УПИС 2016/17 – Септембарски конкурсни рок

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

У септембарском конкурсном року, а сходно одлуци Владе Републике Србије, Машински факултет ће попуњавати следећа слободна места:
1. особе са инвалидитетом … 4 слободна места
2. припадници ромске националности … 4 слободна места
3. држављани Републике Србије који су у шк. 2015/16. г. завршили средњу школу у иностранству … 5 слободних места
Пријављивање кандидата вршиће се 1., 2. и у суботу 3. септембра 2016. год. на Машинском факултету у Београду, Краљице Марије бр. 16, од 10:00 до 15:00 часова, на шалтерима Службе за студентске послове, а пријемни испит ће се одржати 6. септембра 2016.г.
Више детаља можете наћи на ОВОМ линку.

Програм „Праксом до посла“ компаније Пропулзија д.о.о.

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Рок за пријаву на програм „Праксом до посла“ је 05.09.2016.г. Детаљније о условима конкурса се налази у прилогу.

Стипендија ИТО фондације за школску 2017/2018.г.

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Универзитет у Београду је добио на располагањe једну стипендију јапанске Фондације ИТО за школску 2017/2018.г. Рок за достављање документације је 23.09.2016.г.
Детаљне информације о условима конкурса налазе се у прилогу.

EBEC Final 2016 – Знање је светлост која нас води у живот будућности пун вечне славе

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

EBEC Final 2016 Team Design – Land Mines1Београд је почетком августа био домаћин највећег европског такмичења младих инжењера EBEC Final 2016 (European BEST Engineering Competition- 2016). Од 1. до 10. августа, 120 најбољих студената техничко-технолошких факултета из целе Европе, надметало се у две дисциплине – Case Study  i Team Desing.  Они су, на претходним локалним и регионалним рундама овог престижног такмичења, прошли строгу селекцију међу више од 6500 студената инжењерских струка широм Европе.

Прва три места у делу такмичења Case Study заузели су Португал, земље нордијског региона и Италија, а у делу такмичења Team Design, победници су земље балтичког региона, земље централне Европе и Украјина. Case Study – подразумева решавање неког реалног проблема, узимајући у обзир ограничавајуће услове, док Team Design – подразумева практичну примену стеченог знања и креирање одређене механичке конструкције са расположивим ресурсима. Све ово се решава у тиму од по 4 студента.

EBEC Final 2016 организовала је студентска организација BEST (Board of European Students of Technology), односно локална група BEST-Beograd, а свечано отварање такмичења је одржано у здању Старог двора – Скупштини града Београда. Учеснике су поздравили  Драгомир Петронијевиć, члан градског већа и  Марко Милош, професор Машинског факултета Универзитета у Београду, који је истовремено био и у жирију такмичења. „Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у будућност пуну вечне славе” рекао је професор Милош, наводећи речи Михајла Пупина, једног од највеćих српских научника. Честитајући учесницима на одлуци да учествују на једном таквом такмичењу, он је поручио да награда није оно најбитније јер EBEC представља пре свега изазов, а сви који учествују су у ствари победници. “Дакле, пронађите своје лествице, постаните најбољи и закорачите у светлу будућност”, нагласио је професор Милош.
ETA timРегију Балкана у Team Design na EBEC Final 2016 је представљао тим ЕТА, у чијем су саставу студенти Машинског факултета у Београду, а у Цасе Студy – тим “Стручњаци”, састављен од студената ФОН-а, саобраћајног и грађевинског факултета. Оба тима су као представници Универзитета у Београду победили на претходној, регионалној рунди EBEC-Balkan која је почетком маја одржана у Подгорици и пласирали се у финале EBEC 2016.

Тим ЕТА, на жалост, није међу три најбоље од укупно 15 екипа које су се такмичиле у тимском дизајну, али смо задовољни машинама које смо у оквиру постављених задатака направили, изјавио Милош Петрашиновић, један од чланова тима ЕТА.

