Професор Ђорђе Зрнић оставио је изузетну заоставштину не само својим изузетним научним и инжењерским доприносом већ и јединственом личношћу која је пленила сталоженошћу, ерудицијом и интегритетом. Његов допринос инжењерској пракси, истраживачком раду и академском образовању оставио је трајни траг у области машина за механизацију и транспортних система, обликујући генерације стручњака и учвршћујући међународну репутацију домаће инжењерске и научне школе. Допринос професора Зрнића инспирише и нове генерације, а његова посвећеност истраживању, образовању и професионалној етици представља неизбрисив модел универзитетског професора и стручњака, истакнуто је на комеморативној седници која је у његову част одржана у четвртак, 13. новембра, у Свечаној сали факултета.
“У друштву у којем се традиција ретко негује, породица Зрнић је прави и драгоцени пример у нашем академском простору – како се вредности, знање и посвећеност могу преносити генерацијама. Пет генерација инжењера, од којих су три били професори Машинског факултета, сведоче о изузетној традицији, посвећености и континуираном преношењу знања, истакао је декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић.
Како је навео, то нису били било који професори Машинског факултета, већ академик Ненад Зрнић, професор на Катедри за бродоградњу и редовни члан Српске академије наука и уметности, професор Ђорђе Зрнић, некадашњи декан и шеф Катедре за механизацију, професор Ненад Зрнић, садашњи шеф Катедре за механизацију, некадашњи продекан за међународну сарадњу И проректор Универзитета у Београду. “Данас је са нама и професоров унук Ђорђе, млади мастер инжењер машинства, што говори о томе да се традиција чува и наставља”, рекао је проф. Поповић.
У свом обраћању, осврнуо се и на период када је професор Зрнић био декан (1994-1997), описујући га као „веома изазовно време“. „Када смо припремали монографију поводом 75 година Машинског факултета, дуго смо разговарали о томе како описати тај период. Професор Зрнић је написао једноставан, искрен приказ како је он доживео те године на челу факултета – и управо та аутентичност осликава и њега и време у којем је радио. Свако време има своје бреме, своје лепе и тешке тренутке, а професор Зрнић је свој део историје носио достојанствено и одговорно“, нагласио је, између осталог, декан Машинског факултета.
Проф. др Ђорђе Зрнић, редовни професор Машинског факултета у пензији, некадашњи декан Машинског факултета и шеф Катедре за механизацију, дао је изузетан допринос развоју инжењерске и истраживачке праксе у области машина за механизацију и транспортних система. О академском и професионалном путу проф. Зрнића, његовим научним и стручним доприносима, говорио је његов дугогодишњи колега и сарадник, професор емеритус, др Срђан Бошњак.
Истраживачка делатност проф. Зрнића усмерена је на понашање сложених система, посебно транспортних, и развој методологија за њихову анализу и оптимизацију. Аутор је концепта „пројектовања заснованог на анализи укупних излазних перформанси система“, који се успешно примењује у пројектовању ливеница, лука, складишта, производних погона и система за одржавање великих индустријских комплекса. Његова пионирска истраживања у овој области допринела су препознатљивости југословенске школе пројектовања и анализирања сложених транспортних система на међународном нивоу.
Његов инжењерски рад обухвата пројектовање и испитивање носећих конструкција и погона дизалица, укључујући порталне и лучке дизалице, као и реализацију бројних пројеката у земљи и иностранству. Међу значајним пројектима издвајају се објекти у лукама и бродоградилиштима у Рангуну (Бурма), Џакарти (Индонезија), Читагонгу (Бангладеш) и Дар Ес Саламу (Танзанија), као и домаћи објекти попут хидроелектране Бајина Башта.
Поред тога, професор Зрнић пројектовао је специфичне уређаје и машине, као што су лотра за подводни ископ са фрезером са подесивим ножевима, бродограђевна витла, ротациона пећ за производњу синтер праха и куполна пећ са скип уређајем. Водио је експлоатациона испитивања разноврсних машинских система и израђивао студије и експертизе које су имале значајну примену у индустријској пракси. Професор Зрнић је значајно допринео и академском развоју ове области кроз наставу предмета „Пројектовање фабрика и транспортних система“ и „Методе оптимизације у пројектовању“, као и кроз оснивање магистарског профила из области пројектовања система.
„Катедри за механизацију отворио је врата европског истраживачког простора и показао да се, и у једној релативно малој земљи, са скромном научном инфраструктуром, могу остварити врхунски научни и инжењерски резултати који ни у чему не заостају за резултатима оствареним у водећим научноистраживачким центрима техничко-технолошки развијенијих земаља. Дело професора Ђорђа Зрнића представља угаони камен у области транспортних система и знак препознатљивости нашег Факултета и Универзитета на европској и светској истраживачкој мапи. Остављајући нам такву задужбину, на понос и породици и Катедри за механизацију, оставио нам је и обавезу да будемо достојни таквог његовог дара“, истакао је, између осталог, проф. Бошњак.
