ВЕСТИ Машинског факултета

Хуманитарном пројекцијом филма „Јужни ветар“, редитеља Милоша Аврамовића, са невероватним Милошем Биковићем, Драганом Бјелогрлићем и Небојшом Глоговцем у главним улогама, Студентски парламент Машинског факултета успешно завршава први циклус пројекта „Филмско вече на Машинцу“.

Пројекција филма „Јужни ветар“ најављена је за понедељак, 24. децембар са почетком у 19.30 у Амфитеатру А на Машинском факултету у Београду.

Овом пројекцијом, пројекат „Филмско вече на Машинцу“, поред промоције ваннаставних активности и подстицања креативног учења, добио је и хуманитарну димензију. Средстава прикупљена од улазница биће уложена у куповину новогодишњих пакетића за децу без родитељског старања и децу са Косова и Метохије.  Акцију студената Машинског факултета подржао је и сам редитељ филма Јужни ветар, господин Милош Аврамовић који се сагласио да се пројекција одржи у хуманитарне сврхе.

„Јужни ветар“ је узбудљиво филмско остварење, прича о београдском подземљу и организованом криминалу београдском подземљу. Осликава суштинску борбу између добра и зла. Истовремено, то је поучна прича упућена младима у Србији, испричана кроз испреплетане судбине њихових вршњака и свих оних, који су у жељи за бољим животом, направили погрешан избор.

После пројекције филма биће организован разговор са глумцима и редитељем.

Број карата је ограничен, а цена је 200 динара. Резервације на: 069 429 6 888 и 064 443 11 90.

Карте се могу преузети сваког радног дана од 13 до 15 часова у соби 001 Машинског факултета или на дан пројекције.

(Извор: Машински факултет)

„Хероји су само они велики духови који су умрли за највиши смисао о добру, а то је идеја за коју се боре њихови сународници.  Ово је најчешће идеал о отаџбини и вери“.  Овим речима, нашег великог писца и дипломате Јована Дучића, почела је Свечана академија у част 100-годишњице херојске победе српске војске у Великом рату, која је у четвртак 13. децембра 2018. год. одржана на Машинском факултету у Београду.

Свечаности су присуствовали представници Министарства одбране Републике Србије, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, представници Српске православне цркве, професори и студенти Београдског универзитета и други бројни угледни гости.

Академија је почела интонирањем химне „Боже правде“, а присутне у препуној Свечаној сали Машинског факултета, поздравио је продекан за наставу, проф. др  Љубодраг Тановић. Он је поручио да је,  у тренутку када у свету постоје покушаји ревизије историјских чињеница о Првом светском рату, веома важно да се оживе сећања на хероје Великог рата .

„Ниједна друга земља није толико скупо платила своју слободу као Србија. Током рата, Србија је изгубила између 1.100.000 и 1.300.000 становника. Скоро 1/3 популације.  Међутим, и после 100 година Први светски рат као да није завршен. На бојном пољу историчара, чије су тезе неретко условљене и политичким интересима земаља из којих долазе, у току је  велика борба за ревизију чињеница о Великом рату. Наш народ се налази у самом центру те борбе. У том смислу, ова академија промовише нашу слободу везану за истину. Истину  да је српски народ, херојски народ, пун части и поноса. Народ који има будућност“, нагласио је проф. Тановић.

Изасланик Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, архијерејски намесник београдски први и професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду пренео је организаторима Свечане академије благослов и најтоплије честитке Његове Светости.

„Његова Светост се радује, не само овим поводом, него и свим осталим активностима Машинског факултета у претходним деценијама, које су га неизбрисиво уписале на листу оних који се старају о националном и  верском интересу српског народа. У време када је национални индентитет разних народа, укључујући и наш, угрожен на различите начине, а најчешће афирмисањем заборава као метода односа ка прошлости, овакви скупови су драгоцени“, истакао је, између осталог, проф.  Вукашиновић.

Директор Војнофилмског центра Застава филма, потпуковник Горан Иконић изразио је захвалност Машинском факултету за труд  да, и поред редовних обавеза, обележи велики јубилеј и одужи се славним прецима .  Након поздравних речи, премијерно су приказани сегменти из филма „Загледани у вечност“ , који је у продукцији Застава филма урађен непосредно уочи облежавања 100-годишњице победе српске војске у Великом рату.

