Аутор: ivanasub

Студенти и наставници Машинског факултета Универзитета у Тузли, који су учествовали на недавно одржаном 49. Међународном конгресу и изложби КГХ, посетили су Машински факултет у Београду.  Посета је организована на предлог др Бранислава Тодоровића, председника КГХ, а госте из Тузле угостила је проф. др Маја Тодоровић са Катедре за термотехнику. Том приликом одржана је кратка презентација о Машинском факултету у Београду, а студенти су имали прилику и да погледају  и филм о Машинском факултету из серијала „Кућа науке“ у продукцији РТС-а. Проф. Тодоровић је упознала госте са наставним програмом Модула за термотехнику и активностима Катедре, као носиоца модула. После  презентације, организована је и посета Лабораторији за термотехнику, где су студенти могли да се упознају са лабораторијским постројењима. (Извор: Машински факултет) опширније…

Представници компаније COCA-COLA HBC SRBIJA одржаће, у уторак,  18. децембра у 13 часова, у Свечаној сали 211 Машинског факултета, предавање на којем ће бити речи о томе на који начин функционишу производња и одржавање,  али и са каквим се изазовима свакодневно суочавају професионалци који раде у  једној од највећих светских компанија на тржишту газираних пића. Водећи менаџери у COCA-COLA HBC SRBIJA, Дијана Костић, Душан Ђокића и Бојан Боловић ће говорити и о праксама, које, како се наводи, могу бити одлична прилика за усавршавање студената и њихов професионални напредак.  Детаљније информације  у најави предавања.   опширније…

На Машинском факултету у Београду одржана је Свечана промоција инжењера машинства и мастер инжењера машинства, који су дипломирали током протекле школске године. Младим колегама, дипломе о звршеним основним и мастер студијама машинства,  уручио је продекан за наставу МФ, професор др Љубодраг Тановић. Честитајући студентима, продекан је изразио наду да већина младих инжњера већ ради и да су  у прилици да користе знања, вештине и компетенције које су стекли током студија на МФ. Међутим, додао је, време у коме живимо је време убрзаног технолошког развоја, што значи да се завршетком било ког нивоа студија процес вашег учења не завршава. Напротив, ви тек почињете да учите и  радите даље на свом личном усавршавању  како би  били спремни за технолошке изазове који су… опширније…

Свечана академија у част победе Српске војске у Првом светском рату биће одржана 13. децембра 2018. године са почетком у 18 часова у Свечаној сали 211  Машинског факултета Универзитета у Београду. Учесници у програму су: ван. проф. др Игор Бачкалов, Машински факултет у Београду, доц. др Мирјана Стаменић, Машински факултет у Београду, доц. др Јелена Сворцан, Машински факултет у Београду, асист. др Милош Марковић, Машински Факултет у Београду, ван.проф. Ђорђе Чантрак, Машински факултeт у Београду.  У уметничком делу програма учествују: 1. Хор при храму Свети Ђорђе на Бановом брду. Диригент је Емилија Милин, а чланови хора су : Весна Крнета, Славица Мишковић, Данијела Малинар, Биљана Петковић, Мирјана Стаменић, Свијетлана Цвијетић (сопран); Александра Војиновић, Рада Ђумић, Драгана Поповић, Марија Стаменић и… опширније…

Машински факултет Универзитета у Беогараду је један од малобронијих факултета у Србији, који студентима нуди широку лепезу смерова и перспективних занимања у домену машинског инжењерства. Неки од њих јединствени су и у региону. То је један од основних разлога, због којег, из године у годину, међу младима расте интересовање за упис на Машински факултет, али и за наставак школовања на мастер и докторским студијама у области машинства. По први пут, ове године, на мастер академским студијама, попуњено је свих 416 акредитованих места, рекао је у разговору  за сајт МФ, продекан за наставу, проф. др Љубодраг Тановић. Према његовим речима, после два уписна рока, мастер академске студије уписало је 384 кандидата у статусу буџетских студената и 32 кандидата у статусу самофинансирајућих… опширније…

Тим за ревизују немачке ASIIN акредитације, који је протекле недеље боравио у дводневној посети Машинском факултету у Београду, позитивно је оценио досадашње активности управе и запослених на подизању квалитета студијских програма и наставе на основним и мастер академским студијама, као и планове даљег развоја факултета. ASIIN је немачка агенција за националну и интернационалну проверу квалитета и акредитацију студијских програма и институција високог школства у области инжењерских, информатичких и природно-математичких наука. ASIIN акредитација представља потврду међународног квалитета студијских програма. Машински факултет је ту потврду добио 2013. године за програме основних и мастер академских студија, који су тада акредитовани на  период од од пет година, колико и важи ASIIN акредитација. На захтев факултета покренут je поступак за продужење акредитације, а посета ревизорског… опширније…

Maшински факултет Универзитета у Београду има вишедеценијску традицију водеће академске институције у области машинства и ваздухопловства, у Србији и региону. Та традиција је препозната и у свету. О томе говоре, не само међународне ASIIN и RINA акредитације, него и позиви који на адресу Машинског факултета стижу из најугледнијих светских академских и научних институција за учешће на престижним научним скуповима и истраживачким пројектима.  С тим у вези, стигао је позив из Француске, са најпрестижније ваздухопловне школе, SUPAERO- Ecole Nationale Supérieure de l’Aéronautique et de l’Espace Универзитета у Тулузу, уваженом проф. др Бошку Рашуо да буде један од рецензената докторског рада и председник Комисије за одбрану доктората свог некадашњег студента Николе Гавриловића. Ово представља посебно признање, не само за Катедру за ваздухопловство,… опширније…

Да ли је могуће вештачки развити интелигентне системе ако не знамо тачно на који начин функционише људски мозак, који опет даље користимо приликом пројектовања и развоја вештачке интелигенције? Аутор: проф. др Драган Алексендрић, Катедра за моторна возила МФ Људски мозак тежи само око килограм и по, а ипак је најсложенији објекат у Сунчевом систему. Шта је то што људима даје предност у односу на друге животиње? То је свест. Свест је процес прављења МОДЕЛА света помоћу већег броја петљи повратне спреге разних параметара (нпр. температуре, простора, времена, односа са другим људима…) да би се остварио циљ. Ова просторно-временска теорија свести наглашава идеју да животиње модел света стварају претежно у односу на простор и на друге животиње, док људи иду корак… опширније…