“Поступци заваривања”- Најбоља књига у 2016. години

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Књига “Поступци заваривања” аутора Оливере Поповић и Радице Прокић Цветковић, у издању Машинског факултета у Београду, добила је годишњу награду Факултета за најбољу књигу у 2016. години. Поводом обележавања Дана Светог Саве, Машински факултет у Београду сваке године додељује награду за најбољу књигу у протеклој календарској години, чији су аутори са МФ, а издавач сам Факултет или друга издавачка кућа у земљи или иностранству. Одлуком већине чланова Научно-наставног већа МФ годишња награда за најбољу књигу у 2016. години припала је наслову “Поступци заваривања”.

(Извор: Машински факултет)

Групно спремање испита – Нови пројекат Студентског парламента МФ

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Групно спремање испита“ – назив је пројекта који је од ове школске године покренуо Студентски парламент Машинског факултета у Београду. Циљ пројекта је помоћ студентима приликом полагања испита, односно повећање пролазности на појединим предметима, а самим тим и већа пролазност на студијама.

Управа МФ је поздравила и подржала овај студентски пројекат, оценивши да се само заједничким залагањем наставника и студената може остварити основни циљ – подизање квалитета наставног процеса и ефикасност студија.

Слични пројекти постоје и на другим факултетима Универзитета у Београду, а пројекат Студентског парламента МФ је замишљен тако да се најмање три дана пред заказан испит одрже вежбе које би водио студент Машинског факултета који је дати предмет положио високом оценом.

“Групно спремање испита” је започело предметима – Математика 1, које води Јагош Стојановић; Отпорност материјала, које води Мартина Перишић и Механика 2, које води Милош Петрашиновић. На вежбама се углавном раде задаци са претходних испитних рокова и задаци које предложе носиоци предмета.

Студенти Машинског факултета показали су велико интересовање за овакав вид учења, о чему најбоље говори чињеница да су учионице у којима се изводе вежбе испуњене до последњег места.

(Извор: Машински факултет)

Групно спремање испита – Математика 1

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Како би се олакшало студирање Студентски парламент Машинског факултета ове године организује пројекат под називом „Групно спремање испита“. Други испит који је обухваћен овим пројектом је испит из предмета Математика 1. Студент друге године ОАС, уједно и председник Студентског парламента Машинског факултета Јагош Стојановић одржаће вежбе из математике на којима ће радити задатке са претходних испитних рокова. Овај вид наставе пружиће студентима могућност да још једном преиспитају своје знање. Групно спремање испита из Математике 1 одржаће се у петак 20.1.2017. у амфитеатру 208 од 16 до 18 часова.

Проналазак Иновационог центра МФ креће ка тржишту кроз Програм ТТФ

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Уређај за точење и очување вина – нов, иновативан проналазак истраживача Иновационог центра Машинског факултета у Београду и компаније ПОРТ-ТР, који у потпуности решава проблем очувања квалитета вина након отварања флаше, захваљујући подршци Фонда за иновациону делатност Републике Србије, ускоро би могао да се нађе на домаћем, али и на светском тржишту.

Фонд са иновациону делатност РС и Инвациони центар МФ потписали су у понедељак Уговор о пружању подршке у комерцијализацији, који ће бити реализован у оквиру Програма ТТФ. Тај програм промовише трансфер технологије из јавних научноистраживачких организација у  приватне компаније, односно омогућава  научноистраживачким институтима  да за развој истраживања која имају комерцијални потенцијал нађу партнера у приватном сектору и своју иновацију изнесу на тржиште. Програм се финансира из претприступних фондова Европске уније у износу од 1,185 милиона евра, а Фонд за иновациону делатност ће обезбедити 20 хиљада евра за патентну заштиту, развој техничке документације, израду нове серије прототипа и додатна тестирања.

Уговор су потписали Иван Ракоњац, в.д. директора Фонда за иновациону делатност, проф. др Александар Седмак, директор Иновационог центра МФ и проналазачи и носиоци ауторских права, др Милош Милошевић,  научни сарадник у ИЦ и Бојан Лазић из компаније ПОРТ-ТР.

