Проф. др Никола Ћук, редовни професор Машинског факултета у пензији и некадашњи шеф Катедре за термоенергетику преминуо је у четвртак 09. маја 2024. године у 89. години. Датум комеморативне седнице биће накнадно објављен.
Одласком проф. Ћука, Машински факултет и Катедра за термоенергетику изгубили су изузетног стручњака, инжењера и професора који је оставио велики траг у науци и инжењерској пракси у области термоенергетских постројења.
Највећи научни допринос проф. Ћук је дао у области оптимизације рада термоенергетских постројења, избора параметара и прорачуна комбинованих постројења гасних и парних турбина, оптимизације рада кондензаторских постројења у термоелектранама, а посебно у области пријемних испитивања парних и гасних турбина и турбопостројења.
Професор Никола Ћук рођен је 1935. године у Банатском Карађорђеву, где је завршио основну школу и три разреда гимназије, а вишу гимназију завршио је у Зрењанину. По завршетку гимназије уписао се на Машински факултет у Београду где је и дипломирао на Одсеку за опште машинство. На Машинском факултету је магистрирао 1975. године, а затим и докторирао 1979. године.
Професионалну каријеру је започео као инжењер у Рударско-топионичарском комбинату Трепча-Звечан, а његова академска и научна каријера почиње 1962. године, када је изабран за асистента за предмет Топлотне турбине на Машинском факултету у Београду. У звање доцента изабран је 1980. године, у звање ванредног професора 1986. године, а у звање редовног професора изабран је 1991. године.
Поред рада на Машинском факултету где је предавао предмете: Термоенергетска постројења, Гасне турбине и турбокомпресори и Топлотне турбомашине, Оптимизацију термоенергетских постројења, Променљиве режиме рада гасних турбина и део предмета Инжењерска мерења на техничком систему, помагао је у формирању и развоју других факултета, међу којима су Факултет техничких наука у Новом Саду, Технички факултет у Приштини, а држао је предавања и на Електротехничком факултету у Београду, као и одељењу ЕТФ-а у Светозареву и Машинском факултету у Сарајеву.
Био је изузетно цењен и поштован међу студентима, које је подстицао на самосталан рад и усавршавање. Био је ментор великог броја дипломских радова (око 8 – 12 радова годишње), као и ментор или члан комисија за одбрану специјалистичких, магистарских и докторских радова. Посебно велики допринос у настави проф. Ћук је дао у развоју предмета Термоенергетска постројења увођењем нових лекција, осавремењавањем материје и увођењем многих примера из своје богате праксе из којег је урађен највећи број дипломских радова.
Од почетка академске каријере на Машинском факултету проф. Ћук се активно бавио стручним и научним радом у области термоенегетских постројења. Због непостојања одговарајућих услова за научноистраживачки рад и практично усавршавање код произвођача енергетске опреме у земљи, проф. Ћук је често боравио у иностранству ради стручног усавршавања. Године 1971. добија и стипендију италијанске владе у трајању од шест месеци на тему „Градња парних и гасних турбина велике снаге”. У току студијског боравка у Италији детаљно се упознао са производним програмом, производњом, монтажом контролом квалитета и испитивањем на пробном столу парних и гасних турбина код произвођача енергетске опреме (Ansaldo, Franco Tosi, Fiat i Nuovo Pignone) упознао се и са организацијом и радом ENEL-a (Ente Nationale per l’Energia Electtrica) и провео одређено време у термоелектранама са парним турбинама веће снаге.
Ради израде магистарског рада и докторске дисертације, у периоду од 1974. до 1978. године провео је, са прекидима, 21 месец на Техничком факултету у Хановеру код проф. Карла Бамерта, где је учествовао и у научно-истраживачким пројектима који су у то време рађени на Институту, посебно на проблемима шире примене гасне турбине затвореног тока са хелијумом као радним флуидом и високотемпературским хелијумом хлађеним реактором (HTR).
У организацији ACTIM-a (Agence pour la Cooperation Industrielle et Economique) као стипендиста Француске владе провео је у току летњег распуста 1980. године (3 месеца) а 1981. године (2 месеца) на усавршавању код EDF-a (Electricite de France), на тему: „Проблеми контроле, фабрикације и експлоатације блокова са парним турбинама велике снаге”. Поред упознавања са организацијом рада EDF-а, упознавања са производним програмима и производњом парних и гасних турбина Cie Electro-Mćcanique (Le Bourget), Alsthom-Atlantique (Belfort), провео је по недељу дана у термоелектранама на фосилна горива и посетио нуклеарну електрану Fessenheim.
Активно је учествовао и у раду семинара у организацији произвођача енергетске опреме Asea Brown Boveri, GEC-Alsthom, Kraftwerk Union, Siemens, Mannesmann Anlagebau, Taprogge, EFCO и других. Редовно је учествовао у раду конгреса за гасне турбине ASME, када се одржавају у Европи, као и конгреса VGB -а (Vereinigung der Grosskraftwerksbetreiber).
Проф. Ћук је урадио и објавио више од 130 радова, студија и пројеката. Као млад истраживач радио је у групи са проф. Драгутином Стојановићем, а касније је као професор формирао Групу за термоенергетска постројења.
Дао је и велики допринос у развоју Електропривреде Србије. Учествовао је у изградњи свих термоелектрана у Србији у периоду од 1960. до 2000. године, а као члан Стручног савета ЕПС-а учестовао је и код доношења многих одлука о техничким питањима, код избора испоручиоца опреме, преговорима о склапању уговора, техничким питањима везаним за концепт и параметре електране, као и у контроли опреме код испоручиоца, пријемним испитивањима и доказивању гаранције, решавању бројних техничких проблема при стартовању и у току погона.