Будућност нуклеарних технологија не зависи само од технолошких и институционалних капацитета већ и од образовања нових генерација стручњака и приближавања ове области младима – главна је порука првог Националног дијалога младих о нуклеарним технологијама у Србији, одржаног 16. октобра на Машинском факултету Универзитета у Београду.
Догађај је организован у оквиру иницијативе IMPACT Team 2050, међународног омладинског саветодавног тела при генералном директору руске државне корпорације „Росатом“, које окупља младе из различитих земаља и професионалних области. Циљ иницијативе је да подстакне учешће младих у разговорима о развоју нуклеарних технологија, енергетици и климатским променама, као и да њихове ставове и препоруке приближи доносиоцима одлука.
Овогодишњи дијалог младих о нуклеарним технологијама одржава се у 16 земаља, а Србија се овој међународној иницијативи придружује први пут. Учешће Србије уследило је након формирања новог сазива IMPACT Team 2050 у јуну ове године у Обнинску, када је наша земља постала чланица овог тела.
Радионица је окупила студенте Машинског и других техничких факултета Универзитета у Београду, као и ученике Девете београдске гимназије и средњих стручних школа. У раду скупа учествовали су и стручњаци из Института за нуклеарне науке „Винча“, Српског нуклеарног друштва, Машинског факултета и Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије – СРБАТОМ.
Кроз стручна предавања и панел-дискусију, учесници су имали прилику да се упознају са различитим применама нуклеарних технологија, размотре изазове њиховог развоја и сагледају могућности за образовање и професионално усавршавање у овој области.
На почетку скупа, Милош Лазаревић, истраживач-сарадник на Катедри за термоенергетику Машинског факултета и члан IMPACT Team-a 2050, истакао је значај великог одзива младих и упутио им позив да се активно укључе у разговор о будућности нуклеарних технологија.
У разговору за сајт Машинског факултета, Милош, члан новог сазива IMPACT Team 2050, истакао је да је један од главних циљева иницијативе приближавање нуклеарних технологија младима. Ова тема добија посебан значај након што је Србија 2024. године укинула вишедеценијски мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, који датира још из периода Југославије.
„Проблем тог мораторијума много је шири од тога што нисмо изградили нуклеарну електрану. Много већи проблем је што смо током свих тих година имали вакуум у образовању кадрова, али и у научноистраживачком раду у области нуклеарних технологија“, истакао је Милош.
Радионица је осмишљена тако да младима представи различите аспекте нуклеарних технологија — не само њихову примену у производњи енергије већ и у свакодневном животу. Један од њених циљева је и да младе упозна са могућностима за даље образовање и професионални развој у овој области.
Посебан изазов представља едукација јавности и превазилажење страха од нуклеарне енергије. Према Милошевим речима, јавно мнење у Србији је и даље у великој мери обликовано несрећама у Чернобиљу и Фукушими. Он, међутим, указује на то да се нуклеарна индустрија током деценија значајно развијала, унапређујући технологије и безбедносне стандарде.
„Нуклеарна индустрија је, као и ауто-индустрија, претрпела огромне промене. Нуклеарна технологија и енергетика нису оно што су некада биле — деценијама су се развијале, мењале и унапређивале, а данас су безбедније него икада раније“, нагласио је Милош.
У име Машинског факултета, проф. др Драгослава Стојиљковић, продеканка за научноистраживачку делатност, изразила је задовољство великим интересовањем младих за нуклеарне технологије и истакла значај њиховог укључивања у развој ове области.
„Надам се да ће вас теме ове радионице заинтересовати за област нуклеарних технологија и нуклеарне енергетике и да ће неки од вас постати део нових генерација стручњака, не само на овом факултету већ и у нашој земљи“, поручила је Стојиљковић.
Подсетила је на дугу традицију Машинског факултета у образовању и истраживању у области нуклеарних технологија, која је очувана и током мораторијума на изградњу нуклеарних електрана у Србији, захваљујући прилагођавању студијских програма и континуираном научноистраживачком раду Катедре за термоенергетику.