„Пријаву Иновационог центра Машинског факултета у Београду добили смо крајем новембра прошле године, а већ непуних месец дана касније комисија га је позитивно оценила. Овај пројекат у пракси показује како изгледа када се удруже наука и привреда и када се на основу захтева тржишта идентификује и развија једна идеја у нов комерцијално атрактиван производ. Крајњи циљ финансирања је да се преко Канцеларције за трансфер технологије при Фонду пронађу комерцијални партнери који ће овај проналазак пласирати на тржиште“, изјавио је Иван Ракоњац, в.д. директора Фонда за иновациону делатност.

“Уговор је добар пример сарадње државе и институција које је основала с циљем да се унапреди, не само иновациона делатност у Србији, него и привредни развој земље”, оценио је директор Иновационог центра МФ, проф. др Александар Седмак. Изразивши захвалност Фонду за иновациону делатност РС што је препознао велики комерцијални потенцијал уређаја за точење и очување вина, директор Иновационог центра је истакао да ће добијена средства бити искоришћена пре свега за међународну заштиту патента. “То ће омогућити не само пласман уређаја на већи део светског тржишта, него и његову препознатљивост као још једног српског бренда на том тржишту”, закључио је професор Седмак.

Уређај се састоји се од јединице за упумпавање инертног гаса аргона, који спречава оксидацију вина и од одвојивог електромагнетног затварача, који вино дозира у тачно одређеној запремини. За ову иновацију већ је поднета међународна патента пријава, а сада се кроз Програм ТТФ обезбеђују средства за почетак поступка заштите на територији Европске патентне организације, Евроазијске патентне организације, у Америци, Канади и Аустралији, односно у више од 50 земаља света.

(Извор: Машински факултет)

 

 

 

 

 

 

Клуб пензионера МФ: Рекреативни часови јоге

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Рекреативни часови јоге за старије, које организује Клуб пензионера Машинског факултета у Београду, почињу у понедељак 16. јануара, у сали Плесне школе “Примера”, у Иванковачкој улици бр.6. Часови ће се одржавати понедељком и четвртком од 16:30 до 17:30 ч., а водиће их сертификована инструкторка Јога савеза Србије Драгица Кумурић. За вежбање је потребно понети само простирку, а цена је 150 динара по сату.

(Извор: Машински факултет)

 

Групно спремање испита – Механика 2

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Како би се олакшало студирање, Студентски парламент Машинског факултета ове године организује пројекат под називом „Групно спремање испита“. Први испит који је обухваћен овим пројектом је испит из предмета Механика 2. Студент четврте године односно прве године мастер студија Милош Петрашиновић одржаће вежбе из кинематике на којима ће радити задатке са претходних испитних рокова. Овај вид наставе пружиће студентима могућност да још једном преиспитају своје знање. Групно спремање испита из Механике 2 одржаће се у уторак 17.1.2017. у амфитеатру 208 од 10 до 12 часова.

Професор Милиновић: Оружје никада не застарева

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

фото: Министарство одбране РФ

Руска војна помоћ Србији, једна је од тема која је крајем 2016. године привукла велику пажњу домаће јавности. Иако су медији овој теми посветили пуно простора, чини се, да је суштина овог питања остала у другом плану. У бројним анализама није поменуто да је реч о платформама које одговарају тактичко-техничким захтевима Војске Србије и чије су технологије у потпуности компатибилне домаћим војним технологијама, изјавио је за сајт МФ, један од водећих експерата за питање наоружања у Србији, професор др Момчило Милиновић са Катедре за системе наоружања Машинског факултета у Београду.

Замолили смо професора Милиновића да нам појасни шта Војска Србије тачно добија и који су ефекти руске војне помоћи за Србију. Реч је о шест авиона МИГ-29 у унапређеној верзији у односу на оне које је Србија имала до сада, 30 тенкова модернизоване верзије Т-72 С, као и 30 оклопних возила, БРДМ-2  такође новије генерације, а у току су и преговори за набавку ракетног система ПВО БУК 1 или 2. Посматрано са становишта питања одбране земље, односно политичко-безбедносног аспекта, Србија као мала земља води одбрамбену политику војне неутралности, а добија оно што у овом тренутку одговара пројектованим капацитетима и способностима Војске. Са аспекта наоружања и војних технологија, Војска Србије, као један од главних носилаца одбране земље, добија ваздухопловне и копнене борбене платформе које су јој технолошки и оперативно познате и које може, уколико се организује, даље да унапређује властитим знањем. То, према речима нашег саговорника, отвара простор за даљи развој и унапређење како одбрамбене  индустрије, тако и економије земље у целини.

