Србија је постала 23. пуноправна чланица Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), одлучено је у Женеви, једногласним усвајањем резолуције Савета ове организације. Уз Израел, Швајцарску и Норвешку, Србија је четврта земља која није чланица ЕУ, а пуноправна је чланица ове престижне научне организације.
„Србија је постала стална чланица, а да ни све чланице ЕУ нису приступиле ЦЕРН-у“, истакла је премијерка Србије Ана Брнабић у свом обраћању на Свечаној седници Скупштине Привредне коморе Србије. Такође, додала је, Србија је једина међу државама на простору бивше СФРЈ која је добила статуст сталне чланице ЦЕРН-а.
Стално чланство у Европској организацији за нуклеарна истраживања, биће додатни подстицај за оснаживање домаће науке, јер омогућава да студенти и професори из Србије раде истраживања на светском нивоу у Србији, као и да наша привреда учествује у већем обиму на пројектима у ЦЕРН-у.
„Наши истраживачи равноправно ће учествовати на свим конкурсима ЦЕРН-а, од финансирања пројеката научне изврсности, редовних летњих школа за студенте и дипломце, докторских и постдокторских стипендија, до финансијске подршке за научне специјализације, нагласила је премијерка.
Посебно је важно истаћи да ће чланство у ЦЕРН-у, поред подизања квалитета научних истраживања, приступа најновијој научној опреми и технологијама, као и преношења искуства и знања, утицати и на спречавање одласка образованих младих људи из Србије.
Чланство Србије у ЦЕРН-у биће формално потврђено након што Народна скупштина Републике Србије и Унеско, према установљеним процедурама, ратификују ову резолуцију.
Званичан пријем Србије као сталног члана ЦЕРН-а биће уприличен свечаном церемонијом подизања српске заставе испред зграде ЦЕРН-а у Женеви, којој ће присуствовати највиши државни врх.
Подсетимо, висока ЦЕРН-ова делегација боравила је у априлу ове године у званичној посети нашој земљи како би установила да ли Србија испуњава услове за пуноправно чланство у овој организацији. Том приликом посетили су и Машински факултет у Београду, где су са руководством факултета разговарали о научноистраживачким капацитетима наше установе и могућностима за успостављање конкретне сарадње.
У високој ЦЕРН-овој делегацији под називом CERN Task Force, која по налогу Савета и генералне директорке ЦЕРН-а, анализира досадашње учешће наше земље у тој организацији и даје препоруку о пуноправном чланству били су госпођа Шарлот Варакуле , директорка за међународне односе ЦЕРН-а, професор Екхарт Елсен , директор за науку ЦЕРН-а, професор Петер Леваи , делегат Савета ЦЕРН-а за Мађарску и директор Института Вигнер , професор Емануел Тсемелиц ) и шеф за придружене чланице и односе са земљама нечланицама и господин Анџеј Чаркиевиц .
Током посете Машинском факултету, чланови CERN Task Force истакли су да српски научници са Универзитета у Београду и других универзитетских центара у Србији, већ више деценија раде на пројектима ЦЕРН-а, али да Србија, као придружена чланица, није искористила све финансијске могућности и тендере које је расписивао ЦЕРН, те да у том сегменту итекако постоји простор за јачање сарадње. Такође је констатовано да Србија има велики потенцијал за развој у научним областима и да ће стално чланство у овој организацији пружити бројне финансијске могућности и омогућити размену знања и искуства научника и истраживача.
ЦЕРН је основан 1954. године и представља највећу научну организацију на свету, која броји 22 државе чланице. Бивша Југославија је била једна од 12 земаља оснивача ЦЕРН-а, а Србија је од 2012. године до сада била придружени члан ове организације. Међутим, како је нашој земљи истекао тај статус, Савет ЦЕРН-а, као највиши управни орган, именовао је Комисију чији је задатак да кроз разговор са највишим дражавним органима и представницима научноистраживачкиг институција испита могућност за стално чланство Србије у тој организацији. Управо из тог разлога, ова посета је била изузетно важна за Србију и њену будућу улогу у ЦЕРН-у.
(Извор: Машински факултет)