Загребу 1974. године, на иницијативу некадашњих студената професора Леополда Сорте, са циљем повезивања научних истраживања са практичним изазовима бродоградње. „Очување традиције симпозијума представља један од најбољих начина да се сачува сећање на проф. Сорту и његов допринос развоју струке“, истакао је декан загребачког факултета.
Говорећи о будућности бродоградње и поморског инжењерства, указао је на промене које доносе зелена транзиција, дигитализација, развој нових енергетских технологија и аутономних система. Према његовим речима, ови процеси отварају нове могућности за сарадњу универзитета, научноистраживачких институција и индустрије. „У том смислу СОРТА 2026 представља прилику за јачање регионалне и међународне сарадње, размену научних сазнања и покретање нових иницијатива у области бродоградње и поморског инжењерства“, поручио је, између осталог, проф. Тонковић.
Изазови који обликују будућност бродоградње
Радни део конференције СОРТА 2026 отворила су предавања по позиву, посвећена актуелним изазовима у бродоградњи и поморском инжењерству.
Међународни стручњаци представили су нова сазнања из области нумеричких симулација, интеракције флуида и конструкција, као и пројектовања бродова за пловидбу поларним водама. Посебан акценат стављен је на повезивање теоријских прорачуна са резултатима експерименталних испитивања и условима стварне експлоатације.
Др Дмитриј Понкратов, потпредседник и глобални директор за поморски бизнис компаније Siemens, као и гостујући професор на Универзитету у Саутемптону, одржао је предавање „Behind the Scenes of CFD Validation: How Are Measurements on Actual Ships Performed?“.
Представио је изазове експерименталних мерења на стварним бродовима и објаснио њихову улогу у провери тачности и поузданости CFD симулација, које се користе за анализу струјања флуида и предвиђање хидродинамичког понашања бродова.
Осврнуо се на сложеност испитивања у реалним условима пловидбе, од мерења на великим путничким бродовима до испитивања танкера у подручјима повећаног безбедносног ризика. Посебно занимљив пример била су ноћна мерења струјања воде у области бродског пропелера, током којих се осветљавају честице у води како би се пратио њихов ток и анализирало понашање флуида.
Др Понкратов је указао на значај међународних истраживачких пројеката у развоју референтних података за проверу нумеричких модела. У том контексту, осврнуо се на пројекте у којима су примењиване напредне методе мерења, укључујући ласерско скенирање и мерење струјања у области пропелера.
У ширем контексту развоја поморске индустрије, говорио је о дигитализацији пројектовања и изградње бродова, као и о могућностима за унапређење енергетске ефикасности и смањење емисија. Истакао је да дигитални близанци и нумеричке симулације могу значајно да допринесу овим процесима, али да њихова поузданост мора бити потврђена мерењима у реалним условима.
Како таласи, ветар и морске струје утичу на чврстоћу и безбедност бродова и плутајућих конструкција била је тема предавања „Some Aspects of Hydro-Structure Interactions for Offshore and Naval Applications“, које је одржао др Шиме Маленица, заменик директора Сектора за истраживање и развој компаније Bureau Veritas у Паризу.
Предавање је посвећено интеракцији флуида и конструкцијe и њеном значају за пројектовање, прорачун и процену сигурности бродова и плутајућих конструкција намењених раду на отвореном мору. Др Маленица је објаснио како таласи, ветар и морске струје могу изазвати деформације, извијање и пуцање материјала, због чега је важно већ у фази пројектовања предвидети могуће ризике.
Посебно је говорио о директним прорачунима, који омогућавају прецизнију процену понашања конструкција у различитим условима. У ту сврху користе се различите рачунарске методе и симулације које помажу инжењерима да процене утицај таласа, ветра и морских струја, као и њихово заједничко дејство на конструкцију. Др Маленица указао је на то да је правилно одређивање оптерећења један од највећих изазова, јер стварни услови на мору могу бити веома сложени и променљиви.
Истакао је и да резултати рачунарских прорачуна морају да се проверавају поређењем са експерименталним мерењима и подацима из реалних услова. На тај начин могу се утврдити одступања и додатно унапредити поузданост прорачуна. У овом процесу све већи значај има и вештачка интелигенција, која омогућава бржу анализу великих количина прикупљених података и лакше препознавање разлика између рачунарских предвиђања и стварног понашања конструкција.
Предавање је указало на значај повезивања савремених прорачунских метода, експерименталних испитивања и дигиталних технологија, као важне основе за поузданије пројектовање, процену структурног интегритета и повећање безбедности бродова и плутајућих конструкција намењених раду на отвореном мору.
Проф. др Пенти Кујала из Естонске поморске академије (Estonian Maritime Academy) одржао је предавање „Review of Challenges in Developing Ships for Polar Waters“, посвећено кључним изазовима у пројектовању бродова за пловидбу поларним водама и областима прекривеним ледом.