фото: Куршик а.д.

Професор Милиновић не дели мишљење појединих домаћих војних аналитичара да је реч о застарелом наоружању. Оружје не може да застари, изричит је он. Једним истим оружјем може да се дејствује са мање или више савременом муницијом, било да је добијете, или још боље, сами развијете. Оружје у себи садржи једну веома важну карактеристику – тактичко-техничке захтеве, а то је скуп перформанси које војска, као корисник наоружања, тражи да јој обезбеди војна технологија у производу наоружања и/или војне опреме.

Тактичко-технички захтеви се формирају између осталог и на основу организационе структуре и основних и посебних задатака војске, њене оперативне и борбене спремности,  као и брзине реаговања, а у складу са тим шта се жели постићи и за које време, на одређеној војно ангажованој територији или неком њеном делу. Међутим, када је реч о борбеним платформама треба бити селективан. Само оружје, као технолошка целина је један ниво, а борбене платформе са сложеним борбеним системима су други,виши, ниво. Оружје је за војника и посаду платформи; њиме се изводи ватрено деловање, дакле пуца, а платформе заједно са оружјем су оно што чини укупни борбени технолошки квалитет војске једне земље. Зато је важно, што Србија добија допунски капацитет одређених сложених борбених система са интегрисаним оружјем, које јој углавном познато и које може да унапређује властитим, али и кооперативним партнерским развојем.

О ефектима руске војне помоћи

фото: Министарство одбране РФ

Према броју авиона и оклопних борбених средстава, Војска Србије се може сврстати у респектабилну војну силу на Балкану. Кад је реч о борбеном ваздухопловству, Србија је имала приличан број авиона и других војних летелица, али оне нису биле довољно  функционалне за задатке  заштите тзв. “високог неба”. Са шест авиона МИГ-29 у унапређеној верзији, који ће добити од Русије, Србија ће имати укупно 10 авиона МИГ-29 који, осим бољих ватрених могућности, боље, савршеније и модерније радарске и друге ваздухопловне опреме, могу да прате и захватају циљеве у ваздуху на већим дометима  и врше контролу неба на већим  висинама лета. То је према речима професора Милиновића и најважније, јер ће Србија, чије посаде већ имају искуства у обуци за те летелице, имати довољан број авиона за заштиту свог ваздушног простора, а самим тим и капацитете за властиту државну контролу цивилног ваздухопловног саобраћаја као услова за наплату прелета преко своје територије. Међутим, нагласио је он, о томе се мало зна.

фото: Министарство одбране РФ

Набавком 30 тенкова Т-72 модернизоване верзије, Србија као војно неутрална земља, ојачава своје копнене одбрамбене снаге. Овде не треба  заборавити, да оклопне јединице ВС већ поседују ове тенкове, и да је од тенка Т-72, по лиценци, домаћим технологијама развијен још, увек модеран, југословенски и  домаћи ЧУВЕНИ тенк М-84 са којим располаже српска војска. У том контексту, истакао је професор Милиновић, с правом се отвара питање да ли је сврсисходније уводити, неке друге, нове моделе тенкова за које треба платити посебну обуку, или  радити на даљем развоју и унапређењу онога што је технолошки  и оперативно већ познато, а при томе, истовремено развијати и производити сопствену муницију за тенковско наоружање.

