Иновациони инкубатор Машинског факултета у Београду свечано је отворен у уторак, 16. априла, у присуству бројних угледних званица, представника Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, Научно-технолошког парка Београд, Машинског факултета у Сарајеву и других образовних и научних институција Универзитета у Београду.
Иновациони инкубатор је пројекат који се реализује у оквиру Програма формирања и развоја иновационих инкубатора у научно-истраживачким организацијама које финансира Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Оснивањем инкубатора Машински факултет је направио корак напред у свом даљем развоју који је усмерен на интензивирање иновационе делатности и предузетништва међу студентима и истраживачима на факултету.
На церемонији уприличеној у реновираној и модерно опремљеној мултифункционалној читаоници Машинског факултета, декан Машинског факултета проф. др Владимир Поповић и директорка Научно-технолошког парка Београд Гордана Даниловић Грковић потписали су Споразум о научно-техничкој сарадњи, чиме је отворен простор за унапређење досадашње успешне сарадње две институције у области иновативног предузетништва.
Поздрављајући званице, проф. др Владимир Поповић је подсетио да истраживачи Машинског факултета више од 15 година активно учествују у изградњи иновационог система у нашој земљи. „Инкубатор техничких факултета основан је 2008. године управо у старој згради Машинског факултета у Рузвелтовој улици, a новоосновани инкубатор је само други начин формализазције ове делатности“, рекао је декан Машинског факултета и захвалио се Министарству науке, технолошког развоја и иновација на подршци у оснивању иновационог инкубатора.
„Машински факултет планира да даље развија инкубатор јер је иновационо предузетништво будућност. Досадашња класична сарадња са привредом коју имамо свакако ће претрпети одређену реформу. Та реформа је неминовна не само због нових законских прописа и правила Министарства финансија Републике Србије, него и због многих других ограничења која се односе на рад и функционисање научних институција у наредном периоду. Управо из тог разлога развој инкубатора, стартап и спиноф компанија, као и других бројних видова организовања јесте наша будућност“, поручио је, између осталог, проф. др Владимир Поповић.
Продекан за научно-истраживачку делатност, проф. др Драгослава Стојиљковић је истакла да је истраживачка делатност одувек била веома активно поље рада наставника и сарадника на Машинском факултету, што се огледа кроз велики број националних и међународних пројеката, као и кроз сарадњу с привредом на решавању конретних проблема.
„Оснивањем иновационог инкубатора створили смо оквир који ће омогућити не само даљи развој постигнутих научних резултата и конкретних решења, него и њихову комерцијализацију. Идеја је да у цео процес укључимо и што већи број младих колега, истраживача и студената и да Иновациони инкубатор заживи као место где ћемо, кроз стицање нових знања у области заштите интелектулане својине, начина финансирања и маркетинга, развијати нове моделе пословања. Наравно, то подразумева и даљи развој факулетске регулативе у области научно-истраживачке делатности, али чињеница да у оквиру Иновационог инкубатора већ функционишу три стартапа говори о томе да је на Машинском факултету већ заживео један нови модел у оквиру научно-истраживачке делатности“, истакла је порф. Стојиљковић и позвала све колеге, наставнике, истраживаче и студенте да се прикључе даљем развоју инкубатора.
„Оснивање иновационих инкубатора на факултетима и институтима изванредна прилика да се као земља прикључимо тенденцијама које у области високог образовања увелико постоје у свету“, рекао је он проф. др Ненад Зрнић, директор Иновационог центра Машинског факултета, који је партнер у пројекту.
Како је навео, у многим светским и европским форумима који су везани за високо образовање, као што су Асоцијација водећих европских универзитета у области природно-математичких и техничко-технолошких наука „ЦЕЗАР“ или Европска универзитетска алијанса „CircleU“, универзитети се такмиче у оснивању стартапова као једној новој врсти активности. „Очигледно је да ћемо и ми морати да се трансформишемо у том правцу. У том смислу оснивање иновационих инкубатора је изванредна прилика за све нас, посебно за младе људе“, поручио је, између осталог, проф. Зрнић.
