Јубиларна, 10. CNNTech међународна конференција показала је да је савремена наука више него икада усмерена ка развоју технологија и решења која истраживања директно повезују са потребама друштва, чиме се граница између науке, инжењерства и практичне примене готово брише.
Конференција одржана је од 26. до 28. маја на Машинском факултету Универзитета у Београду, у организацији Машинског факултета и Иновационог центра Машинског факултета. Као претаћи догађај одржан је и седми Регионални иновациони форум 2026, који је кроз панел-дискусије, презентације и B2B сусрете додатно повезао академску заједницу и привреду.
CNNTech је ове године окупио 115 истраживача, представника индустрије и представнике иновационог сектора са јасним фокусом на јачање иновационог екосистема Србије, унапређење истраживачке инфраструктуре и повезивање науке и привреде кроз трансфер технологија и развој примењених решења.
Кроз програм који је обухватио врхунска пленарна предавања домаћих, међународно признатих стручњака, конференција је отворила широк спектар тема – од напредног моделирања у инжењерству, преко дигиталне медицине, до савремених изазова у науци о материјалима.
Посебну пажњу учесника привукло је предавање академика Милоша Којића, светски признатог стручњака у области рачунске механике, утемељивачка Српске школе рачунске механике и творца програмског пакета „ПАК“ – јединог домаћег софтвера за анализу конструкција заснованог на методи коначних елемената.
Поносни студент прве генерације машинства у Крагујевцу и први дипломирани инжењер на Одељењу у Крагујевцу Машинског факултета у Београду, проф. Којић је током предавања представио импресиван педсетогодишњи пут развој софтвера који је Крагујевац позиционирао на светској мапи рачунске механике и биомеханике. Од првих верзија које су настајале у условима ограничених рачунарских капацитета — са бушеним картицама и рачунарима од свега неколико мегабајта меморије — ПАК је, како је истакао, израстао у систем који данас повезује инжењерство, науку и биомедицину.
Све је почело у индустријском окружењу „Заставе“, где је софтвер првобитно развијан као интерни алат за решавање конкретних инжењерских проблема. „Идеја је од првог дана била да продајемо знање, а не софтвер“, истакао је професор. ПАК је развијен без комерцијалног циља, али са визијом стварања алата који ће подстицати научна истраживања и примену знања. Резултати таквог приступа су импресивни – уз ПАК је стасало 19 професора Универзитета у Крагујевцу, одбрањене су 24 магистарске тезе и 38 докторских дисертација, а објављено је више од 220 научних радова.
Посебан допринос развоју рачунске механике представља „effective stress function“, коју је професор Којић развио током боравка на МИТ-у. Ова иновација постала је једно од кључних решења за анализу материјално нелинеарних проблема и данас је уграђена у неке од најпознатијих светских софтверских пакета.
Прекретницу у развоју представља улазак у област биоинжењеринга средином деведесетих година. Од тада се ПАК успешно примењује у моделирању биолошких ткива и сложених физиолошких процеса. Посебан значај имају модели који омогућавају симулацију понашања ткива на више скала – од ћелијског нивоа до нивоа органа – што је омогућило примену у савременим истраживањима кардиоваскуларних и туморских процеса. Тренутна истраживања усмерена су на испитивање улоге тромбоцита у метастазирању канцерогених ћелија.
О томе како се кроз спој инжењерства, рачунарства и клиничке праксе гради будућност персонализоване медицине говорио је проф. др Ненад Филиповић, оснивач Института за информационе технологије и бивши ректор Универзитета у Крагујевцу, који наставља истраживачки правац утемељен на раду професора Којића.
Према речима проф. Филиповића медицина све више постаје технолошка и примењена дисциплина, у којој инжењери могу значајно допринети развоју нових решења. Његов тим тренутно координира два европска пројекта милионске вредности, оба усмерена на унапређење дијагностике и лечења срчане слабости.
Пројекат „Cellular Clinic“се заснива на концепту дигиталних пацијената. Реч је о виртуелним моделима стварних особа, чији се подаци проширују и користе за симулацију различитих терапија. Циљ је да се, уз помоћ вештачке интелигенције, у реалном времену одреди оптимална терапија и изврши прецизна процена ризика и стратификација пацијената, посебно код кариомиопатија, на основу генетских, клиничких, биомаркерских и сликовних података.
Други велики пројекат, „HAeF-LU“, усмерен је на рано предвиђање срчане слабости код особа старијих од 60 година, што представља значајан здравствени и економски изазов у Европи. Пројекат уводи три кључне иновације: систем подршке одлучивању за лекаре опште праксе који процењује петогодишњи ризик, кућно праћење пацијената путем носивих уређаја и мобилних апликација, као и анализу гласа као новог биомаркера, будући да се показало да су промене у гласу у значајној мери повезане са раним знацима слабости организма.