Славним прецима посебну почаст су дали млади професори и асистенти Машинског факултета.  Причама о првом броду српске војске, патролном-чамцу „Јадру“ из 1915. године и аустроугарској речној оклопњачи „Бодрогу“, ванредни професор,  др Игор Бачкалов са Катедре за бродоградњу је на сликовит начин приказао историјски развој српске речне флотиле од 1914. до 1918. године.  Асистент др Милош Марковић са Катедре за системе наоружања, говорио је о врстама и типовима наоружања које је током рата користила српска војска. О настанку и развоју ратног ваздухопловства у Србији, као и улози српске авијатике у пробоју Солунског фронта, говорила је  доц. др Јелена Сворцан са Катедре за ваздухопловство. Ванредни професор,  др Ђорђе Чантрак са Катедре за хидрауличне машине и енергетске системе осврнуо се на развој науке о машинству на Великој школи, касније Универзитету у Београду, од 1873. годдине до,  и закључно са Великим ратом.

Организатори Свечане академије били су ван. проф. др Ђорђе Чантрак и истраживач сарадник Новица Јанковић.

У уметничком делу програма учествовали су Хор при храму Свети Ђорђе на Бановом Брду, којим је диритовала Емилија Милин, а чији је члан доцент Машинског факултета др Мирјана Стаменић, народни гуслар Ђорђије Копривица и глумци Лепомир Ивковић у улози Војводе Степе Степановића и Бошко Пулетић у улози Војводе Живојина Мишића. Програм су водили Миљана Војводић и глумац Стефан Ђоковић.

[su_box title=“Програм Свечане академије:“ box_color=“#f85c51″]

1. Хор „Свети Ђорђе“ – „Боже правде“

2. Обраћање продекана за наставу Машинског факултета проф. др Љ. Тановића

3. Обраћање изасланика Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја проф. др В. Вукашиновића

4. Обраћање директора Застава филма потпуковника Горана Иконића

5. Одломак из филма „Загледани у вечност“ у продукцији Застава филма

6. Предавање „Брод који је започео Велики рат и његова судбина“, ван. проф. др Игор Бачкалов

7. Предавање „Наоружање Српске војске у Првом светском рату“, асист. др Милош Марковић

8. „Битка на Церу“, глумци Лепомир Ивковић и Бошко Пулетић

9. Предавање „Српско ваздухопловство у Првом светском рату „, доц. др Јелена Сворцан

10. Предавање „Страдални народ Српски са својим Техничким факултетом и машинским инжењерима у време ратова за ослобођење и уједињење“, ван. проф. др Ђорђе Чантрак

11. „Војвода Радомир Путник“, народни гуслар Ђорђије Копривица

12. „Мати и син“, Миљана Војводић 13. Хор „Свети Ђорђе“ – „Тамо далеко“

14. „Плава гробница“, глумац Стефан Ђоковић

15. „Српска војска на Крфу“, народни гуслар Ђорђије Копривица

16. „Солунски фронт“, глумци Лепомир Ивковић и Бошко Пулетић 17. Хор „Свети Ђорђе“ – „Креће се лађа француска“

18. Хор „Свети Ђорђе“ – „Ој, Србијо, мила мати“. [/su_box]

Уочи 49. КГХ конгреса, др. Франк Рине, директор развоја за расхладне системе и компоненте у компанији Емерсон, одржао је веома посећено предавање на Машинском факултету у Београду, под називом „Емерсон решења за расхладне системе“.

Скуп је отворио продекан за међународну сарадњу МФ, проф. др Предраг Елек, а предавању су присуствовали студенти прве и друге године мастер студија на Модулу за термотехнику, као и бројни гости из привреде.

Током предавања посебно је било речи о примени природних расхладних флуида – пропана и фреона А2Л групе, утицај таквих система на животну средину, као и сигурносни аспекти, с обзиром на запаљивост и експлозивност оваквих материја. Учеснике у дискусији је нарочито занимала перспектива оваквих расхладних машина и топлотних пумпи, као и њихова могућност дугорочне експлоатације.

Предавање је одржано у сарадњи са компанијом Емерсон,  а у оквиру наставних планова и програма на предметима из области расхладне технике како би се студентима приближила практична примена савремених технологија.

