Златне дипломе за генерацију 1966

zlatna-diploma-mfМашински факултет Универзитета у Београду, најстарија и највећа високошколска и научна установа у области машинства у Србији и региону, у октобру ове године обележава 68 година постојања. Дан Факултета је прилика да се истакну важни резултати које је факултет остарио у протеклом периоду, награде најбољи студенти, али и прилика за подсећање на раније генерације студената. Тим поводом биће одржано низ пригодних свечаности, између осталог и додела Златних диплома генерацији инжењера која је дипломирала 1966. године.

Додела Златних диплома биће одржана у четвртак 27. октобра 2016. године на Свечаној седници Савета Машинског факултета. Користимо прилику да још једном позовемо све инжењере из генерације 1966. године, који се нису пријавили, да се јаве на адресу Факултета (Деканат, Краљице Марије 16, Београд) или на тел. 011/3370-350. 

У оквиру обележавања Дана факултета биће одржано низ предавања и свечаних седница на којима ће бити уручене и награде најбољим студентима, а фирмама и партнерима  захвалнице и плакете. Програм обележавања 68 година постојања Машинског факултета биће заокружен Свечаном академијом која ће бити одржана 29. октобра.

Развој инжењерског образовања у Србији сеже у 1846. годину када је формира Инжењерска школа (на нивоу средњег образовања у трајању од три године) при Попечитељству унутрашњих дела. Почетак наставе и образовања на високошколском нивоу у области машинства везује се за 1873. годину када је на предлог Академског савета Велике школе на Техничком факултету уведен предмет Механика и наука о машинама, при чему је основни разлог био предвиђена изградња железничке пруге.

За развој машинства важна је 1922. година када се на Техничком факултету формирају Машинско-електротехнички (Електро-машински), Грађевински, Архитектонски и Технолошки одсеци, а потом и 1940. година када се завршава зграда за Машинске лабораторије у тадашњој Гробљанској (Рузвелтовој) улици. Године 1948. настаје данашњи Машински факултет.

(Извор: Машински Факултет)

Уводна предавања за студенте 1.год. ОАС

Обавештавају се студенти прве године ОАС уписане у шк. 2016/2017.г., да ће се у периоду од 19.09. – 23.09.2016.г. обавити уводна предавања из Математике и Физике према распореду у прилогу.
У понедељак 19.09.2016.г скуп свих студената је у амфитеатру А у 9 часова када ће им се обратити Декан, проф. др Радивоје Митровић. Након обраћања Декана, следи наставак реализације наставе према распореду.

Прилог: Распоред предавања

Гордана Вуњак Новаковић: Наука остаје на младима

prof-vunjak-fokusУ самом је, светском, врху и један је од водећих научника у области биомедицинског инжењерства и инжењерства ткива. У Америци је проглашена за једног од пет лидера у науци и технологији, али професорка Гордана Вуњак Новаковић никада није заборавила на своје корене и Србију коју промовише на најбољи могући начин – својим научним достигнућима. Подсећа да је Технолошки факултет у Београду њен матични факултет, где је још увек доста ангажована. Од скора предаје и на факултету у Новом Саду. Веома ми је важно да сам у контакту са колегама у Србији и заиста желим да помогнем колико год могу. Своје искуство жели да пренесе пре свега на младе талентоване људе на којима, како каже, остају наука и технологија.

О њеном научном раду сведоче бројна признања, али и чињеница да је прва Српкиња чланица Националне академије наука САД, у којој се налази више од 300 Нобеловаца. Најцитиранији је српски научник у историји са више од 15.000 цитата на ИСИ Wеб оф Сциенце и више од 25.000 цитата на ИСИ Гоогле Сцхолар. Иза себе има више од 300 научних радова и 70 патената. Члан је и Српске академије наука и уметности…

Редовни је професор биоинжењерства и медицинских наука на Универзитету Колумбија, у Њујорку, где се више од 20 година бави истраживањима и применом „биореактора“ који омогућавају да се хумана ткива гаје у лабораторији. Директор је Лабораторије за матичне ћелије и инжењеринг ткива. Недавно била гост Машинског факултета у Београду. Разговарали смо о стању у српској науци и какве су шансе да једна мала земља, попут Србије, у тој области ухвати корак са светом.

Приоритети, повезивање, примена

Препознавање приоритета, ангажовање најквалитетнијих људи и њихово пвезивање, пре свега у областима и на темама које могу да буду примењене, је најбољи пут за Србију,  наводи професорка Вуњак Новаковић.