Иако су резултати значајни, проф. Филиповић је указао на изазове у примени — од регулативе и заштите података до економске одрживости. Ипак, нагласио је да је крајњи циљ јасан: рано откривање срчане слабости, унапређење клиничке праксе и спасавање живота применом савремених дигиталних технологија.
У наставку програма конференције, пажњу је привукло и предавање професора емеритуса Александра Седмака са Машинског факулета у Београду.
Он је поделио је вишедеценијско искуство и кључне увиде у области интегритета опреме под притиском. Његово излагање било је усмерено на савремени приступ управљању оштећењима, попут прслина, у индустријским постројењима, који не само да повећава безбедност, већ и омогућава оптимизацију трошкова и продужење радног века опреме.
Представио је концепт механике лома као напреднији приступ у односу на класичну отпорност материјала, који омогућава квантификацију утицаја прслина. Кроз историјске примере, попут Аљаског нафтовода и случајева у Реверзибилној хидроелектрани Бајина Башта, професор је показао како се методологијом „интегритета конструкција“ (Fitness for Service) може доказати безбедност опреме чак и када стандардне процедуре то не дозвољавају. Ова дисциплина, заснована на анализи механике лома, омогућава значајне уштеде и продужење века трајања постројења, уз очување високог нивоа сигурности.
Предавање је закључено освртом на савремене методе, укључујући примену нумеричких анализа и експерименталних техника у процени напрезања и понашања материјала. Савремени инжењеринг, како је истакао, све више почива на реалној процени ризика и интегрисаном приступу који повезује теорију, праксу и одговорност у доношењу одлука, што отвара простор за безбедније и ефикасније управљање сложеним техничким системима.
У условима глобалне енергетске транзиције и све интензивнијег ослањања на водоник као један од кључних енергената будућности, питање понашања материјала у екстремним условима постаје централна тема савремене науке о материјалима. Управо у том контексту, проф. др Милош Ђукић са Машинског факултета у Београду представио је резултате истраживања посвећених феномену водоничне кртости — једном од највећих изазова у примени водоничних технологија у индустрији и енергетици.
Он је истакао да водонична кртост представља један од најзначајнијих безбедносних ризика у системима за транспорт, складиштење и интеграцију водоника у постојећу гасну и нафтну инфраструктуру. Водоник, како је објаснио, може доспевати у металне структуре током производње, експлоатације или услед корозионих процеса, након чега “дифундује у материјал и мења његова механичка својства“.
„Водонична кртост није један јединствен механизам, већ читав спектар међусобно повезаних појава“, нагласио је професор, указујући да водоник у одређеним условима може довести до наглог смањења дуктилности и појаве изненадних и непредвидивих лома, док у другим режимима може изазвати и супротне ефекте, попут локализоване пластичности.
Управо та сложеност, како је истакао, лежи у основи савремених истраживања. Посебан допринос његовог тима представља развој HELP–HEDE приступа, који комбинује два кључна механизма — локализовану пластичност и декохезију изазвану водоником. Овај модел, како је навео, настао је као резултат вишегодишње међународне сарадње и представља један од најважнијих теоријских оквира за разумевање прелаза између дуктилног и кртог понашања метала под утицајем водоника.
Иако су ови резултати значајно унапредили разумевање појаве, проф. Ђукић је указао да савремена наука и даље нема потпуно развијен предиктивни модел који би са високим степеном поузданости могао да предвиди век трајања и безбедност компоненти изложених водонику. Управо то, како је нагласио, представља један од кључних задатака наредне фазе истраживања — развој интегрисаних, мултискалних модела који би омогућили рано препознавање ризика и спречавање изненадних отказа у реалним индустријским условима.
Главне поруке CNNTech конференције
Конференција је свечано отворена 27. маја, а учеснике је поздравио проф. др Ненад Митовић, један од оснивача CNNTech-а, који је подсетио да је овај научно-стручни скуп први пут одржан 2017. године, а да је ово његово 10. јубиларно издање. Првих седам конференција одржано је на Златибору, док се наредна издања организована у Београду.
„Упркос бројним изазовима, укључујући и период пандемије, конференција је успешно очувала континуитет. Били смо међу ретким конференцијама које су успеле да се одрже уживо и у том периоду“, рекао је проф. Митровић.
Како је истакао, основна идеја и циљ конференције од самог почетка јесу повезивање науке и привреде, односно примена резултата научноистраживачког рада у пракси. Према његовим речима, конференција је замишљена као место на коме се истраживачки резултати не завршавају само у научним публикацијама, већ проналазе конкретну примену у индустрији, уз истовремено јачање истраживачких капацитета. С тим у вези, подсетио је и на покретање Регионалног иновационог форума 2020. године, као платформе за размену идеја и успостављање сарадње између компанија и истраживача.