У име Министарства за науку, технолошки развој и иновације пристуне је поздравила Вукица Маричић и подсетила да је основни циљ пројекта развоја иновационих инкубатора у научно-истраживачким организацијама био ангажовање студената који имају добру иновативну идеју и којима је на овај начин омогућено да на свом факултету могу да потраже помоћ у писању пројеката, развоју идеје, њеном уобличавању и евентуалној комерцијализацији.
„Овим пројектом и оснивањем иновационих инкубатора заокружили смо цео иновациони систем у нашој земљи и веома ми је драго што се Машински факултет пријавио на јавни позив. На овом факултету свакако постоји велики потенцијал да се техничка знања реализују у идеју која може да пронађе пут до тржишта и донесе додату вредност не само смо креатору идеје него и целокупној заједници“, нагласила је Маричићева.
Директорка Научно-технолошког парка Београд Гордана Даниловић Грковић је указала на значајну улогу Машинског факулета у стварању иновационог еко система Србије.
„Инкубатор техничких факултета који је 2008. године основан у старој згради Машинског факултета био је кључно језгро за развој Научно-технолошког парка, а како су Научно-технолошки парк и Фонд за иновациону делатност иницијално променили иновациони еко систем наше земље, Машински факултет се налази у темељу свега што смо до сада урадили“, истакла је директорка Научно-технолошког парка.
Како је навела НТП Београд је у протеклих 15 година подржао оснивање и развој више од 200 стартап компанија из различитих су области. „Оно што увек недостаје јесу бизнис знања и то је модел који смо развили напре на Машинском факултету, а затим усавршили у НТП Београд и који вам стављамо на располагање као помоћ да се убрза развој стартап компанија“, поручила је Гордана Даниловић Грковић.
Будући рад Иновационог инкубатора Машинског факултета представио је доц. др Драган Стаменковић кородинатор овог пројекта.
„Наша идеја је да повежемо студенте који имају добру идеју са наставницима и истраживачима на Машинском факултету и који ће уз помоћ стручњака из привреде, научно-технолошких паркова и фондова за науку и иновациону делатност успети да развију своју идеју и оснују свој стартап у оквиру факултета“, истакао је доц. Стаменковић.
Како је навео, пројекат се реализује у оквиру програма „Србија земља науке – земља иновација“ и траје 12 месеци. „Наравно, ми планирамо да развијамо инкубатор и после завршетка пројекта, а од активности које смо у обавези да реализујемо у оквиру самог пројекта завршили смо изградњу капацитета чланова тима, припрему подршке корисницима услуга, подизање капацитета чланова тима, унапређење капацитета инкубатора, као и развојне активности у циљу одрживости. Доста тога је урађено и на самој промоцији инкубатора. Започели смо и рад на петогодишњем развојном плану инкубатора и успоставили сарадњу са Научно-технолошким парком Београд. У наредном периоду планирамо организовање радионица за студенте и истраживаче и још низ других активности“, навео је, између осталог, кородинатор Иновационог инкубатора.
Од идеје до реализације
После званичног отварања Иновационог инкубатора, званице и бројни гости имали су прилику да чују искуства са такмичења за најбољу технолошку иновацију и упознају и са активностима постојећих стартапова на Машинском факултету.
Др Милош Радојевић, научни сарадник на Катедри за технологију материјала и Никола Радовић, мастер економије, представили су пројекат Келераба, са којим су освојили друго место на такмичењу за најбољу технолошку иновацију 2023. године.
Пројекат је подржао Фонд за иновациону делатност Републике Србије, а реч је о оргиналном решењу за управљање производњом биља у вертикалној башти, а чини га уређај са припадајућим софтвером. Оно што је посебно важно ово решење омогућава производњу различитих култура без употребе пестицида.
Истраживачки рад наставника и сарадника Машинског факултета препознат је и на европској научној сцени о чему говоре и награде на различитим међународним такмичењима у области иновација, што је подстакло оснивање стартапова који већ функционишу у оквиру Иновационог инкубатора.
Стартап „RotoDyna“, који је основан 2022. године захваљујући гранту Фонда за иновациону делатност Републике Србије, представио је Александар Стефановић, асистент на Катедри за механизацију.