За Србију је најбоље да се фокусира на истраживања која ће имати примену и која могу да се комерцијализују. Имамо пуно талентованих људи и пуно потенцијала за развој различитих области, посебно оних које иду ка примени. Србија је мала земља и наука не би смела да се фокусира само на фундаментална истраживања. Она су нам потребна, али приоритет за Србију су апликације, трансфер технологија које се развију у лабораторијама у примену.

laboratorija-1Препознавање научних области које су од интереса за друштво, према речима наше саговорнице, је друга важна ствар о којој, о треба водити рачуна. Веома је важно да се препознају које су то области, где Србија има кртичну масу људи, искуства, опрему… Не можемо радити све. То важи и за велике земље које имају много више новца и других могућности. Зато је изузетно важно да изаберимо неколико праваца на које бисмо ставили акценат и око којих би се људи окупили. То не значи да ће неко бити изабран да ради, а неко не. То пре свега значи преорганизацију и покушај да се подрже правци који су од општег интереса.

Повезивање људи је трећи битан фактор. Најинтересантније ствари у науци и технологији данас дешавају на границама дисциплина, где људи са различитим погледима разговарају о истој теми. Истраживачи у  Србији морају да се повежу. Нама је то увек била слаба тачка. Људи су квалитетни, раде индивидуално, опрема се купује и користи индивидуално, а таквим приступом губимо на више начина, упозорава професорка Вуњак Новаковић.

Спој традиционалног и савременог
Када је реч о научним областима које би биле приоритети за Србију, наша угледна научница издваја истраживања материјала, биомедицинска истраживања, чисту енергију, интегрисане технологије… Истраживање материјала у Србији је било традиционално јако, а данас је један од приоритета у свету. Свет је фокусиран и на биомедицинска истраживања. То један веома широк спектар научних области и технологија које су везане за нове терапије, третман болесника, али и медицинску опрему – област која је такође била традиционално веома јака у Србији. Истраживања чисте енергије, односно производња и коришћење енергије на начин који је еколошки компатибилан, интегрисане технологије су такође међу најактуелним истраживачким областима. У тим областима и Србија би, уз препознавање неких кључних праваца, могла да има велику шансу, уверена је наша саговорница.

Како се то ради у Америци

Лабораторија за матичне ћелије и инжењеринг ткива, коју води професорка Вуњак Новаковић, је веома велика и у њој ради велики број људи ангажованих у пуно различитих области. Ипак, фокусирани су на три. Прва је узгајање културе ткива за регенрацију органа – раде кости, хрскавицу, срце, плућа…

laboratorijaДруга област су микротехнологије – микроткива која се праве од пацијентових сопствених ћелија.  Према речима наше саговорнице то је веома једноставно. Из једног малог узорка издвоји се матична ћелија од које се праве ткива за моделовање, односно истраживање болести и тестирање лекова. Користећи микротехнологије у лабораторији се прави срчани мишић који куца и физиолошки у много чему одговара нормалном срчаном мишићу. На њему се  испитују лекови који могу бити кардиотоксични… Интересантан је и пројекат примене микротехнологије – микрофлуидика помоћу којих праве туморе и испитују на који начин се формира метастаза примарног тумора у костима, на који начин те ћелије комуницирају са околним ћелијама и како се тај тумор шири, а све у контексту испитивања различитих лекова и интервенција које могу да спрече или зауставе формирање тумора.

Трећа важна област је медицинска опрема. Радимо на системима који циљано могу да доставе лекове на једну одређену локацију на одређеном органу. То су микросистеми са оптичким влакнима помоћу којих могу циљано да се убацују ћелије, гени, лекови, биокативни молекули… Оно што је овде важно јесте да су неке од тих технологија комерцијализоване. Заједно са студентима смо направили за сада три старт уп фирме, које те технологије комерцијализују као готове производе, наглашава професорка Вуњак Новаковић.

Важна улога Машинског факултета

Баш на тој линији – истраживања која су довела до производа или научног метода који је од интереса за земљу, уз помоћ опреме којом Машински факултет располаже и Пословно технолошког инкубатора, чији су оснивачи факултети техничко-технолошке групације, наша саговорница види шансу за српску науку. Треба искористи те потенцијале. Ипак, додаје она, у свему томе не треба губити из вида једну веома важну компоненту – младе, талентоване људе. Ако ти пројекти могу да привуку најбољу памет у Србији и ако се око тога  ангажују млади људи, онда ћемо одрадити тај посао. За нас старије је задатак да око тог процеса помогнемо и да своје искуство ставимо у службу тог циља, јер и наука и технологија остају на младима. А за мене је то најважнија компонента, закључила је професорка Гордана Вуњак Новаковић.