У склопу предавања, гости из привреде су имали прилику да обиђу Лабораторију за термотехнику и да се упознају са најновијом топлотном пумпом која користи пропан као расхладни флуид. Пумпа је, иначе, донација компаније Емерсон Машинском факултету.

(Извор: Машински факултет)

foto: Twitter (CERN)

Србија је постала 23. пуноправна чланица Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), одлучено је у Женеви, једногласним усвајањем резолуције Савета ове организације. Уз Израел, Швајцарску и Норвешку, Србија је четврта земља која није чланица ЕУ, а пуноправна је чланица ове престижне научне организације.

„Србија је постала стална чланица, а да ни све чланице ЕУ нису приступиле ЦЕРН-у“, истакла је премијерка Србије Ана Брнабић у свом обраћању на Свечаној седници Скупштине Привредне коморе Србије. Такође, додала је, Србија је једина међу државама на простору бивше СФРЈ која је добила статуст сталне чланице ЦЕРН-а.

Стално чланство у Европској организацији за нуклеарна истраживања, биће додатни подстицај за оснаживање домаће науке, јер омогућава да студенти и професори из Србије раде истраживања на светском нивоу у Србији, као и да наша привреда учествује у већем обиму на пројектима у ЦЕРН-у.

„Наши истраживачи равноправно ће учествовати на свим конкурсима ЦЕРН-а, од финансирања пројеката научне изврсности, редовних летњих школа за студенте и дипломце, докторских и постдокторских стипендија, до финансијске подршке за научне специјализације, нагласила је премијерка.

Посебно је важно истаћи  да ће чланство у ЦЕРН-у, поред подизања квалитета научних истраживања, приступа најновијој научној опреми и технологијама, као и преношења искуства и знања, утицати и на спречавање одласка образованих младих људи из Србије.

Чланство Србије у ЦЕРН-у биће формално потврђено након што Народна скупштина Републике Србије и Унеско, према установљеним процедурама, ратификују ову резолуцију.

Званичан пријем Србије као сталног члана ЦЕРН-а биће уприличен свечаном церемонијом подизања српске заставе испред зграде ЦЕРН-а у Женеви, којој ће присуствовати највиши државни врх.

Подсетимо, висока ЦЕРН-ова делегација боравила је у априлу ове године у званичној посети нашој земљи како би установила да ли Србија испуњава услове за пуноправно чланство у овој организацији. Том приликом посетили су и Машински факултет у Београду, где су са руководством факултета разговарали о научноистраживачким капацитетима наше установе и могућностима за успостављање конкретне сарадње.

У високој ЦЕРН-овој делегацији под називом CERN Task Force, која по налогу Савета и генералне директорке ЦЕРН-а, анализира досадашње учешће наше земље у тој организацији и даје препоруку о пуноправном чланству били су госпођа Шарлот Варакуле , директорка за међународне односе ЦЕРН-а, професор Екхарт Елсен , директор за науку ЦЕРН-а, професор Петер Леваи , делегат Савета ЦЕРН-а за Мађарску и директор Института Вигнер , професор Емануел Тсемелиц ) и шеф за придружене чланице и односе са земљама нечланицама и господин Анџеј Чаркиевиц .

Током посете Машинском факултету, чланови CERN Task Force истакли су да српски научници са Универзитета у Београду и других универзитетских центара у Србији, већ више деценија раде на пројектима ЦЕРН-а, али да  Србија, као придружена чланица, није искористила све финансијске могућности и тендере које је расписивао ЦЕРН, те да у  том сегменту итекако постоји простор за јачање сарадње. Такође је констатовано да Србија има велики потенцијал за развој у научним областима и да ће стално чланство у овој организацији пружити бројне финансијске могућности и омогућити размену знања и искуства научника и истраживача.

ЦЕРН је основан 1954. године и представља највећу научну организацију на свету, која броји 22 државе чланице. Бивша Југославија је била једна од 12 земаља оснивача ЦЕРН-а, а Србија је од 2012. године до сада била придружени члан ове организације. Међутим, како је нашој земљи истекао тај статус, Савет ЦЕРН-а, као највиши управни орган, именовао је Комисију чији је задатак да кроз разговор са највишим дражавним органима и представницима научноистраживачкиг институција испита могућност за стално чланство Србије у тој организацији.  Управо из тог  разлога, ова посета је била изузетно важна за Србију и њену будућу улогу у ЦЕРН-у.

