У знак сећања на херојску победу српске војске у Првом светском рату на Машинском факултету у Београду је одржана промоција репринт издања „Споменице студентима Београдскога университета погинулим у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918. године“. Ово, готово заборављено сведочанство о патриотизму и херојству наше универзитетске интелигенције, први пут је објављено 1930. године. Захваљујући проф. Милану Радовановићу, ранијем декану и професору Машинског факултета, који је сасвим случајно наишао на изворни примерак Споменице, од заборава је отргнут један важан део историје наше земље, истакнуто је на промоцији.
Скуп је почео минутом ћутања којим је одата пошта професорима и студентима погинулим у Великом рату, а историјском значају Споменице, говорили су проф. Милорад Миловачевић, претходни декан, проф. Радивоје Митровић, актуелни декан, као и приређивач новог издања, проф. Милан Радовановић.
Споменица је први пут објављена на Дан Светог Саве, 27. Јануара 1930. године, а тим поводом у аули Капетан Мишиног здања (Ректорат) откривена је и Спомен плоча наставницима и студентима који су изгубили животе у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Тој свечаности је присуствовао и краљ Србије Александар Први Крађорђевић, а о чину родољубља у ком је животе изгубило више од 35% академске омладине говорили су тадашњи министар просете Божидар Максимовић, министар војске и морнарице, ђенерал Стеван Хаџић, ректор Београдског университета, професор Чедомиљ Митровић и студент права г. Јован Димитријевић.
„Захваљујући патриотизму и личној страсти проф. Радовановића према српској историји, пред нама је ново издање Споменице којом чувамо сећање на професоре и студенте који су, у име свих нас, крвљу платили данак у Великом рату“, рекао је проф. Милованчевић. Књига, како је истакао, има непроцењиву фактографску вредност. У њој се налазе и имена и подаци о седам професора универзитета, 57 студената Фиилозофског, 147 студената Правног, 95 студената техничког одсека, 46 студената који су студирали ван Србије, као и имена 13 матураната.
„Током седам ратних година, како је навео, Србија је изубила око 1600 студената и ђака, а у Споменици се наводи 365 имена. Ово се може разумети само ако се има у виду да је пре Балканских ратова на Београдском универзитету било свега 400 студената способних за војску и 35 запослених. То значи да смо слободи наше земље дали бар десетак генерација високо образованих будућих стручњака и српске памети. Зато је прича о Споменици и прича о нашој моралној обавези, да се као садашњи професори и некадашњи студенти Универзитета у Београду сетимо младих колега који су животе дали за слободу отаџбине“, поручио је проф. Милованчевић.
„Једно значајно штиво, које је захваљујући проф. Радовановићу, отргнуто од заборава, подстакло нас је да данас разговарамо о једном делу наше славне историје. Оваквим скуповима Машински факултет жели да однегује хуманистичку интелигенцију, која ће умети на најбезболнијиначин да проведе народ, државу, па и регион, кроз турбулентна времена у којима и данас живимо“, рекао је проф. Митровић поздрављајући учеснике скупа и бројне госте.
Према његовим речима мисија Машинског факултета је одавно проширена са онога због чега је Факултет првобитно основан, далеке 1948. године, па и од увођења првог предмета у области машинства 1783. године. „Од посматрања и проучавања машина, уређаја, метода, машинских система, Машински факултет се фокусирао на један интегрални приступ међусобној корелацији технике, технологија и друштва. Уверен сам да једино такав начин промишљања води смањењу турбуленција и бољем животу грађана, не само у региону, него и шире“, нагласио је проф. Митровић.
Проф. Радовановић, приређивач Споменице, захвалио се Машинском факултету који га је, како је рекао, четири године подржавао да истраје у намери да сачува сећање на један важан део наше историје. „Мој прилаз свему овоме, од првог сусрета са Споменицом на једном земунском бувљаку 2014. године, био је крајње емотиван. Временом сам уочио и њен уметнички квалитет, који се огледа у естетици и симболици маестрално урађеног ликовно-графичког решења корица.“
Професор Радовановић је посебно указао на симболику стихова Горског вјенца „Младо жито навијај класове, пређе рока стигла ти је жетва“ и њену везу са симболиком ликовног решења крста са мачем и ловоровим венцем и класја са мачем на насловној страни, као и представе посеченог класја с мачем на задњој корици. „Та симболика је више него јасна, као што је јасна и симболика уметничких решења на Спомен плочи у Капетан Мишином здању, чији је аутор архитекта, проф. Пера Поповић“, нагласио је проф. Радовановић. Реч је, додао је, о четири кључна симбола. Централно место заузима штит са старим грбом Србије са четири оцила преко којег је извајан мач (симбол борбе), а све је уоквирено ловоровим венцем (симбол славе). То решење је представљено и на Споменици, чији аутор, на жалост није познат. У горњем делу плоче налазе се две књиге, паун и сова, који симболизују знање, живот и мудрост.
Проф. Радовановић се, затим осврнуо и на говоре тадашњег министра просете Божидара Максимовића, министра војске и морнарице, ђенерала Стевана Хаџића, ректора Београдског университета, професора Чедомиља Митровића и студента права Јован Димитријевића, који носе јасну поруку будућим генерацијама универзитетске интелигенције да са пијететом чувају успомену на професоре и студенте који су дали животе за слободу и следе њихов пример на и на личном и на професионалном плану.
У уметничком делу програма наступио је глумац Лепомир Ивковић у улози војводе Живојина Мишића, а скупу се затим обратио и академик, проф. др Раде Биочанин, пуковник АБХО, који је Машинском факултету упутио честитке поводом новог издања и промоције Споменице. Тиме сте још једном потврдили да је Машински факултет водећа научно-образовна установа у друштву, и веома ми је драго што сам део ове приче у којој евоцирамо успомене на пале хероје, закључио је пуковник Биочанин.
(Извор: Машински факултет)