Сећање на професора Стојана Седмака

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

skup-o-s-sedmakuУ знак сећања на проф. др Стојана Седмака, машинског инжењера, редовног професора Технолошко-металуршког факултета,  на Машинском факултету у Београду је организована трибина о његовим научно-истраживачким достигнућима, посебно у области механике лома. Скупу су осим чланова породице и најближих сарадника, присуствовали и бројни пријатељи и поштоваоци. Трибину је организовало Друштво за интегритет и век конструкција чији је оснивач био управо професор Стојан Седмак.

Научни допринос професора Седмака, иначе инжењера машинства, у анализи понашања и оцени интегритета заварених конструкција, огледа се, између осталог, и у закључку да се директним мерењем Ј интеграла може одредити сила развоја прслине и на реалној конструкцији. Захваљујући напорима професора Седмака, како је истакнуто, механика лома и анализа интегритета конструкција су утемељене у нашој земљи, што интензивирало међународну научну сарадњу у тој области.

О научном раду професора Седмака говорили су ванредни професор Технолошко-металрушког факултета др Љубица Миловић и редовни професор Природно-математичког факулета у пензији, др Јово Јарић, као његови блиски сардници.

skup-o-s-sedmaku2Врхунског зналца одликује јасноћа у казивању онога што излаже, лакоћа преношења знања, бритка концизна реченица и мисао, а све то је одлика Стојана Седмака, рекла је професорка Миловић. Иако, додала је, већ две године није међу нама, професор Седмак је све време био са нама. На сваком научном скупу увек су помињани његови научни резултати, нарочито допринос механици лома, али и машинским елементима које је као предмет увео на Технолошко-метлруши факултет. Посебно је истицана и његова књига Елементи машина и апрата, која је, иако намењена првенствено студентима ТМФ, коришћена на свим техничким факултетима у некадашној Југославији, нагласила је професорка Миловић.

Стојан је визионарски сагледао идеју механике лома, рекао је професор Јово Јарић. Од почетка нас је укључио у тај рад, тако да смо заједно са њим дошли до врха научних сазнања у тој области. То није хваљење, него чињеница, због које су многи научници из света долазили у Београд да уче од нас, рекао је, између осталог, професор Јарић.

На крају трибине одржана су и два предавања. Професор Јово Јарић говорио је о математичким основама механике лома, а професорка Гордана Бакић, са Технолошко-металурушког факултета одржала је предавање на тему – Процена века високотемпературних компоненти.

О професору Стојану Седмаку

Професор Стојан Седмак, инжењер машинства, био је редовни професор на Технолошко-металуршком факулету у Београду. Дипломирао 1954.године на Машинском факултету у Београду, где је 1977. и докторирао на механици лома. На Технолошко-металуршком факултету запослио се 1966. године, као асистент, а за редовног професора је изабран 1981. Предавао је више предмета из области хемијског и графичког инжењерства, механике лома, механике материјала, заваривања. Био је шеф Катедре за опште техничке науке и Катедре за графичко инжењерство.

Од 1991. до 1996. је био директор програма „Поузданост материјала и оцена сигурности конструкција“ Европског центра за мир и развој. Предавао је на курсу за међународне инжењере заваривања и председавао националном комисијом по програму Међународног института за заваривање. Био је члан је и функционер Европског друштва за интегритет конструкција, и више међународних форума у области интегритета и лома конструкција. Оснивач је Друштва за интегритет и век конструкција (ДИВК), а био је и члан Друштва за унапређивање заваривања у Србији, као и председник Југословенског савеза за заваривање. Носилац је Ордена за војне заслуге са сребрним мачевима од 1963.

Стојан Седмак је аутор 7 књига и уџбеника, едитор 9 монографија и Зборника радова Девете европске конференције о лому, организоване 1992. у Варни (Бугарска). Објавио је 216 научних радова, руководио са 9 научно истраживачких пројеката о понашању материјала и заварених конструкција у експлоатацији, пароводима, и критеријумима за ревитализацију и сарађивао у још 4 пројекта. У периоду 1982-92. је био руководилац југословенско-америчког пројекта „Механика лома заварених спојева“.

(Извор: Машински факултет)

Bookmark the permalink.

Comments are closed