Студентски тим Беоавиа четврти на такмичењу у Грчкој

Чланови тима Беоавија из пројекта Аурора, заузели су четврто место у финалу такмичења “Airbus Sloshing Rocket Workshop”, које је недавно одржано у универзитетском граду Патрас у Грчкој.  У првој фази овог такмичења, тим Беоавије је,  у конкуренцији 50 тимова из целе Европе, освојио прво место за најбоље техничко решење летелице са резервоаром којим се минимизира тзв. слошинг ефекат. У студентском тиму, који је на Airbus Sloshing Rocket Workshop-u у Грчкој представљао Универзитет у Београду и Србију, били су студенти Машинског факултета Душан Бабић, Лазар Поповић, Никола Поповић, Радован Ђуровић и Ђорђе Трампа. „Имали смо задатак да у року од три дана направимо ракету,  а затим и да је успешно лансирамо пред судијама. На жалост, наша екпа је имала пех који… опширније…

Предавање Давида Вујића – Serbian 7 in the Apollo 11 Mission – петак, 19. јул у 12.00 часова

foto: www.flickr.com//photos/nasacommons

Господин Давид Вујић, један од седморице инжењера српског порекла, који су радили на Аполо програму, биће гост Машинског факултета у Београду, где ће одржати предавање „Serbian 7 in the Apollo 11 Mission“. Предавање је заказано за петак, 19. јул, у Свечаној сали МФ (сала 211/II) , са почетком у 12.00 часова. Давид Вујић је добитник Председничке медаље слободе за учешће у Аполо мисијама, координатор Програма НАСА. Осим њега, у Аполо програму су уечствовали  и Славољуб Вујић, Милојко Вучелић, Данило Бојић, Павле Дујић, Петар Галовић и Милисав Шурбатовић. Предавање можете пратити и уживо на линку http://media.rcub.bg.ac.rs/?p=7353. На истом линку, касније можете погледати снимак предавања. Господин Вујић у Београд долази са својим супругом, госпођом Џинџер Вујић, која је више од 35 година… опширније…

Студентски тим Беоавиа: Први лет летелице Raven TL18

Студенти Катедре за ваздухопловство Машинског факултета у Београду успешно су извели први пробни лет своје летелице Raven TL18, овјавио је ваздухопловни портал Tango Six. Окупљени у удружење Беоавиа, тим студената ваздухопловаца (тренутно их броји 34) пројектује и израђује (беспилотне) летелице за међународниа студентска такмичења у области ваздухопловства. – Тренутно радимо на три летелице. Raven TL18, летелица произведена ради испитивања и представља мањи модел такмичарске летелице. Raven 19 је такмичарска летелица која ће представљати Србију на такмичењу Air Cargo Challenge у Штутгарту у августу ове године и Аурора, ракета која се тренутно производи у Патрасу у Грчкој у оквиру Ербасовог Sloshing Rocket Workshop такмичења. Чланови тима који раде на летелици Аурора освојили су прво место у првој фази такмичења где се… опширније…

Комеморативна седница: Сећање на проф. Васка Фотева

Ренесансни интелектуалац нашег доба. Велики стручњак, изузетан инжењер и професор, чија свестрана личност никога није остављала равнодушним,  професор Васко Фотев је оставио неизбрисив траг у науци и инжењерској пракси. Његовим одласком Катедра за ваздухопловство и Машински факултет изгубили су много. Овим речима, од проф. Фотева, опростиле су се бројне колеге, сарадници, некадашњи студенти и пријатељи. Комеморација у част проф. Васка Фотева, редовног професора Машинског факултета у Београду одржана је у четвртак у Свечаној сали Машинског факултета у Београду. Скуп је почео минутом ћутања, а о академском и професионалном раду  професора Фотва, говорио је проф. др Часлав Митровић, шеф Катедре за ваздухопловство. ли су његови блиски сарадници и пријатељи. „Јединствени живот проф. Фотева красили су, стручност и пожртвованост на професионалном пољу,… опширније…

Немачка заинтересована за научну сарадњу са Србијом

Проф. др Мирко Коматина, редовни професор Машинског факултета у Београду и председник Хумболтовог клуба Србије, био је један од четворице предавача по позиву који су говорили о Хумболту данас на свечаности поводом обележавања 250 година од рођења истакнутог немачког научника, Александера фон Хумболта. Свечаност је одржана, крајем јуна у Берлину, у оквиру Годишњег састанка Хумболтове фондације, а поред представника Хумболтових клубова из 140 земаља, скупу је присуствовала и немачка канцеларка Ангела Меркел. Професор Коматина, је био почаствован позивом председника Хумболтове фондације, проф. др Ханса Кристиана Папеа, да присуствује скупу и одржи предавање на тему „Хумболт данас – мој поглед“. Радо је прихватио тај изазов, а његово излагање под насловом „Networking activities of Humboldt Club Serbia and beneficial cooperation between Serbia… опширније…