(Извор: Машински факултет)

Нова школска година и две новине у наставном процесу

upisМашински факултет од ове школске године уводи две новине у наставни процес– уводна предавања и менторство. На овај начин желимо да подигнемо квалитет наставе, али и да студентима омогућимо лакши завршетак прве године студија и већу пролазност, изјавио је за сајт Машинског факултета продекан за наставу, професор др Љубодраг Тановић.

Нова школска година званично почиње 26. септембра. У периоду од 19. до 23. септембра биће организована уводна предавања из математике и физике – наставних дисциплина које су кључне за студије машинства. Предавања из математике трајаће четири дана, док је за физику предвиђен један дан. Припремна настава ће се одвијати у пет смена према распореду који је објављен на сајту Машинског факултета –http://vesti.mas.bg.ac.rs/?p=3280

Просечна оцена успеха новоуписаних студената је за нијансу боља у односу на прошлу школску годину. Бољи је и просек оцена из математике и физике. Међутим, на Машинском факултету сматрају да ти показатељи не одражавају право стање и да је једном делу студената неопходна припремна настава из тих предмета. Основни мотив је да студенти прве године стартују са бољим предзнањем, односно надоместе недостатке које су имали у претходном средњошколском образовању. На тај начин, додаје професор Тановић, студенти ће имати континуитет у настави, што ће довести  и до бољих резултата.

Први час уводних предавања одржаће декан Машинског факултета са продеканима и наставницима математике и физике. Они ће студенте упознати са основним елементима уводне наставе, али ће им предочити и задатке који им предстоје и какви се резултати од њих очекују не само из предмета математика и физика, него и из осталих предмета које ће слушати током прве године.

upis4Прва година студија је кључна у наставном процесу. То је велики прелаз са једног нивоа школовања на други. Уочили смо да велики број студената уписаних у прву годину студија у у некој фази школовања одустаје од предмета, али немамо информацију зашто долази до тога. Управо кроз менторство желимо, не само да откријемо те проблеме, него и да их у датом тренутку решимо, подвлачи професор Тановић.

Наставник ментор треба да пружи подршку, охрабрење и мотивацију студентима који су уписали прву годину студија. То подразумева сталну комуникацији са групом од 10-15 студената са основним задатком да им пружи помоћ у прилагођавању наставном процесу. Три у пута у току семестра анализираће рад студената и упознати их са обавезама редовног похађања наставе, календаром школске године, важним датумима за проверу знања, пријаву испита, датумима испитних рокова и како и на који начин да реализују наведене активности. Веома је важно, истиче наш саговорник, да ментор студентима укаже на неопходност свакодневног понављања градива као гаранта успешног полагања испита и подстиче их да размишљају о питањима која се односе на испуњавање предиспитних обавеза, стицање услова за полагање завршног испита и упис у наредну школску годину.

prijemniУлога ментора зависи од нивоа знања студената и негових реалних потреба. Зато је веома битно да анализира ситуацију у којој се налази студент, укаже му због чега је до одређене појаве дошло, и предложи начин за превазилажење евентуалног проблема. Уколико студент затражи помоћ или додатна објашњења у неком делу наставног процеса, ментор ће о томе обавести управу Факултета која ће предузети одговарајуће мере како би помогли студенту да савлада градиво.

Знање је у основи развоја једне земље. То подразумева  младе, образоване људе који брзо уче и прилагођавају се технолошком развоју и глобалним трендовима. Ипак остаје отворено питање – да ли студентима давати знања, вештине, ефикасност садржане кроз професионалне или опште компетенције. На нама је да заједно са студентима и у разговору са наставницима то утврдимо. Зато Машински факултет и уводи ове новине, закључио је професор Тановић.

(Извор: Машински факултет)

Гост професор Гордана Вуњак Новаковић

prof-vunjak-1Једна је од водећих светских научница у области биомедицинског инжењерства и инжењерства ткива, професорка Гордана Вуњак Новаковић, редовни професор на Универзитету Колумбија у Њујорку и директор Лабораторије за матичне ћелије и инжењеринг ткива била је гост Машинског факултета у Београду. О успесима Гордане Вуњак-Новаковић сведоче бројна признања, али и чињеница да је прва Српкиња и прва жена која је постала члан Националне академије за инжењерство САД.