Према њеним речима, развој нуклеарних технологија захтева сарадњу различитих научних дисциплина и институција. Поред машинства, електротехнике и физике, важну улогу имају и хемијско инжењерство, заштита животне средине, енергетско право, економија и друштвене науке. Зато је за изградњу одрживих капацитета у овој области неопходно повезивање различитих чланица Универзитета у Београду и научноистраживачких институција.
Говорећи о будућим плановима Машинског факултета, навела је да се разматра проширење наставних садржаја посвећених нуклеарној енергетици, укључујући увођење додатних предмета и могућност развоја посебног студијског модула. Такав приступ омогућио би да се постепено јача база знања и стварају услови за образовање стручњака потребних за будући развој ове области.
Учеснике је поздравио и др Предраг Шкобаљ, помоћник директора Института за нуклеарне науке Винча, који је истакао значај оваквих инцијатива и изразио задовољство што види велики број младих заинтересованих за тему нуклеарних технологија.
Од примене нуклеарних технологија до нуклеарне енергетике
Стручни део програма обухватио је предавања о различитим аспектима примене нуклеарних технологија, укључујући њихову употребу изван енергетике, питања регулативе и сигурности, као и улогу нуклеарне енергије у будућем енергетском систему.
Др Жељко Мравик, научни саветник у Институту за нуклеарне науке „Винча“, говорио је о неенергетским применама нуклеарних технологија. Ђорђе Ђорђевић, сарадник за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност у Директорату СРБАТОМ, представио је улогу и одговорности ове институције, са освртом на садашње и будуће изазове.
О нуклеарној енергетици говорио је др Ђорђе Лазаревић, виши научни сарадник Електротехничког института „Никола Тесла“, приближивши учесницима ову област и њен значај у контексту развоја енергетског система.
Едукативни део радионице завршен је инерактивним квизом знања. Учесници су могли да провере своје знање из области нуклеарне енергије, а првих троје академаца са највећим бројем тачних одговора добили су пригодне награде.
Будућност нуклеарне енергетике у Србији
Један од централних делова програма била је панел-дискусија о перспективама развоја нуклеарне енергетике у Србији. Учествовали су др Ковиљка Станковић, председница Српског нуклеарног друштва, др Ђорђе Лазаревић, виши научни сарадник Електротехничког института „Никола Тесла“, проф. др Владимир Стевановић, редовни професор Машинског факултета у пензији, и Ђорђе Ђорђевић из Директората СРБАТОМ.
Нуклеарна енергетика разматрана је и као једна од могућности за диверсификацију енергетских извора и дугорочно јачање стабилности снабдевања електричном енергијом. Закључено је да одговорно разматрање будућности нуклеарне енергетике у Србији подразумева благовремено планирање, развој образовних и истраживачких капацитета и информисање јавности, уз активно учешће младих, академске заједнице, научних институција и регулаторних тела.
Када је реч о избору технологије, наглашена је важност разматрања технолошки зрелих и комерцијално доказаних реакторских решења. Мали модуларни реактори (SMR) препознати су као један од праваца развоја, док је за технологије засноване на торијуму оцењено да су још у раној фази развоја. Као пример постепеног развоја домаћих капацитета наведена је Кина, која је најпре усвајала постојеће технологије, а затим развијала сопствена решења.
Један од кључних закључака дискусије односио се на потребу за обновом образовних капацитета и јачањем научноистраживачке делатности у области нуклеарних технологија. Панелисти су истакли значај осавремењивања наставних програма на техничким факултетима, развоја заједничких мастер студија и континуираног стручног усавршавања, уз интензивирање међународне сарадње и учешћа у истраживачким пројектима. Истовремено, истакнуто је да је развој домаће базе знања и стручних кадрова један од предуслова за дугорочно јачање националних капацитета у области нуклеарних технологија.