Категорија: Некатегоризовано

За студенте друге године мастер студија на Машинском факултету у Београду, по седми пут су,  у оквиру предмета “Технички прописи и стандарди”, организоване студијске посете значајним националним институцијама: Дирекцији за мере и драгоцене метале и Заводу за интелектуалну својину.

Током посете Заводу за интелектуалну својину РС,  студенти су добили све потребне информације о важности заштите ауторских и других сродних права, укључујући и патентну заштиту. Поред упознавања са најважнијим аспектима заштите интелекуталне својине, један од циљева посете био је и развијање културе уважавања и стваралаштва код студената.

О важности патентне заштите, али и о врстама и значају права интелектуалне својине, студентима су, кроз веома занимљиве примере из праксе, говорили патентни инжењери, који се већ дуже време баве правима интелектуалне својине у РС и прецедурама заштите ауторских права и проналазака из области техничких наука.

О фазама патентне пријаве – од идеје до признатог патентног права на националном и међународном ниову, студентима је говорио патентни инжењер Саша Здравковић, који је посебан нагласак ставио на важност дефинисања релевантних патентних захтева. Студентима су том приликом приказани и начини за претраживање највеће светске базе патентне документације ЕСПАЦЕНЕТ, која може бити помоћ али и основа за генерисање њихових идеја које би у будућности студенти могли самостално да заштите.

Приликом посете Дирекцији за мере и драгоцене метале студентима су презентовани најважнији референтни материјали (еталони), различите лабораторије за еталонирање и испитивање, као и остали научно-истраживачки капацитети којима Дирекција располаже. Студенти су присуствовали и предавању о основним принципима законске метрологије и улози Дирекције у обезбеђивању ланца следљивости мера међународног СИ система јединица.

Студијске посете Дирекцији за мере и драгоцене метале и Заводу за интелектуалну својину, у оквиру предмета, Технички прописи и стандарди организују се још од 2011. године и у великој мери доприносе даљем унапређењу сарадње Машинског факултета и ових институција.

(Извор: Машински факултет)

Тим „Тенфор Друмска Стрела“ расписује конкурс за пријем нових чланова, уз новост: од ове године, оснива се пројекат електро возила!

Удружење Студентска Техничка Такмичења, које су 2010. године основали студенти Машинског факултета, започело је свој први пројекат пре 8 година под називом „Друмска Стрела“. Након што су представили 7 возила и тркали се на 17 такмичења широм Европе, ове године оснивају још један тим. Први електро Формула Студент тим у Србији, који ће се бавити пројектовањем и израдом електро формуле, основали су некадашњи чланови Тенфор Друмске Стреле. Њихов циљ је да знање и искуство из претходног пројекта повежу са свежим идејама нових чланова, које ове године очекују у великом броју.

На тај начин ће сви студенти који се пријаве за чланство у тиму имати прилику да учествују у стварању осме формуле са мотором са унутрашњим сагоревањем, или у стварању прве електричне формуле у Србији.

Позивају се сви студенти Машинског факултета који су уписали минимум другу годину основних академских студија, да посете сајт Тенфор Друмске Стреле и пронађу своје место у тиму.

Конкурс је отворен до краја октобра, а више информација можете пронаћи овде.

Семинар под називом „MEDSALT Cost Action: an overview“ посвећен кризи салинитета у Месинијану и тајнама дубоке биосфере, биће одржан у четвртак, 11. октобра од 9.30 do 13.00 часова на Машинском факултету у Београду. Семинар се одржава у оквиру  IV MEDSALT научног скупа на којем ће бити разматране најактуелније теме и резултати  великог мултидисциплинарног COST (Cooperation in Science and Technology) пројекта који се бави истраживањем наслага соли насталим пре око 6 милиона година у Медитерану.

Пројекат је започео 2016, завршава се 2020, и окупља врхунске научнике из Европе и региона, као и Египта, Марока, Палестине, Израела,  али и партнере из Америке и Јапана, рекао је у изјави за сајт МФ, организатор семинара, проф. др Миленко Буразер, члан менаџмент комитета COST .