Угледну научницу примио је декан Машинског факултета, професор др Радивоје Митровић, а састанку су присуствовали и професорка Лидија Матија, шеф модула за биомедицинско инжењерство, доцент др Ђорђе Чантрак са катедре за хидрауличне машине и доцент др Ивана Гађански.

laboratorijaТоком састанка било је речи о пројектима и резултатима научних истраживања који се реализују на Факултету. Професорку Вуњак Новаковић су посебно интересовала истраживања усмерена на практичну примену. Састанак је завршен договором о успостављању сарадње на пројекту постдокторских студија и у домену научно-истраживачког рада посебно у области биомедицинског инжењеринга, али и у другим сегментима.

Помоћ и срадњу коју нам је професорка Вуњак Новаковић обећала је изузетно важна не само за за смер биомедицинског инжењерства, него и за друге области на Машинском факултету, изјавио је после састанка професор др Радивоје Митровић. Наша амбиција је, наставио је, да управо кроз сарадњу са нашим водећим стучњацима у свету и јачање међународне научне сарадње подигнемо квалитет наставе и научног-истраживања у Србији. Стога мислим да су разговори које смо водили и резултати око којих смо се сагласили веома значајни, пре свега због младих људи који су завршили студије, а који желе да се баве истраживањем у земљи, нагласио је професор Митровић.

prof-vunjak3Договорено је да професорка Вуњак Новаковић почетком децембра поново посети Машински факултет и одржи предавање о светским достигнућима у биомедицинском инжењерингу и принтнгу, али и о важности мултидисциплинарног приступа научним истраживањима. До тада, уз помоћ информационо-комуникационих технологија радиће се на профилисању даље сарадње на одређеним темама, посебно када је реч о пројекту постдокторских студија и подизању квалитета истраживачког рада чији је акценат на праткичној примени резултата и успостављању веза са привредом, здравством, али и другим сегментима друштва.

На крају посете професорка Гордана Вуњак Новаковић обишла је  лабораторије модула за биомедицински инжењеринг и катедре за хидрауличне машине, где се ближе упознала са образовним и научноистраживачким потенцијалима Машинског факултета у Београду.

 

(Извор: Машински факултет)

Коначна ранг листа пријављених кандидата и упис

Коначна ранг листа пријављених кандидата за пријем у 1. годину Основних академских студија школске 2016./17. године у другом уписном року (пдф).

Упис кандидата са Коначне ранг листе у другом уписном року, обавиће се 08. септембра 2016. године у периоду од 12:30 до 14:30 на шалтерима Службе за студентске послове.

Машински факултет: Истраживања у корак са светом

branislav-tomicКвалитет је глобални феномен савременог доба. Са новом технолошком револуцијом и новом индустријализацијом појам унапређења квалитета у производним системима постаје императив. Отуд и потреба да се идентификују разлози неуспеха и смањене ефикасности великог броја иницијатива унапредјења квалитета у савременим пословним подухватима. Конкретан одговор на та питања по први пут је дао мр Бранислав Томић, дипломирани инжењер машинства на Катедри за индустријско инжењерство Машинског факултета у Београду, који већ дуги низ година ради у канадској компанији Bombardier Aerospace у Торонту, као високи координатор за квалитет.

У својој докторској дисертацији „Истраживање утицаја организационе културе на ефективност програма унапређења квалитета у производним предузећима“, коју је успешно одбранио средином августа у Београду, господин Томић је доказао да је утицај организационе културе на унапређење квалитета двоструко снажнији од утицаја унапређења квалитета на пословне перформансе.

Господин Томић је направио нову типологију организационе културе – културу квалитета, која до сада није постојала, а која је предуслов одрживог успеха производног предузећа и задовољства свих заинтересованих страна, изјавила је за сајт Машинског факултета, професор др Весна Спасојевић Бркић, која је уједно и ментор. Другим речима, додала је она, истраживање је јасно показало и доказало какву организациону културу квалитета предузеће треба да има да би постигло добре резултате не само на пољу квалитета, него и да би применом алата и методологија за унапређење квалитета остварило одличне перформансе на пољу тржишних, финансијских, развојних и оперативних резултата.

prof-spasojevic-brkicНесумњиво да је ово истраживање проширило постојећа знања и да представља значајан научни допринос у овој области. Између осталог, дефинисан је нов приступ развоју математичког модела који описује утицај организационе културе на ефективност програма унапређења квалитета у прозводним предузећима. С друге стране, додаје професорка Спасојевић-Бркић, резултати имају и преко потребну практичну примену. Практични допринос истраживања огледа се у користи како за истраживаче у научној области који могу даље развијати потврђени модел у датом контексту или у другим условима, тако и за стручњаке у индустрији, консултанте који раде на имплементацији система квалитета, али и за саме власнике, акционаре и производна предузећа чије перформансе могу бити унапређене на основама овог истраживања.