(Извор: Машински факултет)

Предложени модели модели дуалног образовања у високом школству, тема је  дискусионог форума који ће бити одржан у уторак, 18. децембра у 10 часова на Машинском факултету у Београду (Свечана сала 211). Организатор скупа је Конзорцијум Еразмус+ пројекта „Implementation of Dual Education in Higher Education of Serbia – DualEdu“, чији је координатор испред Београдског универзитета, Машински факултет у Београду.

Циљ форума је да се све заинтересоване стране упознају са предностима које им нуде различити облици дуалног образовања у високом школству и да својим предлозима допринесу креирању најбољег модела који ће се примењивати у Србији.

DualEdu je Еразмус+ пројекат који има за циљ увођење дуалног образовања у високошколски систем Србије. Конзорцијум пројекта чине Министарство просвете науке и технолошког развоја, Национални савет за високо образовање, универзитети у Београду, Крагујевцу, Новом саду и Новом Пазару, Универзитет Метрополитан у Београду, Висока школа електротехнике и рачунарства – Београд и компанија NI-CAT кластер из Ниша. Од страних партнера учесници пројекта су  ФОРМАСУП из Француске, Универзитет у Љеиди из Шпаније, Универзитет примењених наука  ФХ Јоанеум из Граца у Аустрији, приватни Универзитет друштвених наука из Лођа у Пољској, као и немачка компанија PowMio из Карлсруеа. У пројекту ће учествовати и 13 компанија као продружени партнери.

DualEdu пројекат представља почетак једног озбиљног процеса који би требало да дефинише оквире законске регулативе за  увођење дуалног образовања у високообразовне установе. Основна идеја је да успостави модел дуалног образовања у систему високог образовања Србије који би био довољно општи, али истовремено флексибилан и који би могао да се примењује у зависности од потреба ВШУ који нуде академско образовање, тј. универзитета, односно високих школа које нуде примењено, односно структовно образовање и приватних универзитета који немају буџетско финансирање студија, али су заинтересовани да њихови студенти стичу знања и кроз рад/учење у компанијама и да тај рад буде вреднован, нпр. плаћањем школарина, стипендија или на неки други начин.

Стварање повољног привредног амбијента у Републици Србији, уз неке већ реализоване, а неке најављене инвестиције из иностранства (немачке компаније из области аутомобилске индустрије, што може направити одређену аналогију са “мађарским случајем“, инвестиције у ИТ сектору, итд.), отварају широк простор ка формалном увођењу дуалног образовања у систем високог образовања Србије. Уз високу посвећеност и мотивацију кључних учесника у овом процесу, а то су ВШУ које треба да дефинишу одговарајући национално прилагођен генерички модел дуалног образовања и сопственим ангажвањем остваре повезивање са компанијама заинтересованим за високо дуално образовање, Влада РС, МПНТР, НСВО и Национално Акредитационо Тело који треба у оквиру легислативе, подстицаја компанијама и акредитационих стандарда подрже увођење оваквог начина образовања, али и Привредна Комора РС и други заинтересовани, може се очекивати да би овај систем могао да заживи у наредном, релативно блиском периоду.

(Извор: Машински факултет)

Привредна комора Србије је на данашњој свечаној седници Скупштине ПКС доделила Јубиларну награду Машинском факултету у Београду за 70 година успешног рада у области науке и образовања.  Награду у виду повеље, у име Машинског факултета примио је проф. др Предраг Елек, продекан за међународну научну сарадњу МФ.

Јубиларна награда Привредне коморе Србије се традиционално додељује на крају сваке године компанијама, институцијама и појединцима који су радом, ангажовањем пружили велики допринос развоју српске привреде и јачању позиције на међународном тржишту. На свечаној седници додељено је 67 признања у три категорије, као и три посебне награде.

Награде Привредне коморе Србије установљене су 24. јануара 1969. године одлуком Скупштине. Добитници признања увек су били они који су се својим радом, ангажовањем и резултатима истакли као најуспешнији и најбољи, који су се наметнули као лидери и носиоци привредног развоја Србије.