RotoDyna се бави развојем и израдом уређаја за заштиту висококапацитетних машина за површинску експлоатацију и транспорт расутог материјала. Овај уређај су представили на међународном такмичењу у иновацијама „EIT Raw Materials Regional Innovation Competition 2022” у Атини, где су у конкуренцији 12 финалиста такмичења, освојили прво место.
Ефикасан рад висококапацитетних машина за површинску експлоатацију представља окосницу неометаног рада грана привреде зависних од стабилног снабдевања минералним сировинама, као и националне и регионалне енергетске стабилности. Пролонгирана изложеност повишеним нивоима вибрација један је од главних узрока застоја и отказа наведених машина, што може да доведе до вишемилионских губитака услед неостварене производње и поправки. Уређај под називом „Вибрамин“ путем полуаутоматизације избора параметара управљања елиминише појаву прекомерних вибрација и отклања могућност таквог догађаја.
Стартап FCL Team d.o.o. је такође основан 2022. године и добитници су специјалне награде жирија „Best business idea from the West Balkans“ на конкурсу EIT JUMPSTARTER 2022 за пројекат развоја технологије неконвенционалне гасификације биомасе. Баве за истраживањем у области различитих енергетских технологија и коришћења различитих горива у енергетске сврхе, као и испитивањем коришћења различитих сировина и материјала који могу наћи на тржишту. Њихов циљ је производња високовалитетних продуката гасификације што ће омогућити додатну валоризацију биомасе, као и развој унапређених горива из биомасе, о чему је говорио проф. др Небојша Манић са Катедре за технологију материјала.
Идеја о новој технологији је резултат дугогодишњих истраживања, али и реалних потреба привреде, односно чињенице да тржиште биомасе у нашем окружењу није довољно развијено, због чега се фирме које се баве трансформацијом биомасе у енергетске сврхе често сусрећу са проблемом сировине лошег квалитета.
Постојећи системи који примењују конвенционалне технологије енергетске конверзије не могу увек да обезбеде квалитетну трансформацију биомасе, а самим тим ни квалитетан производ управо због различитог квалитета доступних сировина. Зато је наша идеја да постојећу технологију гасификације прилагодимо сировини и да, уз коришћење одговарајућих катализатора и променом одређених радних параметара, пронађемо начин да се током процеса трансформације биомасе добију и други производи који се, као додатна вредност, могу понудити тржишту.
Проф. др Александар Грбовић са Катедре за ваздухопловство и актуелни продекан за финансије Машинског факултета представио је новоосновани стартап „MMAG Design d.o.o“ који се бави пројектовањем лаких и беспилотних летелица применом савремених софтверских алата.
Иницијатори овог стартапа су проф. Грбовић и проф. др Марко Милош, руководилац Модула за дизајн у машинству и актуелни продекан за наставу. Обојица имају вишедеценијско искуство у раду на различитим ваздухопловним пројектима, међу којима су лаки авион Сафат 03, беспилотни хеликоптер Стршљен, даљински управљане летелице и други пројекти, а у MMAG Design d.o.o имају саветодавну улогу.
„MMAG Design је основан 5. марта ове године, али је идеја о његовом оснивању је резултат наших дугогодишњих промишљања на који начин да анимирамо и пробамо да задржимо најбоље студенте завршних година основних и мастер студија који имају иновативне идеје. У том смислу оснивање Иновационог инкубатора представља одличну полазну тачку да ту идеју и реализујемо. Наш циљ је да запослимо студенте и тек дипломиране инжењере који би заједно са неколико искусних инжењера радили на развоју и реализацији иновативних идеја у области ваздухопловства“, истакао је проф. Грбовић.
Како је навео, у оквиру стартапа се већ ради на пилот пројекту развоја вишенаменске беспилотне летелице до 10 кг за познатог инвеститора и надају се серијској производњи. Поред тога, у наредном периоду планирају да се специјализују и за пружање услуга у домену израде тродимензионалних геометријских модела, извођења техничке документације на основу постојећих геометријских модела, инжењерских анализа коришћењем аналаитичких и нумеричких метода и развоја софтверских решења за примене у ваздухопловству, али и у другим областима.
(Извор: Машински факултет)