фото: Војска Србије

Из Русије треба да стигне и 30 оклопних транспортера БРДМ-2, возило које је такође делимично познато Војсци Србије. Његова унапређена верзија, може да се креће брзином и до 100 km/h по терену различите конфигурације, а уколико је опремљено савременим извиђачким уређајима и уређајима везе, може у кратком времену да лоцира циљеве, наводи артиљеријска гађања  и преноси податке јединицама распоређеним у дубини територије. Према речима нашег саговорника ниједна копнена војска не може бити успешна на копну без брзе осматрачко-извиђачке платформе. Ракетна артиљерија почива на прецизном извиђању и добро је што смо добили та возила, јер су, поред осталог и добро балистички заштићена па ћемо побољшати знања из противоклопне заштите. Иначе, квалитет оклопних система почива на три најважнија елемента: заштита (квалитет оклопа), оружје и проходност самог оклопног возила на терену. Са инжењерског аспекта постоји и четврти елемент квалитета, а то је информациона и аутоматска електроника, систем комуникације, командовања као и ситем управљања ватром-гађањем (СУВ).

Фото: Министарство одбране РФ

Очекује се да до 2018. године Русија испоручи Србији и системе ПВО, конкретно ракетни систем средњег домета БУК-М1 или М2, о чему су преговори у току. Набавка тог система, према речима професора Милиновића је важан потез из два разлога. Такав систем није у основи предвиђен за гађање балистичких циљева, већ је намењен против-вазудхопловној одбрани-ПВО. С друге стране, наша ПВО је до сада почивала на територијалном систему НЕВА, као и тзв. трупном систему КУБ-М. БУК је технолошки наставак система КУБ-а са новим перформансама које практично замењују оба система али и са битно бољим оперативним и најсавременијим тактичко техничким карактеристикама. То представља континуитет у знању али и стварну модернизацију система који је Србија раније имала. Према томе, додао је он, Србија и у овој области наставља већ постојећа знања и искуства, и технолошки је опет на добитку.Важно је нагласити да нема модернизације Ваздухопловне одбране само набавком летелица, без модернизације Против Ваздухопловне Одбране. То је спрегнуто и интегрисано питање технолошке модернизације сваке војске и скоро увек се развија истовремено.

фото: Крушик а.д.

Оно што се у овој причи о руском наоружану, по мишљењу професора Милиновића, у јавности не наводи, јесте чињеница да су средстава одбране највећи покретач општег развоја и да сходно томе Србија има могућност за покретање читавног циклуса технолошко-развојних питања и то у најмање пет  категорија индустријских дисциплина – оклопна возила и тенкови, ваздухопловство, ПВО системи и ракете, борбени системи као интегрисане целине информационих технологија, а посебно индустрије  различитих типова нове муниције коју до сада српске фабрике нису производиле. Кад имате тих пет најважнијих  категорија око којих се вреднују  главна питања технологије одбране у свету, онда и сами постајете економски играч на светском тржишту. С друге стране, истакао је он, технолошки развој у војној индустрији покреће и остале сегменте друштва и, што је најважније, отвара простор за запошљавање чак и до неколико десетина  хиљада људи у разним институцијама – од индустрије и ремонтних завода до научних института и универзитета. Зато су све приче о неупотребљивости  набављеног  руског наоружања неутемељене, па помало и злонамерне, закључио је професор Милиновић.

(Извор: Машински факултет)

РТС: Шасије за оклопна возила, стајаћи мотори  и роботи из „кухиње“ Машинског факултета

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Научници са Машинског факултета су успели да направе у својим оскудним лабораторијским условима шасије за оклопна возила „нора” и „лазар“. „Икарбусу“ су направили први стајаћи мотор за „Мерцедесове“ шасије. Осим тога, развили су и роботе и платформе које су једне од најбржих у свету, а служе за прављење симулатора за све врсте превоза од авиона до оклопних транспотера. Даље

Србија – земља растућег потенцијала у високом образовању

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Србија се, заједно са још шест држава, налази у групи земаља са растућим потенцијалом у високом образовању, показали су резултати истраживања лондонског магазина „Times Higher Education“. Како наводе домаћи медији, током истраживања, чији су резултати недавно објављени, анализиран је однос економског и академског стања. Најзначајнији параметри били су степен објављених истраживачких радова, процентуални број студената на факултетима и висина БДП по глави становника. Њиховом анализом дошло се до закључка да је Србија једна од земаља које би у наредних 20 година могле да постану лидери високог образовања у свету.