Током такмичарског дела EBEC 2016, који је трајао два дана, екипе су морале да реше два задатка за укупно 13 и по сати. Први задатак је био „From packaging to distribution“. То је захтевало израду машине која ће у кутију од картона, одређених димензија, убацити стиропор и јаје и затворити кутију, али и да јаје преживи пад са пет метара. Тим ЕТА је овај задатак завршио пет минута пре истека прописаног времена. Имали смо великих проблема да испројектујемо и направимо машину која це радити сигурно и која може да нађе реалну примену у индустрији, навео је Милош. На жалост, додао је он, за време тестирања које је бодовано нисмо успели да спакујемо кутију за предвидјена 3 минута. Без обзира на тешкоће, млади инжењери су наставили до краја и жирију показали како цео систем функционише.

„Land mines“ је био други задатак, а такмичари су морали да испројектују и направе уређај којим ће ископати три јаја (која су представљала мине) из земље и преместе их у зону за деактивирање. Мина је деактивирана ако је из ње извађено 70% масе, што је морало да буде урађено бушењем јаја у строго прописаној зони.  Тим ЕТА је успешно извадио све три “мине”, две пробушио, док им је трећа испала из машине. Без обзира на све потешкоће, задовољни смо машинама које смо направили. Можда их нисмо најбоље приказали, али смо их направили тако да буду једноставне и испуне реалан задатак, а не само да нам донесу бодове и бољи пласман, нагласио је Милош Петрашиновић.

(Извор: Машински факултет)

Позив за пријаве на такмичење Telenor Smart City Challenge Serbia

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

TelenorSCCB_FINAL_plavi_FBУдружење BEUM под генералним спонзорством компаније Теленор Србија, уз подршку Friedrich Naumann фондације и ICT Hub, организује прво такмичење у Србији за проналажење решења базираних на апликацијама за унапређење квалитета живота у урбаним срединама, на пољу екологије, саобраћаја, превоза, путовања и куповине. Пријаве су отворене од 25.07. до 25.08.2016.г.
Детаљније у прилогу.

Професор Раденовић: Љубав према науци – рецепт за успех

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone
prof. Radenovic

фото: Танјуг

На престижној Шангајској листи за 2016. годину  Универзитет у Београду налази се у групи од 201 до 300 најбољих високошколских установа у свету. То је велики помак у односу на претходну листу када је наш универзитет заузимао између 301. и 400. места. Шангајска листа, коју сваке године објављује универзитет Циао Тонг из Шангаја, једна је од најутицајнијих у свету и обухвата само два одсто светских универзитета.

Ово је заиста охрабрујућа вест, али не треба да будемо еуфорични, већ да подстичемо научно-истраживачки рад који је један од критеријума који се бодује на Шангајској листи, оценио је, др Стојан Раденовић, редовни професор математике на Машинском факултету у пензији, који је по мишљењу стручне јавности најзаслужнији за то што се БУ нашао међу 300 најбољих универзитета у свету.

Захваљујући великом броју радова објављених у престижним часописима и томе што је међу колегама из целог света цитиран више од четири хиљада пута, име професора Раденовића налази се на листи „Најутицајнијих научних умова на свету у 2015. години“. Ипак скромно додаје да је његов допринос новом рејтингу БУ мали и да је успех заједнички.

Према његовим речима, успон БУ на Шангајској листи значи бољу међународну видљивост универзитета, али истовремено и признање да у научном раду не заостајемо за светом. Међутим, да би ту позицију одржали и даље напредовали, треба охрабривати и подстицати младе истаживаче да објављују своје научне радове. Истраживачи су као уметници. Има нас много, али не могу сви да организују самосталну изложбу, зато је престижни научни часопис истраживачка галерија, наводи професор Раденовић.