Посебан квалитет истраживања представља и чињеница да су подаци прикупљени у производним системима различитих демографско-организационих карактеристика па се може очекивати њихова широка примена. Кандидат је истраживањем обухватио 200 производних предузећа која послују у ланцу познате мултинационалне компаније у 32 земље широм света.

prof-karapetrovicУ Комисији за одбрану доктората, осим професора Машинског факултета, био је и један од најугледнијих светских експерата и у науци и у струци ове области професор др Станислав Карапетровић са Универзитета Алберта у Канади. Имати професора Карапетровића у Комисији подразумева поштовање јако високих критеријума који важе у институцијама које се налазе у врху светске науке, струке и образовања. Машински факултет је и на тај начин показао да иде у корак са светом, да је део тог света, наглашава на крају професорка Весна Спасојевић-Бркић.

Катедра за индустријско инжењерство на Машинском факултету постоји више од четврт века и прва је катедра тог типа која је основана на територији некадашње Југославије. Индустријско инжењерство бави се интеграцијом и оптимизацијом техничког, организационог и људског фактора, односно то је грана инжењерства која се бави развојем, унапређивањем, применом и евалуацијом система који повезују људе, знање, опрему, енергију, информације, материјале и процесе. Заснива се на принципима и методама детаљне инжењерске анализе, као и математике, физике и друштвених наука. Уз то, коришћењем инжењерског дизајна и пројектовања, служи да предвиди и процени резултате комплексних производних система. Индустријско инжењерство има циљ да елиминише губитке времена, новца, материјала, енергије и других битних ресурса и унапреди квалитет и продуктивност, што је уосталом и показао докторски рад Бранислава Томића.

(Извор: Машински факултет)

**************

О професору Станиславу Карапетровићу

Др Станислав Карапетровић предаје предмете у области Индустријског инжењерства на свим нивоима студија на  Техничком факултету Универзитета Алберте у Едмонтону, Канада. Од своје 33. године до данас је редовни професор машинства. Дипломирао је на Катедри за Индустријско инжењерство Машинског факултета у Београду, а магистрирао и докторирао на Универзитету Манитобе у  Винипегу, Канада. Поље његовог истраживачког рада углавном припада области менаџмента квалитетом, са акцентом на аудит и интеграцију стандардизованих менаџмент система, у оквиру чега је објавио велики број радова високе цитираности и одржао велики број предавања по позиву. Коуредник је часописа The TQM Journal. Активно је укључен у раду на интернационалној стандардизацији из менаџмента квалитетом. Био је сазивач групе   ISO/TC176/TG – Portfolio Management. Тренутно је вођа пројекта радне групе ISO/TC176/SC3/WG18 за ревизију стандарда ISO 10001, ISO 10002, ISO 10003 i ISO 10004 и експерт у ISO/TMBG/JTCG-TF5 за ревизију приручника  „Integrated Use of Management System Standards“.

**************

Ко је Бранислав Томић

Кандидат Бранислав Томић живи и ради у Торонту у Канади. Запослен је у компанији Bombardier Aerospace, трећем по величини произвођачу у авиоиндустрији у свету, после Боинг-а и Аирбус-а. Део је руководећег тима који креира политику квалитета компаније Bombardier и редован је предавач на Bombardier Aerospace академији, интерном универзитету, на курсевима везаним за квалитет. Континуирано се бави и консултантским пословима везаним за управљање квалитетом у малим и средњим предузећима. Дипломирао је 1998. године на Машинском факултету у Београду на Катедри за индустријско инжењерство. Магистарски рад је одбранио 2009. године. После дипломирања радио је кратак период у Утви, Развој и инжењерингу и у Рафинерији нафте НИС. Од 2002. године је у Канади. Члан је Америчке асоцијације за квалитет и Канадског саветодавног комитета Савета за стандарде за Технички комитет ИСО за иновациони процес  CAC/ISO/TC279.

УПИС 2016/17 – Септембарски конкурсни рок-прелиминарна ранг листа

Прелиминарна ранг листа пријављених кандидата за пријем у 1. годину Основних академских студија школске 2016./17. године у другом уписном року (пдф).

Пријем писмених приговора на резултате, среда, 07.09.2016.год. од 9 до 10 часова у кабинету шефа Службе за студентске послове.