Како је навео, током протекле деценије објављено је више од 900 научних радова у различитим форматима, укључујући зборнике радова, научне часописе и публикације издавачке куће Springer. Посебно је истакао да је до сада објављено седам Springer монографија, односно тематских зборника, док је конференција окупила више од 1.000 учесника.
У име Машинског факултета Универзитета у Београду, учеснике јубиларне CNNTech конференције поздравио је продекан за финансије, проф. др Александар Грбовић, истичући да Машински факултет снажно подржава организацију оваквих скупова.
„Наш факултет овакве манифестације подржава здушно, не само у смислу моралне подршке, већ и материјално. Увек смо за то да се овакви догађаји одржавају на нашем факултету у што већем броју и да има што више посетилаца“, поручио је проф. Грбовић, изражавајући задовољство великим бројем учесника.
Осврћући се на развој CNNTech конференције, подсетио је да је и пре четири године учествовао у њеном отварању на Златибору, нагласивши да је скуп „почео као идеја, као клица која се полако развијала и расла“, да би данас прерастао у међународну конференцију са значајним бројем угледних предавача.
Посебно је издвојио теме из области вештачке интелигенције, оцењујући да је она последњих година „полако, али сигурно ушла у све поре“ савременог друштва и инжењерства. „Машински факултет се труди да иновира иновира наставне програме и студентима приближи тај вид науке и инжењерства. У том смислу, овакве конференције могу много да допринесу, јер омогућавају размену искустава и директан контакт са људима који су дубоко ушли у ову област“, истакао је, између осталог, проф. Грбовић.
Директор Иновационог центра Машинског факултета проф. др Ненад Зрнић оценио је да CNNTech представља пример успешно изграђене и одржане традиције, упркос бројним изазовима, укључујући и период пандемије.
Он је посебно нагласио допринос организационог тима, истичући да се из године у годину види напредак у квалитету програма, избору предавача и пратећим садржајима. Према његовим речима, конференција има посебну вредност јер окупља не само научнике, већ и представнике индустрије, иновационих центара и привреде.
„Овакви скупови су важни јер омогућавају размену знања, искустава и идеја између науке и привреде, што је данас више него потребно“, нагласио је Ненад Зрнић и учесницима пожелео успешан рад.
Професор емеритус Александар Седмак посебно је истакао улогу младих истраживача у развоју CNNTech-а, наглашавајући да су управо они носили пројекат кроз године и дали му нову енергију.
Он је подсетио да конференција од почетка није имала снажну институционалну инфраструктуру иза себе, већ је расла кроз рад организационог одбора и ентузијазам појединаца. Управо зато, како је навео, њен развој има додатну вредност.
Седмак је оценио да су пленарна и позивна предавања, као и форум, кључни сегменти програма, јер омогућавају директну размену искустава између науке и индустрије. Посебно је издвојио значај форума као места где се сусрећу теоријска знања и практична искуства.
Говорећи о програму, похвалио је и предстојећа предавања истакнутих стручњака, нагласивши да се међу њима издвајају аутори и истраживачи који су значајно допринели развоју рачунарске механике и савремених инжењерских метода.
На крају обраћања, учесницима је пожелео успешан рад и даљи развој конференције, уз оцену да CNNTech има јасну перспективу даљег јачања у регионалним и међународним оквирима.
Регионални иновациони форум 2026 – од истраживања до примене у пракси
Регионални иновациони форум 2026, као посебни сегмент овогодишње конференције, додатно оснажио дијалог између академске заједнице, иновационог сектора и привреде, отварајући простор за конкретне разговоре о трансферу технологија, предузетништву и развоју иновационог екосистема.
Један од централних догађаја форума био је панел „Turning Research into Reality: Entrepreneurship, Technology, and Legal Safeguards“, на којем су представљени примери успешног трансфера знања у праксу. О својим искуствима говорили су др Стеван Врбашки из компаније Vinaver Medical, др Ивица Димкић из BIOCOMBACT-а, др Младен Терзић из компаније MOTIQUM и др Урош Ковачевић из Lab EEBEE, док је адвокат Лука Обрадовић говорио о заштити интелектуалне својине и правним аспектима иновација.
Други део форума био је посвећен темама вештачке интелигенције, инфраструктуре и deep-tech предузетништва. Учесници су имали прилику да чују предавања о примени AI система у здравству и биотехнологији, националној AI инфраструктури Србије, суперкомпјутерским капацитетима за науку и индустрију, као и о стратешком приступу развоју deep-tech сектора.
Седми регионални иновациони форум ове године је организован у оквиру IPA Interreg CAPTTICT пројекта и уз подршку Европске мреже предузетништва – EEN.