(Извор: Машински факултет)

Теодора Д. Савановић, Јелена Николић и Милан Милинић добитници су овогодишње награде за најбоље студентске академске радове из области енергетике, које у оквиру традиционалне манифестације „Теслини дани енергетике“ додељују ПУ Електромашиноградња и Фондација „Никола Тесла“.  

Теслини дани енергетике одржани су, по седми пут за редом, у понедељак, 10. децембра на Машинском факултету у Београду. Том приликом јавно је представљено пет најбољих радова који су реализовани у периоду од  1. октобра  2017. до 01. септембра 2018. године. Реч је о академских радовима који су по оцени жирија ушли у ужи избор за прву, другу и трећу награду конкурса ПУ Електромашиноградња.  После представљања радова, жири у саставу: проф. др инж. Милун Бабић, проф. др инж. Никола Рајаковић, проф. др инж. Милан Петровић, дипл.инж. Слободан Бабић, дипл. инж., мр Миленко Николић, додатно је оцењивао квалитет презентација, и једногласно донео одлуку да три најбоља рада равноправно поделе прву награду.

Академски радови који су се, по оцени жирија, издвојили својим квалитетом и заслужено понели титулу најбољег су: „Развој система за прорачун лопатица топлотних турбомашина“, студенткиње Машинског факултета у Београду, Теодоре Д. Савановић, „Енергетско билансирање затворених базена –Студија случаја – затворени пливачки базени у Крагујевцу, студенткиње Факултета техничких наука у Крагујевцу, Јелене Николић,  и „Алгоритам за оптимизацију пуњења електричних возила“, студента Електротехничког факултета у Београду, Милана Милинића.

Наградни фонд ове године износио је 100 хиљада динара – 50 хиљада за прву, 30 хиљада за другу и 20 хиљада за трећу награду. С обзиром,  да је жири одлучио да три рада поделе прво место, аутори су добили новчану награду у једнаком износу од 35 хиљада динара и Теслину награду за младе.

Конкурс за избор најбољих студентских академских радова (прojeкти, мастер и завршни радови) реализован је у складу са Споразумом o oргaнизoвaњу и финансирању Теслиних дана енергетике који су потписали ПУ Електромашиноградња, Фондација Никола Тесла, Електротехнички факултет у Београду, Факултет инжењерских наука у Крагујевцу и Машински факултет у Београду.

Проглашењу подбедника и додели награда присуствовали су домаћин скупа, декан Машинског факултета,  представници факултета који учествују у организовању и финансирању ове манифестације, представници ПУ „Електромашиноградња“, Привредне коморе Србије, студенти и други угледни гости.

(Извор: Машински факултет)

У знак сећања на херојску победу српске војске у Првом светском рату на Машинском факултету у Београду  је одржана промоција репринт издања „Споменице студентима Београдскога университета погинулим у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918. године“. Ово, готово заборављено сведочанство о патриотизму и херојству наше универзитетске интелигенције, први пут је објављено 1930. године. Захваљујући проф. Милану Радовановићу, ранијем декану  и професору Машинског факултета, који је сасвим случајно наишао на изворни примерак Споменице, од заборава је отргнут један важан део историје наше земље, истакнуто је на промоцији.

Скуп је почео минутом ћутања којим је одата пошта професорима и студентима погинулим у  Великом рату, а историјском значају Споменице, говорили су проф. Милорад Миловачевић, претходни декан, проф. Радивоје Митровић, актуелни декан, као и приређивач новог издања, проф. Милан Радовановић.

Споменица је први пут објављена на Дан Светог Саве, 27. Јануара 1930. године, а тим поводом у аули Капетан Мишиног здања (Ректорат) откривена је и Спомен плоча наставницима и студентима који су изгубили животе у ослободилачким ратовима Србије  1912-1918. године. Тој свечаности је присуствовао и краљ Србије Александар Први Крађорђевић, а о чину родољубља у ком је животе изгубило више од 35% академске омладине говорили су тадашњи министар просете Божидар Максимовић, министар војске и морнарице, ђенерал Стеван Хаџић, ректор Београдског университета, професор Чедомиљ Митровић и студент права г. Јован Димитријевић.