Пројекат  CA 15103 у Медитерану  (MEDSALT) се бави истраживањем огромних лежишта соли насталим у горњем миоцену (Месинијан) услед изузетних догађаја у геолошкој историји Земље, познатим под називом криза салинитета у Медитерану.  Истраживање укључује геологе, геохемичаре, геофизичаре, микробиологе, палеонтологе и палеоклиматологе.

„Од посебног интереса је истраживање еколошког хазарда, дубоке биосфере, угљоводоника и наслага соли. Један од циљева пројекта је формирање флексибилне научне мреже која ће се бавити узроцима, временом, начином настанка и последицама у локалним и регионалним размерама“, истакао је наш саговорник.

Пројекат обухвата пет области истраживања: 1. палеоклиматске промене и њихова реперкусија на живи свет, 2. криза салинитета у Месинијану, 3. сона тектоника, флуиди и геохазард, 4. дубока биосфера и 5. процеси и итеракција дубоких делова Земље са површином.

„Изузетно је важно да се у разматрање Месинијана у Медитерану укључи и Србија са резултатима добијеним у делу панонског басена, као делу остатака Паратетиса, који је само у сегментима егзистирао у том периоду, са слатководном седиментацијом и прекинутим везама са великим океанима“, подвлачи  каже проф. Буразер.

Почетком Месинијана (пре око 6 милиона година) тектонским покретима дошло је до сучељавања северно Афричке и Евроазијске тектонске плоче. Том приликом гибралтарски мореуз је већим делом затворен. Медитеран и Атлански океан губе природну везу. Током Месинијана долази до скоро потпуне евапоризације (испарења) медитеранског мора. Као последица, настају огромне масе евапорита (гипса, анхидрита и соли). Медитеран је трансформисан у у џиновски слани басен. Процењује се да су медитеранске наслаге евапорита у Месињану око 1 милион км3. У дубоким деловима басена наслаге соли достижу дебљину од око 3 км.

COST је најстарији и најшири Европски међувладин оквир за сардању у науци и технологији (1971). COST  подржава и подржавао је умрежавање истраживачких активности 35 Земаља чланица преко 40 година. COST  је заснован на мрежама које се називају COST Actions. Тренутно има 316+26 у које је укључено око 30 000 истраживача из свих области науке.

(Извор: Машински факултет)

Pixabay

У оквиру прославе 210 година Универзитета у Београду, Хумболтов клуб Србије у сарадњи са БУ организује конференцију на тему „Одрживи развој и климатске промене: повезивање истраживања, образовање, политикe и праксe“. Скуп ће бити одржан од 19. до 22. септембра у згради Ректората УБ. (Програм конференције)

Еминентни истраживачи из области природних и хуманистичких наука, покушаће да дају одговор на питање у  коликој мери су климатске промене последица деловања човека на животну средину, или су оне само последица турбулентних, али нормалних, појава у развоју Земље као планете.

Учесници конференције су углавном Хумболтовци из Србије и региона, а велики допринос раду скупа, даће и научници из Немачке, Такође, успеху конференције, кроз своје радове и дискусије, допринеће и велики број младих истраживача, потенцијалних добитника престижне Хумболтове стипендије.

Хумболтов клуб Србије основан је 16. октобра 1990. године и окупља стипендисте и добитнике награде „Фондације Александар фон Хумболт“ у Србији. Знања и искуства стечена у Немачкој током својих последокторских усавршавања, руководство и чланови Клуба користе у циљу развијања науке у Србији кроз подстицање научног подмлатка и промовисање науке у друштву.

Активности Клуба су бројне. Организација предавања еминентих научника из Србије и иностранства о актуелним научним темама омогућава стални контакт Хумболтоваца. Предавањима присуствују и млади истраживачи, потенцијални апликанти за престижну Хумболтову стипендију, којима се на тај начин пружа прилика да ближе упознају са могућностима усавршавања у Немачкој, предностима које таква усавршавања пружају, али и да процене своје шансе за добиjање стипендије.

Међу најважнијим активностима Хумболтовог клуба Србије свакако је организвање научно-стручних скупова, као што је Конференција о одрживом развоју и климатским променама. Поред дефинисаних научних циљева, организатор има жељу да промовише и поспеши сарадњу међу Хумболтовцима у земљи и региону, и да друштву, а пре свега младим истраживачима, приближи и јасније представи користи усавршавања у Немачкој кроз рад Фондације Александар фон Хумболт.