Digital Twin и Virtual Reality технологија у истраживању и настави на Машинском факултету

Дигитализација незаустављиво осваја наш свет, подједнако нашу свакодневницу, као и фабрике, економију и бизнис. Неки то називају револуцијом, мада тај процес траје дуго, деценијама, па би коректније било да говоримо о еволуцији. Ипак, постоје и неке нише где се, без бојазни од критике, може говорити и о револуцији. Револуција се дешава у инверзном процесу, у продору човека из физичког у апстрактни простор дигиталних машина. Тај процес је базиран на такозваној технологији дигиталних близанаца, подржаној технологијом виртуелне и имерзивне реалности. Кроз тај технолошки оквир, човек преко својих чула може да оствари незамисливо. Да доживи искуство продора и природног утапања у бескрајан низ нула и јединица, односно, постане присутан тамо где физички свет престаје и остаје само чиста информација, реплика живог и… опширније…

Блиц о пројекту соларног брода: Не би то била наша победа, већ целе Србије

Тим студената Машинског факултета из Београда, овенчан бројним наградама, пројектовао је соларни брод надајући се учешћу на светским такмичењима. Али, испречио се новац, наводи „Блиц“ у опширној репортажи о пројектима на којима раде студенти бродоградње Машинског факултета у Београду окупљени у тиму“Confluence Belgrade“. У тексту под насловом „Не би то била наша победа, већ целе Србије“, лист наводи да је за изгрању соларног брода потребно уложити 50.000 евра и то без додатних трошкова путовања и осигурања. Управо из тог разлога, у Монако ове године путују само само два студента и то да би остварили контакте. Ипак, констатује лист, тим машинаца не напушта нада да ће бар следеће године моћи да се такмиче на „Solar and Energy Boat Challenge“ у Монаку. опширније…

Машински факултет попунио квоту буџетских студената у првом уписном року

Машински факултет у Београду је један од малобројних факултета Универзитета у Београду, који је већ у првом уписном року попунио предвиђену квоту од  540 буџетских места. „То је било очекивано, с обзиром да интересовање младих за техничке науке расте, о чему говори и  број од 1113 кандидата који су конкурисали за упис на студије машинства“, оценио је проф. др Љубодраг Тановић, продекан за наставу Машинског факултета. Ове године, потенцијални студенти могли су да бирају један од два студијска програма који су били у понуди на Машинском факултету.  Традицонални – Машинско инжењерство, на који је уписано 520 бруцоша који се финансирају из буџета РС и 83 самофинансирајућих студента и нови –  Информационе технологије у машинству, који ће похађати 20 буџетских студената… опширније…

Проф. др Радивоје Митровић за Новости: Дупло индекса, а буџет исти

Факултети у Србији добијају новац из државне касе, према броју први пут уписаних студената у школској 2013/14. години?! То је довело у неравноправан положај високошколске установе које су, у међувремену, поделиле већи број индекса и повећале пролазност студента, у односу на оне којима је последњих година опала популарност, а финансирају се као да су дупке пуни, пишу „Вечерње новости“ у тексту под називом „Дупло више  индекса, а буџет исти“. На ову тему,  за „Новости“ је говорио  проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета у Београду. Према његовим речима, иако број уписаних студената, није једини критеријум по ком се дели „финансијски колач“, свакако је најважнији. Тако, факултети који су значајно унапредили квалитет наставе и последње две-три године уписују скоро дупло више… опширније…

Сећање на професора Ненада Јанићијевића

Професор Ненад Јанићијевић, припада плејади истакнутих професора који су, својим високим моралом, знањем и искуством, градили вишедеценијску традицију Машинског факултета, а науку о машинству у Србији подигли до светских висина, истакнуто је на Комеморативној седници, која је у част овог уваженог стручњака, одржана у Свечаној сали факултета. Скуп је почео минутом ћутања, а о истраживачком и педагошком раду проф. Јанићијевића говорили  су његови најближи сарадници и пријатељи  – проф. др Владимир Поповић, шеф Катедре за моторна возила,  проф. др Бранислав Ракићевић, редовни професор на Катедри за моторна возила, проф. др Иван Благојевић, ванредни професор на Катедри за моторна возила, мр Ђуро Борак, дипл.инж.маш и некадашњи директор ИМР Раковица, као и декан МФ, проф. др Радивоје Митровић. „Катедру за  моторна возила… опширније…