Говорећи о личности Ђорђа Зрнића, проф. Бошњак га је описао као човека тихе снаге, дубоке ерудиције и изузетне академске отмености. „Од себе је увек захтевао највише, али је млађе учио примером, никада строгим речима. Својим држањем, мудрошћу и човечношћу остављао је дубок и трајан утисак: био је истински господин и прави универзитетски професор, један од оних који се памте пре свега по томе какав су људи били“, истакао је проф Бошњак, а затим се осврнуо и на период деканског мандата проф. Зрнића (1994-1997).
Како је навео, то је период када су се стаменост, одговорност и академски инегритет проф. Зрнића најјасније исказали. Под његовим вођством окончана је прва фаза изградње V спрата Машинског факултета, чиме су створени предуслови за развој наставног и научног рада у годинама које су уследиле. Истовремено, време његовог мандата обележили су студентски и грађански протести 1996/97. године. Професор Зрнић је од првог дана подржао студенте и стао у одбрану демократских принципа, и као декан и као грађанин. Био је један од девет декана Универзитета у Београду који су упутили писмо тадашњем државном руководству са јасном поруком: „Прихватите захтеве студената.“
Свој лични и професионални осврт на живот и дело проф. Ђорђа Зрнића са присутнима је поделио и професор емеритус, др Александар Седмак. „Као члан Академије инжењерских наука Србије, желим да искажем најдубље поштовање према професору др Ђорђу Зрнићу. Његови научни и инжењерски доприноси били су на самом врху у обе области, што га је сврстало међу најеминентније стручњаке наше земље“, истакао је проф. Седмак.
Његов први сусрет са проф. Зрнићем датира још из 1978. године, када је дипломирао и добио први професионални задатак на Катедри за механизацију код професора Предрага Миловића. „Сећам се добро тих одлазака на разговоре у собу 137 на трећем спрату. Тамо сам често сретао, и имао заиста велико задовољство и прилику да разговарам и са професором Острићем и проф. Зрнићем. У тим разговорима, проф. Зрнић и његове колеге су ме увек третирали равноправно, уз уважавање мог мишљења, што је за мене било и остаје драгоцена лекција о односу према младима и колегама“, навео је, између осталог, проф. Седмак.
Професор Миле Савковић са Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву истакао је огроман допринос професора Зрнића развоју и опстанку ове високо-школске установе. „Професор Зрнић је на нашем факултету радио пуних 26 година“, нагласио је Савковић, додајући да је његова ангажованост, заједно са професорима из Београда, била пресудна за опстанак факултета као одељења до реорганизације 1986. године, када су многи слични центри угашени.
Посебно је истакао визионарски концепт професора Зрнића из 1992. године, према којем „факултет није факултет ако нема три ствари: сопствену конференцију, сопствени часопис и магистарске студије“. Ове идеје постале су основа за покретање прве конференције „Тешка машиноградња“, часописа „Истраживања и развој у тешкој машиноградњи“ и првих магистарских студија са строгим правилом да предавачи буду искључиво редовни професори. „Чак и након пензионисања у Београду 1999. године, професор Зрнић је наставио да ради у Краљеву још две године, све до 2001. Током тог периода, покренуо је прве докторске студије, чиме је поставио темељ за даљи научни развој факултета“, истакао је Савковић.
Сећања на проф. Зрнића, његову упечатљиву личност коју су, како је истакнуто, красили умереност и праведност, као и способност да у тешким ситуацијама на факултету пронађе решење за различите проблеме, поделили су и његове колеге са Машинског факултета у Београду, проф. др Милан Радовановић и проф. др Александар Гајић. Како су истакли, проф. Зрнић је оставио неизбрисив траг у развоју факултета, настави и научним пројектима и остаће у сећању као пример пример достојанства, посвећености и човечности.
На самом крају, професор др Ненад Зрнић, шеф Катедре за механизацију и син преминулог професора др Ђорђа Зрнића, изразио је дубоку захвалност у име целе породице свима који су присуствовали комеморативној седници на Машинском факултету, посвећеној његовом оцу.
„Желео бих да се захвалим свима који су данас дошли на нашу комеморацију“, истакао је професор Зрнић. Посебно је нагласио допринос говорника: „Хвала декану на топлом уводу и професору Бошњаку на изузетно темељно припремљеном говору о раду и животу мог оца. Он је то вероватно урадио најсавесније од нас свих“. Захвалио се и професору Александру Седмаку на обраћању у име Академије инжењерских наука Србије, подсетивши на дугогодишње пријатељство њихових очева, као и професору Савковићу из Краљева, професорима Радовановићу и Гајићу, који су се осврнули на важне тренутке у каријери његовог оца, укључујући период када је био декан.