Политикин Водич за бруцоше: Без мастера више нема шансе за успех у животу

Интервју министра просвете, науке и технолошког развоја РС Младена Шарчевића у Политикином додатку „Водич за бруцоше“.  

У нову академску годину Србија ће ући с непромењеним квотама за упис на високошколске установе, богатијом понудом ИТ студијских програма и минималним увећањем цена школарина на пет београдских факултета.

Академце од 1. окгобра очекују и потпуно реформисане високе струковне школе, уједињене у нове академије, а Младен Шарчевић, министар просвете, у разговору за „Политикин” додатак „Водич за бруцоше” будућим студентима препоручује да им се на листи приоритета при избору факултета нађу државни испред приватних. Аутор: Драгана Јокић Стаменковић

Има ли приметних промена цена школарина и квота за упис на факултете, где су највидљивије?

Предлог квота за упис је исти као прошлогодишњи, очекујемо више од 50.000 бруцоша, а предложено је 38.829 буџетских места за све нивое студија. Највише буџетских места на основним студијама биће на Универзитету у Београду – 9.544, а најмање на Универзитету уметности – 278. Цене школарина предлажу високошколске установе, а одобрава их Универзитет и од наредне године биће мањих увећања на пет београдских факултета. После десет година највеће повећање од 18.000 динара је усвојено за Саобраћајни факултет, за 6.000 динара скупље је студирање на Машинском факултету, за 5.000 динара на Економском, а за 4.000 на Правном факултету. Најмање је, за 3.000 динара, поскупела школарина на Учитељском факултету.

Хоће ли бити нових факултетских смерова од предстојеће академске године?

На иницијативу Владе Србије, расписали смо конкурс за факултете да се од октобра акредитују за избор и финансирање мултидисциплинарног мастер студијског програма у трајању од три семестра из области ИТ-ја, софтверског инжењерства, анализе података и програмирања игара. Влада ће обезбедити 15 буџетских места, а Министарство просвете даје новац за акредитације и припрему материјала за њих, као и накнаде за студенте на пракси. „Дигитална Србија” ће финансирати опремање ИТ кабинета и стипендирати пет студената на два најбоља програма. Заједно бирамо кандидате, а пријавили су се најјачи факултети у земљи. У Београду ће Машински факултет имати нови студијски програм: ИТ у машинству, а крагујевачки Факултет инжењерских наука мастер програм биоинжењеринг.

Шта саветујете средњошколцима који се двоуме између приватних и државних факултета, које су предности једног, а које другог вида образовања?

У овом тренутку предност дајем државним факултетима, јер се они рангирају кроз Шангајску листу, у шта се наши приватни универзитети још нису укључили. Нико им не брани да на тај начин провере свој квалитет, као што то раде у свету. Већина у првих сто најбољих светских универзитета су приватни, попут престижних из САД. Не потцењујемо рад приватних универзитета у Србији, али морају да уђу у провере квалитета на цењеним ранг-листама. Сада је препорука да се млади окрену државним факултетима јер, осим што мере вредност на чувеној Шангајској листи, у току је и стварање индикатора који ће показивати квалитет образовања на њима. Пробаћемо да их применимо од наредне године, а квалитет студија процењиваће престижни страни универзитети, као што су Тјао Тонг из Шангаја или руски Санктпетербуршки рударски универзитет и Универзитет Губкин. У плану је сарадња и с Московским државним институтом међународних односа, а преговараћемо да се укључе и престижни немачки универзитети, као што је Хајделберг. То ће помоћи средњошколцима да лакше изаберу факултет јер ће им бити јасније које академске установе у земљи им нуде квалитетно знање.

Имају ли високе школе будућност, ако знамо да уписују највећи број бруцоша и да је Београдска пословна школа увек прва по броју уписаних студената?

Имају будућност зато што све високе школе струковних студија управо реформишемо у академије и до окгобра их групишемо према територијалном и стручном принципу. Идемо ка томе да оне установе које имају препознатљиве дипломе у свету остану на том нивоу, а остале га досегну, да на академије уведемо домаћинску управу с бољом контролом рада и трошења новца, а јефтинијом админисграцијом. Студентима остају само компетентни професори, а оне који то нису распоредићемо на друга радна места. Намеравамо и да запослимо младе докторе наука. Школарине засад остају какве јесу, а видећемо да ли ће новине донети и финансијски повољније студирање. Влада је већ формирала две академије, а прва је настала спајањем управо Београдске пословне школе с Високом школом струковних студија у Блацу. Овог месеца формираћемо академију струковних студија Београд три, која обједињује престоничку високу здравствену, хотелијерску и туристичку школу. Онда је на реду груписање високих школа из Ниша, Пирота и Врања у академију техничко-васпитачких струковних студија.

Шта министар просвете поручује будућим бруцошима?

Одлука којим ће академским путем да крену јесте једна од најбитнијих у животу и зато поручујем садашњим матурантима да не бирају студије само да би нешто студирали. Кадауписују факултет требало би да размисле о себи, каријери и усавршавању, као и о заснивању породице. Такође, нека гледају и шта ће после основних студија, јер без мастер звања скоро да немате шансе за успех у животу. Важно је да знају да постоји образовање и уз рад, да то што науче треба негде практично да примене. Саветујем да већ при одабиру факултета размишљају где би могли касније да се запосле, који послови би могли да буду перспективни и акгуелни у будућности.

(Извор: Водич за бруцоше – Политика)

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.