Добар рејтинг универзитета  је веома важан пре свега за факултете који су у његовом саставу. Што је универзитет боље позициониран расте и рејтинг диплома факултета, а то привлачи студенте из иностранства, и што је важније отвара простор за међународну научну сарадњу…

Машински факулет у Београду је високошколска установа са дугом традицијом и један је од ретких факултета у Србији чија је диплома призната свету. Према речима професора Раденовића, сада је тренутак да се факултет још боље позиционира. Један од начина је да се подстакну пре свега млади доценти и асистенти да објављују радове, али истовремено да се успостави веза и са некадашним студентима који као истраживачи раде у научним институтима у земљи и иностранству. Сасвим је природно мотивисати те младе људе, да своје радове потписују, не само наводећи установу у којој тренутно раде, него и свој матични факултет, јер су на њему стекли своје вештине и знања, наводи професор Раденовић. На тај начин, истиче он, факултет ће имати још бољи рејтинг у свету и као образовна и као научно-истраживачка институција, а млади истраживачи прилику да се потвде.

Наш сагворник је само делом сагласан са мишљењима да би држава требало да систематичније приступи финансирању науке у Србији. То јесте важно, али љубав према науци и лична мотивисаност су главни покретачи. Уосталом, најзначајнија дела у науци и уметности настала су управо “под свећом”, закључује професор Раденовић.

Универзитет у Београду, први пут на Шангајску листу ушао је пре три године, најпре у групу од 401. до 500. места, да би се пре две године померио напред за сто места, између 301. и 400. позиције. Универзитети на Шангајској листи рангирају се од првог до 100. места, потом по азбучном реду у категорије од по стотину универзитета. Ове године на Шангајску листу враћен је Универзитет у Загребу, који се са Универзитетом у Љубљани нашао у групи између 401. и 500. места.

Кључни критеријуми за рангирање на Шангајској листи су број објављених научних радова у међународним часописима, цитираност, број добитника Нобелових награда и Филдсових медаља који су похађали универзитет или на њему раде.

(Извор: Машински факултет)

 

Универзитет у Београду међу 300 најбољих на Шангајској листи за 2016. годину

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Универзитет у Београду у оштрој конкуренцији најбољих светских универзитета заузео је позицију између 201. до 300. места на престижној Шангајској листи за 2016. годину, званично је објављено је у понедељак 15. августа. Мада је Шангајска листа неформална, ствар је престижа бити на њој, јер обухвата 500 најбољих високошколских институција међу више од 25 хиљада универзитета у свету. С друге стране, висока позиција на листи истовремено подиже и рејтинг диплома факултета унутар БУ.

hp photosmart 720

hp photosmart 720

То су веома лепе вести, које потврђују да је Београдски универзитет по квалитету један од најбоље рангираних универзитета земаља Источне Европе, оценио је за сајт Машинског факултета професор др Живослав Тешић, проректор за науку, докторске студије и трансфер технологија Универзитета у Београду. Према његовим речима БУ је најбоље рангиран и међу универзитетима земаља бивше Југославије . На Шангајуској листи за 2016. годину у најнижој категорији налазе се Универзитет у Загребу, као и Универзитет у Љубљани.

Универзитет у Београду на листи се први пут нашао 2012. године, када је заузео ранг од 401. до 500. Места. Све до сада налазио се у групи између 301. до 400. места, што значи да је по квалитету сврстан у два одсто универзитета у свету. Пре Београдског универзитета налазе се Универзитет Ломоносов из Москве и Карлов универзитет из Прага. Објашњења ради, Универзитети се рангирају од првог до 100. места, а потом се остали сврставају у рангове који обухватају по 100 места и то по абецедном реду, што значи да унутар групе нема нормирања.

Бити у 200 до 300 најбољих универзитета у свету је јако лепа вест, али нас то помало и брине. Јако је битно да ову добру традицију и добар пласман БУ одржимо, а у томе ћемо успети само ако коначно нађемо заједнички језик са новим Министарством науке РС и распишемо конкурсе за научно-истраживачке радове, који су основни параметар који се бодује на Шангајској листи, закључио је професор Тешић.

Извор: Машински факултет

Стручна пракса М у Директорату цивилног ваздухопловства

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије и Машински факултет, Универзитета у Београду су се, на основу Меморандума о пословно-техничкој сарадњи, договорили да студенти Мастер студија Модула за Ваздухопловство, а и осталих модула могу обављати стручну праксу и усагласили опис послова на којима би студенти радили. Детаљне информације