Интервју: проф. др Вилибродус Вим ван Сваиј – Ка нултој емисији

У јеку борбе против глобалног загревања прелазак на обновљиве изворе енергије није више избор него нужност.  О томе, шта су највећи изазови у области „зелене енергије“ у наредном периоду и да ли је „нулта емисија“ достижан циљ, разговарали смо са холандским академиком, проф. др  Вилибродусом Вим ван Сваијем са Универзитета Твенте.

Професор ван Сваиј је члан Краљевске холандске академије наука (KNAV), Холандске кадемије за технологију и иновације (AcTI) и Краљевског холандског друштва наука и хуманистичких наука. Као професор хемијског инжењерства, руководио је бројним истраживањима у области вишефазних реактора, развоја нових реактора и технологија конверзије енергије. Од краја 90-тих ради и на истраживањима о биомаси као значајном извору обновљиве и одрживе енергије. Недавно је био гост Машинског факултета где је одржао веома посећено предавање на тему термохемијске конверзије биомасе –„Thermochemical conversion of Biomass – Experiences and views of a Chemical Reaction Engineer“.

Председник сте Саветодавног одбора Иницијативе за зелену енергију, организације која обједињује сва истраживања везана за енергију на Твенте универзитету. Која су истраживања најактуелнија у овом тренутку и што је њихов основни циљ.

Фокусирани смо на неколико области, а једна од њих је биомаса. Група с којом радим на Твенте универзитету посвећена је конкретно истраживањима биомасе и складиштењу произведене електричне енергије …  Складиштење је један од највећих проблема. Примера ради, када нема Сунчеве светлости, PV модули не могу да генеришу енергију. Такође, ни ветрогенератори не могу да раде када нема ветра. Чак и на мору где ветар скоро стално дува, ветрогенератор током године може да произведе једва половину инсталисане снаге. Према томе, морамо да пронађемо начин да ту енергију употребимо. Можемо да производимо енергију од Сунчеве енергије или ветра. Ако имамо електричну енергију и угљеник, из њих можемо да поризводимо гориво које би могли да ускладиштимо и користимо касније…

Објасните нам које су предности, а шта су недостаци биомасе као извора енергије и које су то технологије којима се на најефикаснији начин обезбеђује обновљива енергија.

Предност биомасе као извора енергије је у томе што се енергија ствара из угљен диоксида из ваздуха и из Сунчеве светлости. Можемо да је користимо као храну, али и као гориво.  Производи се широм света и доступна је у великом броју држава. Биомаса може у себи да складишти Сунчеву енергијуи и на тај начин добијамо гориво које можемо да користимо за различите намене. Такође, биомасу можемо да претворимо и у друге облике енергије – електричну енергију, течна и гасовита горива на којима функционише наш савремени свет, али и у савремена горива за тзв. горивне ћелије.  Главни недостатак биомасе је то што је она углавном чврсто гориво. Ипак, постоје процеси који су већ доступни и помоћу којих можемо да добијемо течна и гасовита горива која су лакша за коришћење. Међутим, то има своју цену.

Да ли то значи да је цена произведене енергије кључна?

Да, свакако. Али цена се много разликује од места до места. Биомасу већ користи половина човечанства као једини извор енергије. Од обновљивих извора, она је сигурно највећи.

Прелазак на обновљиве изворе енергије није више наш избор него нужност. Холандија планира да до 2050. године буде поптуно циркуларна привреда. С тим у вези, који извори пружају највећи допринос чистијој енергији и да ли „нулта емисија“ достижан циљ?

За Холандију, је веома важно Северно море. Тамо се налазе највећа ветрогенераторска постројења, а значајан допринос очекује се и од PV модула.  Ветрогенератори су врло близу „нулте“ емисије, као и соларни панели. Међутим, земље ближе Екватору су у повољнијем положају, јер се у том региону добија три пута већа количина енергије из Сунца по јединици површине него у Холандији.

Каква су досадашња искуства Холандије и шта су највећи изазови у области „зелене енергије“ у наредном периоду?

Проблем у Холандији је изобиље фосилних горива. Она имају скоро савршена својства, изузев, емисије угљен диоксида. Једини начин да се ограничи њихова употреба су међународни уговори којима би се омогућило вештачко повећање цене фосилних горива.

Да ли то значи да треба да казнимо загађиваче?

Да, то је суштина. Соларни панели и ветрогенераторска постројења постају  озбиљан супарник фосилним горивима. Да бисмо их у потпуности применили, неопходна је помоћ државе, која би кроз опорезивање или одређивање цене фосилних горива ораничила њихову употребу. Без тога, тај процес ће трајати дуго…

Србија има значајан, али недовољно искоришћен енергетски потенцијал у обновљивим изворима енергије. Њен највећи потенцијал је управо у биомаси, са око 61% учешћа. Које кораке би Србија морала да предузме да би те потенцијале искористила на прави начин?

Биомаса је један од главних извора обновљиве енергије и у Холандији. Међутим, за разлику од Србије, ми имамо ограничен простор за гајење већих количина биомасе. У том смислу, Србија може да оде корак даље и да већим коришћењем биомасе децентрализује производњу енергије. Мислим да је будућност у мањим постројењима, дистрибуираним на разним местима.

(Извор: Машински факултет)

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.