Будућност истраживања свемира неће обликовати само технологија већ и људи различитих знања, искустава и стручности. Зато је важно да млади развијају своја интересовања и усавршавају се у областима које воле, јер ће у будућим свемирским програмима бити места за стручњаке различитих профила.
То је једна од главних порука коју је Ден Тани, некадашњи астронаут Америчке свемирске агенције НАСА и машински инжењер, упутио студентима Машинског факултета у Београду. Током веома инсипиративног и посећеног предавања говорио је о свом професионалном путу, искуствима из свемирских мисија и изазовима будућег истраживања свемира.
Предавање је одржано у понедељак, 19. октобра 2026. године, у организацији проф. др Јелене Сворцан и проф. др Ђорђа Чантрака, уз подршку Одељења за јавну дипломатију Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Београду.
Декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић, пожелео је добродошлицу присутнима и истакао значај посете некадашњег астронаута НАСА-е.
„Поштоване колегинице и колеге, драги студенти, желим да вас поздравим у име Машинског факултета. Посебно желим да поздравим нашег изузетног госта, астронаута Дена Танија. Његова посета веома је значајна и за наш факултет“, рекао је проф. Поповић. Он је захвалио професорима Јелени Сворцан и Ђорђу Чантраку, као и представницима Америчке амбасаде на доприносу организацији предавања.
Од дечачких ракета до свемирских мисија
Ден Тани је дипломирао и магистрирао на Масачусетском технолошком институту (MIT). Током каријере у НАСА-и, од 1996. до 2012. године, провео је укупно 132 дана у свемиру и обавио шест свемирских шетњи. Учествовао је у мисијама спејс-шатлова Endeavour, Discovery и Atlantis, а током мисије „Експедиција 16“ провео је више од три месеца на Међународној свемирској станици (ИСС), где је обављао дужност инжењера лета и учествовао у њеном склапању.
Обраћајући се студентима и наставницима, изразио је задовољство због посете Машинском факултету и посебно истакао своју повезаност са машинским инжењерством. „Имам посебно место у срцу за машинско инжењерство, јер сам и сам машински инжењер, односно студирао сам машинство“, рекао је Тани.
Његов пут до свемира почео је много пре него што је постао астронаут НАСА-е, али не са сном о одласку у орбиту. Одрастајући у близини Чикага, маштао је о професионалној каријери у бејзболу. Временом је, међутим, схватио да би његови таленти могли да дођу до изражаја у некој другој области, а радозналост и интересовање за технику постепено су га усмерили ка инжењерству.
Још као дечак волео је да прави моделе ракета и истражује како су конструисане. Посматрајући њихове делове питао се зашто су одређеног облика и какву улогу имају током лета. Управо из тих наизглед једноставних питања развијало се његово интересовање за машине, конструкције и принципе по којима ствари функционишу. Отуда и одлука да упише студије машинства.
Каријеру је започео у свемирској индустрији, током које је учествовао у изради сателита. Затим је добио прилику да ради на пројектовању, изради и пробним летовима ракете која се прво преноси авионом на велику висину, а затим се отпушта и наставља лет сопственим погоном ка орбити.
Посебно занимљиво искуство било му је учешће у пројекту Transfer Orbit Stage (TOS), који је спејс-шатл преносио у свемир. Тани је у оквиру тог посла блиско сарађивао са астронаутима на писању процедура за припрему и распоређивање терета.
Како је истако, управо то искуство било је један од упечатљивих тренутака његове професионалне каријере, који га је охрабрио да се пријави за НАСА-ин програм астронаута. Прва два покушаја била су неуспешна, али је трећи пут позван на разговор и изабран. Године 1996. постао је члан нове генерације астронаута, познате под надимком „ The Sardines“ “, који су добили због скученог радног простора.
Кад Земља постане најлепши призор
Током сусрета са студентима, амерички астронаут је поделио искуства из свемирских мисија и приближио им свакодневни живот на Међународној свемирској станици.