„Захваљујући патриотизму и личној страсти проф. Радовановића према српској историји, пред нама је ново издање Споменице којом чувамо сећање на професоре и студенте који су, у име свих нас, крвљу платили данак у Великом рату“, рекао је проф. Милованчевић. Књига, како је истакао, има непроцењиву фактографску вредност. У њој се налазе и имена и подаци о седам професора универзитета,  57 студената Фиилозофског, 147 студената Правног, 95 студената техничког одсека, 46 студената који су студирали ван Србије, као и имена 13 матураната.

„Током седам ратних година, како је навео, Србија је изубила око 1600 студената и ђака, а у Споменици се наводи 365 имена. Ово се може разумети само ако се има у виду да је пре Балканских ратова на Београдском универзитету било свега 400 студената способних за војску и 35 запослених. То значи да смо слободи наше земље дали бар десетак генерација високо образованих будућих стручњака и српске памети.  Зато је прича о Споменици  и прича о нашој моралној обавези,  да се као садашњи професори и некадашњи студенти Универзитета у Београду сетимо младих колега који су животе дали за слободу отаџбине“, поручио је проф. Милованчевић.

„Једно значајно штиво, које је захваљујући проф. Радовановићу, отргнуто од заборава, подстакло нас је да данас разговарамо о једном делу наше славне историје. Оваквим скуповима Машински факултет жели да однегује  хуманистичку интелигенцију, која ће умети на најбезболнијиначин да проведе народ, државу, па и регион, кроз турбулентна времена у којима и данас живимо“, рекао је проф. Митровић поздрављајући учеснике скупа и бројне госте.

Према његовим речима мисија  Машинског факултета је одавно проширена са онога због чега је Факултет првобитно основан, далеке 1948. године, па и од увођења првог предмета у области машинства 1783. године. „Од посматрања и проучавања машина, уређаја, метода, машинских система, Машински факултет се фокусирао на један интегрални приступ међусобној корелацији технике, технологија и друштва. Уверен сам да једино такав начин промишљања води смањењу турбуленција и бољем животу грађана, не само у региону, него и шире“, нагласио је проф. Митровић.

Проф. Радовановић, приређивач Споменице, захвалио се Машинском факултету који га је, како је рекао, четири године подржавао да истраје у намери да сачува сећање на један важан део наше историје. „Мој прилаз свему овоме, од првог сусрета са Споменицом на једном земунском бувљаку 2014. године, био је крајње емотиван. Временом сам уочио и њен уметнички квалитет, који се огледа у естетици и симболици маестрално урађеног ликовно-графичког решења корица.“

Професор Радовановић је посебно указао на симболику стихова Горског вјенца „Младо жито навијај класове, пређе рока стигла ти је жетва“ и њену везу са симболиком ликовног решења крста са мачем и ловоровим венцем и класја са мачем на насловној страни, као и представе посеченог класја с мачем на задњој корици. „Та симболика је више него јасна, као што је јасна и симболика уметничких решења на Спомен плочи у Капетан Мишином здању, чији је аутор архитекта, проф. Пера Поповић“, нагласио је проф. Радовановић. Реч је, додао је, о четири кључна симбола. Централно место заузима штит са старим грбом Србије са четири оцила преко којег је извајан мач (симбол борбе), а све је уоквирено ловоровим венцем (симбол славе). То решење је представљено и на Споменици, чији аутор, на жалост није познат. У горњем делу плоче налазе се две књиге, паун и сова, који симболизују знање, живот и мудрост.

Проф. Радовановић се, затим осврнуо и на говоре тадашњег министра просете Божидара Максимовића, министра војске и морнарице, ђенерала Стевана Хаџића, ректора Београдског университета, професора Чедомиља Митровића и студента права Јован Димитријевића, који носе јасну поруку будућим генерацијама универзитетске интелигенције да са пијететом чувају успомену на професоре и студенте који су дали животе за слободу и следе њихов пример на и на личном и на професионалном плану.

У уметничком делу програма наступио је глумац Лепомир Ивковић у улози војводе Живојина Мишића, а скупу се затим обратио и академик, проф. др Раде Биочанин, пуковник АБХО, који је Машинском факултету упутио честитке поводом новог издања и промоције Споменице. Тиме сте још једном потврдили да је Машински факултет водећа научно-образовна установа у друштву, и веома ми је драго што сам део ове приче у којој евоцирамо успомене на пале хероје, закључио је пуковник Биочанин.

(Извор: Машински факултет)