У групи држава у којима се, поред Србије, такође бележи убрзан раст потенцијала у области високог образовања су Тајланд, Аргентина, Чиле, Турска, Иран и Колумбија. Све ове земље карактерише БДП мањи од 15 хиљада долара по глави становника, али то, како се наводи, не спречава младе да у великом проценту уписују студије. Међутим, у односу на остале европске земље Србија се прилично разликује. Њен БДП је испод светског просека, али и поред тога 58 одсто младих се одлучује да упише неки од факултета, наводи се у студији.

С друге стране, истраживање је показало да се Србија у области високог образовања и научног истраживања суочава са доста проблема. Ти проблеми су, не само чињеница да људи после завршених студија немају где да се запосле, него и затвореност унутар научних групација на универзитету која, како се истиче, у великој мери кочи мултидисциплинарно учење и истраживање. Међутим, и поред тих показатеља, оцењено је да истраживачи у нашој земљи  често објављују нове научне радове и да је нихов рад изузетно цењен и признат у свету. Отуда и закључак да би Србија у будућности могла да буде једна од земаља-лидера у  високом образовању.

Квалитетом до самог врха 

Резултати истраживања лондонског магазина, свакако импонују, али су  нису изненађење. Да високо образовање и научно истраживање у нашој земљи, посебно када је реч о Универзитету у Београду, иду узлазном путањом, показују и различите светске листе за рангирање универзитета.

Најпрестижнија је, свакако, Шангајска листа, коју објављује Shanghai Jiaotong University. На тој листи, Универзитет у Београду је у 2016. години рангиран у вишу групу у односу на претходне године, односно налази се у групи између 201. и 300. позиције. Анализом је обухваћено више од 1200 универзитета у свету, а резултати се јавно објављују за првих пет стотина универзитета.

За бољу позицију БУ је најзаслужнији професор Машинског факултета Стојан Раденовић, чији су радови објављени у периоду 2003-2013, високо цитирани у области математике. Истовремено, повећан је и број објављених научних радова у часописима Science i Nature, док је број објављених научних радова u Web of Science (Science Citation Index i Social Science Citation Index) задржан на нивоу претходних година. Према наводима сајта www.univerziteti.rs, главни критеријуми за рангирање на Шангајској листи су алумни добитници Нобелове (и сродних дисциплинарних) награда; наставници/истраживачи добитници Нобелове (и сродних дисциплинарних) награда; број високо цитираних наставника/истраживача у областима (укупно 3,000 имена); број научних радова објављених у часописима Science i Nature; број научних радова објављених u Science Citation Index i Social Science Citation Index и академски допринос према наведеним индикаторима у односу на број запослених.

Крајем 2016. године објављени су резултати рангирања и на Универзитету у Лајдену. (Холандија). На Лајден ранг листи, која такође важи за једну од најпрестижнијих, у 2016. години нашло се само 842 универзитета. Србија на овој листи има два универзитета – Београдски универзитет на 179. месту, а по први пут се појављује и Универзитет у Новом Саду и то на 756. месту. Основни критеријум за рангирање је број радова индексираних у Web of Science. Други важан критеријум односи са на укљученост универзитета у научну сарадњу, чији су  најважнији индикатори број радова који су објављени у коауторству с ауторима с других универзитета, као и с ауторима из других земаља. Трећи критеријум је утицај универзитета у свету науке.

Webometrics Ranking of World Universities је листа која обухвата око 24 000 универзитета. Критеријуми се односе на величину wеб-а, број доступних страница, видљивост, број линкова, али и за податке добијене од Гоогле Сцхолар-а везане за број радова и цитате. На тој листи, Универзитет у Београду се налази на 536. месту. Листа заиста има много, али свакако треба поменути још две: Times Higher Education World University Rankings, на којој БУ заузима 800-ту позицију i U.S. News & World Report’s Best Global, где је рангиран на 423. месту.

Ако се зна да у свету званично постоји више од 26 хиљада универзитета, а незванично 40 хиљада, онда је јасно да се Београдски универзитет, по свим критеријумима, налази у врху најпрестижнијих универзитета у свету.

(Извор: Машински факултет)