Међу најупечатљивијим искуствима издвојио је изласке у отворени свемир. Током ових сложених и физички захтевних активности, астронаути у скафандерима који на Земљи теже око 120 килограма обављају задатке на спољашњости станице, док се испод њих пружа величанствен поглед на нашу планету.
Ипак, један од најдрагоценијих доживљаја током боравка у орбити за Танијa је био поглед на Земљу кроз прозор станице. За приближно четири месеца проведена у свемиру, снимио је око 16.000 фотографија, али ниједна није могла у потпуности да пренесе осећај који га је обузимао док је посматрао планету са висине од око 400 километара.
Како је објаснио, посматрање планете из те перспективе мења начин на који човек доживљава свет и људе који на њему живе. „Осећао сам блискост и понос што припадам овој планети, Земљи. Знао сам да доле постоје сиромаштво, неправда и многе тешкоће, али сам у том тренутку био испуњен поносом што сам становник Земље. Волео бих да сви можемо тако да се осећамо“, поручио је Тани.
Живот у бестежинском стању, међутим, доноси и бројне изазове. Астронаути морају да се прилагоде готово свим свакодневним активностима — од кретања и одржавања хигијене до припреме хране. Да би сачували мишићну масу и здравље костију, свакодневно вежбају око два сата.
Ни повратак на Земљу није једноставан. После неколико месеци проведених у свемиру, телу је потребно време да се поново прилагоди гравитацији и активностима које су на Земљи раније биле сасвим уобичајене.
Следећи велики кораци
Говорећи о будућности истраживања свемира, Ден Тани указао је на значај програма Artemis који, како је навео, предвиђа повратак људи на Месец и представља један од корака ка будућим мисијама на Марс.
Поред развоја нових технологија, важан циљ овог подухвата јесте и испитивање могућности коришћења локалних ресурса на Месецу, укључујући воду, што би могло да олакша реализацију будућих дуготрајних експедиција.
Међутим, одлазак на Црвену планету неће бити само технички изазов. Дуготрајна изолација, организација свакодневног живота и односи међу члановима посаде отвориће бројна питања из области психологије, социологије и права. Због тога ће будућим свемирским програмима бити потребни стручњаци различитих профила — од инжењера и научника до правника, психолога и стручњака за исхрану.
На крају предавања, Ден Тани охрабрио је студенте да следе своја интересовања, развијају способности и буду отворени за нове могућности. Како је истакао, каријера се не развија увек према унапред утврђеном плану, а нова искуства могу да отворе неочекиване путеве.
Младим колегама који желе да се једног дана баве истраживањем свемира препоручио је да истрају у својим интересовањима и усавршавају се у областима које их испуњавају, било да је реч о инжењерству или некој другој професији. Изразио је уверење да ће они који посвећено стичу знање и граде професионално искуство моћи да пронађу своје место у будућим свемирским програмима.
Студенти су громогласним аплаузом поздравили предавача, а организатори догађаја професори Јелена Сворцан и Ђорђе Чантрак су г. Танију уручили беџ са приказом астронаута на Месецу и натписом „Машинци против машинерије“, као симболичан знак пажње и успомену на посету Машинском факултету.
Фотографија из отвореног свемира као успомена на посету
Пре почетка предавања, Дена Танија примио је декан Машинског факултета Универзитета у Београду, проф. др Владимир Поповић.
Том приликом, Тани је декану уручио фотографију на којој је овековечен током једне од својих свемирских шетњи, док обавља задатке у отвореном свемиру. Фотографија ће остати као трајна успомена на његову посету Београду.
Пријему су присуствовали и проф. др Драгослава Стојиљковић, продеканка за научноистраживачку делатност, проф. др Александар Грбовић, продекан за финансије, проф. др Ђорђе Чантрак, шеф Катедре за хидрауличне машине и енергетске системе, као и проф. др Јелена Сворцан, са Катедре за ваздухопловство. Састанку су присуствовале и представнице Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Београду — Маделин Махон, аташе за културу, Вукица Станковић, сарадник у Канцеларији за односе са јавношћу и Душица Миливојевић, координаторка за односе с јавношћу.