Студијске посете Дирекцији за мере и драгоцене метале и Заводу за интелектуалну својину

За студенте друге године мастер студија на Машинском факултету у Београду, по седми пут су,  у оквиру предмета “Технички прописи и стандарди”, организоване студијске посете значајним националним институцијама: Дирекцији за мере и драгоцене метале и Заводу за интелектуалну својину.

Током посете Заводу за интелектуалну својину РС,  студенти су добили све потребне информације о важности заштите ауторских и других сродних права, укључујући и патентну заштиту. Поред упознавања са најважнијим аспектима заштите интелекуталне својине, један од циљева посете био је и развијање културе уважавања и стваралаштва код студената.

О важности патентне заштите, али и о врстама и значају права интелектуалне својине, студентима су, кроз веома занимљиве примере из праксе, говорили патентни инжењери, који се већ дуже време баве правима интелектуалне својине у РС и прецедурама заштите ауторских права и проналазака из области техничких наука.

О фазама патентне пријаве – од идеје до признатог патентног права на националном и међународном ниову, студентима је говорио патентни инжењер Саша Здравковић, који је посебан нагласак ставио на важност дефинисања релевантних патентних захтева. Студентима су том приликом приказани и начини за претраживање највеће светске базе патентне документације ЕСПАЦЕНЕТ, која може бити помоћ али и основа за генерисање њихових идеја које би у будућности студенти могли самостално да заштите.

Приликом посете Дирекцији за мере и драгоцене метале студентима су презентовани најважнији референтни материјали (еталони), различите лабораторије за еталонирање и испитивање, као и остали научно-истраживачки капацитети којима Дирекција располаже. Студенти су присуствовали и предавању о основним принципима законске метрологије и улози Дирекције у обезбеђивању ланца следљивости мера међународног СИ система јединица.

Студијске посете Дирекцији за мере и драгоцене метале и Заводу за интелектуалну својину, у оквиру предмета, Технички прописи и стандарди организују се још од 2011. године и у великој мери доприносе даљем унапређењу сарадње Машинског факултета и ових институција.

(Извор: Машински факултет)

Србија постала пуноправна чланица  ЦЕРН-а

foto: Twitter (CERN)

Србија је постала 23. пуноправна чланица Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), одлучено је у Женеви, једногласним усвајањем резолуције Савета ове организације. Уз Израел, Швајцарску и Норвешку, Србија је четврта земља која није чланица ЕУ, а пуноправна је чланица ове престижне научне организације.

„Србија је постала стална чланица, а да ни све чланице ЕУ нису приступиле ЦЕРН-у“, истакла је премијерка Србије Ана Брнабић у свом обраћању на Свечаној седници Скупштине Привредне коморе Србије. Такође, додала је, Србија је једина међу државама на простору бивше СФРЈ која је добила статуст сталне чланице ЦЕРН-а.

Стално чланство у Европској организацији за нуклеарна истраживања, биће додатни подстицај за оснаживање домаће науке, јер омогућава да студенти и професори из Србије раде истраживања на светском нивоу у Србији, као и да наша привреда учествује у већем обиму на пројектима у ЦЕРН-у.

„Наши истраживачи равноправно ће учествовати на свим конкурсима ЦЕРН-а, од финансирања пројеката научне изврсности, редовних летњих школа за студенте и дипломце, докторских и постдокторских стипендија, до финансијске подршке за научне специјализације, нагласила је премијерка.

Посебно је важно истаћи  да ће чланство у ЦЕРН-у, поред подизања квалитета научних истраживања, приступа најновијој научној опреми и технологијама, као и преношења искуства и знања, утицати и на спречавање одласка образованих младих људи из Србије.

Чланство Србије у ЦЕРН-у биће формално потврђено након што Народна скупштина Републике Србије и Унеско, према установљеним процедурама, ратификују ову резолуцију.

Званичан пријем Србије као сталног члана ЦЕРН-а биће уприличен свечаном церемонијом подизања српске заставе испред зграде ЦЕРН-а у Женеви, којој ће присуствовати највиши државни врх.

Подсетимо, висока ЦЕРН-ова делегација боравила је у априлу ове године у званичној посети нашој земљи како би установила да ли Србија испуњава услове за пуноправно чланство у овој организацији. Том приликом посетили су и Машински факултет у Београду, где су са руководством факултета разговарали о научноистраживачким капацитетима наше установе и могућностима за успостављање конкретне сарадње.

У високој ЦЕРН-овој делегацији под називом CERN Task Force, која по налогу Савета и генералне директорке ЦЕРН-а, анализира досадашње учешће наше земље у тој организацији и даје препоруку о пуноправном чланству били су госпођа Шарлот Варакуле , директорка за међународне односе ЦЕРН-а, професор Екхарт Елсен , директор за науку ЦЕРН-а, професор Петер Леваи , делегат Савета ЦЕРН-а за Мађарску и директор Института Вигнер , професор Емануел Тсемелиц ) и шеф за придружене чланице и односе са земљама нечланицама и господин Анџеј Чаркиевиц .

Током посете Машинском факултету, чланови CERN Task Force истакли су да српски научници са Универзитета у Београду и других универзитетских центара у Србији, већ више деценија раде на пројектима ЦЕРН-а, али да  Србија, као придружена чланица, није искористила све финансијске могућности и тендере које је расписивао ЦЕРН, те да у  том сегменту итекако постоји простор за јачање сарадње. Такође је констатовано да Србија има велики потенцијал за развој у научним областима и да ће стално чланство у овој организацији пружити бројне финансијске могућности и омогућити размену знања и искуства научника и истраживача.

ЦЕРН је основан 1954. године и представља највећу научну организацију на свету, која броји 22 државе чланице. Бивша Југославија је била једна од 12 земаља оснивача ЦЕРН-а, а Србија је од 2012. године до сада била придружени члан ове организације. Међутим, како је нашој земљи истекао тај статус, Савет ЦЕРН-а, као највиши управни орган, именовао је Комисију чији је задатак да кроз разговор са највишим дражавним органима и представницима научноистраживачкиг институција испита могућност за стално чланство Србије у тој организацији.  Управо из тог  разлога, ова посета је била изузетно важна за Србију и њену будућу улогу у ЦЕРН-у.

(Извор: Машински факултет)