Иако пројектовање и експлоатација бродова за пловидбу кроз лед имају традицију дужу од једног века, климатске промене и растуће интересовање за поларне поморске руте додатно су актуелизовали ову област. Бродови намењени пловидби у таквим условима морају имати довољно снажан погонски систем да савладају повећани отпор услед присуства леда, али и конструкцију одговарајуће чврстоће која може да издржи оптерећења настала при контакту са леденим масама. Због тога се њихово пројектовање значајно разликује од пројектовања бродова за пловидбу у водама без леда.
Посебан део предавања био је посвећен правилима за пројектовање бродова према леденим класама, којима се одређује потребан ниво ојачања конструкције за пловидбу кроз лед. Професор Кујала указао је на ограничења ових правила, јер она не обухватају увек разлике у условима пловидбе, брзини и маневрисању брода, као ни различита оптерећења која настају при контакту са ледом.
Како је истакао, пројектовање мора да почне од прецизног дефинисања услова експлоатације и очекиваних ледених услова. Због сложене и променљиве природе леда, нумерички модели не могу се посматрати као једини извор поузданих резултата, већ их је неопходно проверавати испитивањима на моделима и мерењима у реалним условима.
Као важан правац даљег развоја издвојио је пројектовање засновано на процени ризика. Такав приступ подразумева не само обезбеђивање чврстоће брода већ и заштиту посаде и путника, поуздан рад погонског система и смањење могућих последица по животну средину. Унапређење метода пројектовања и преиспитивање постојећих правила за ледене класе представљају важне кораке ка развоју безбеднијих и ефикаснијих бродова за пловидбу поларним водама.
Будућност образовања у фокусу: Каква ће знања бити потребна 2036. године?
Како ће технолошке промене обликовати будућност бродоградње и каква ће знања бити потребна инжењерима нове генерације? Ово питање било је централна тема панел-дискусије посвећене будућности бродограђевне струке и привукло је велику пажњу учесника симпозијума. Дискусију је модерирао проф. др Марко Валчић, са унуверзитета у Задру, а у панелу су учествовали проф. др Дмитриј Понкратов, проф. др Шиме Маленица и проф. др професор Пенти Кујала.
Панелисти су дискутовали о утицају вештачке интелигенције, дигитализације и аутономних система на развој индустрије и образовање будућих инжењера. С тим у вези, истакли су да будући бродограђевни инжењери, поред познавања савремених технологија, морају да имају чврсте основе из инжењерства, критички размишљају и разумеју резултате рачунарских прорачуна. Вештачка интелигенција, дигитални близанци и аутономни системи пружају нове могућности у пројектовању бродова, али захтевају и пажљиву проверу резултата и јасно дефинисану одговорност за донете одлуке.
Посебно је наглашена потреба да се бродоградња посматра као сложен систем који повезује конструкцију, енергетику, безбедност и трошкове. У том контексту, указано је на значај ближе сарадње универзитета и индустрије, као и на унапређење образовања кроз практичне пројекте и самосталан рад студената.
Дискусија је закључена поруком да ће технологија наставити да мења бродоградњу, али да темељно инжењерско знање, критичко мишљење и способност сагледавања ширег контекста остају незаменљиви. Циљ савременог образовања није само да оспособи студенте за коришћење нових алата већ и да их научи да разумеју њихове могућности и ограничења, критички процењују добијене резултате и преузму одговорност за одлуке које доносе. Управо спој стручног знања, критичког расуђивања, креативности и способности за сарадњу представља основу за развој нове генерације инжењера способних да одговоре на изазове бродоградње до 2036. године.
Стручни програм конференције настављен је кроз тематске сесије и презентације научних радова. На овогодишњем, 27. симпозијуму СОРТА учествовало је 105 стручњака из 12 земаља, а представљено је укупно 51 радова.
Сажетци радова објављени су у Зборнику апстраката Машинског факултета, док су целовити радови објављени у зборнику издавачке куће IOS Press – SAGE. Најбољи радови биће разматрани за објављивање у водећим научним часописима.
У оквиру конференције СОРТА 2026 одржан је и састанак Сталног одбора конференције, током којег су примљени нови стални чланови: проф. др Никола Момчиловић и проф. др Милан Калајџић са Универзитета у Београду, као и проф. др Антон Турк са Универзитета у Ријеци. Наредни, 28. симпозијум Сорта 2028 биће одржан у Малом Лошињу, Хрватска, од 4-7. октобра 2028. године, у организацији Универзитета у Ријеци.
Последњег дана конференције, за учеснике је организована посета бродоградилишту Вахали где су им представљене могућности и достигнућа бродоградње у Србији. Бродоградилиште Вахали је било и генерални покровитељ симпозијума.