ВЕСТИ Машинског факултета

Завршни резултати међународног пројекта CLEAN-kWAT, на којем више од годину дана раде и стручњаци са Машинског факултета Универзитета у Београду, под руководством доц. др Александре Сретеновић, представљени су на радионици која је недавно одржана на МФ.  Предавању су присуствовали студенти мастер студија термотехнике, као и инжењери запослени у сектору енергетике. Међународни пројекат ERASMUS+ KA2 “CLEAN-kWAT”бави се технолошким и, пре свега, еколошким аспектима енергетских система, а у њему учествује осам угледних научних институција, компанија и невладиних организација из Турске, Немачке, Србије, Шпаније и Мађарске. Пројекат је финансиран уз подршку Турске националне агенције, док је Машински факултет реализатор пројекта Универзитета у Београду. Основни циљ пројекта је подршка систему образовања младих инжењера који се баве енергетиком, а његови најважнији резултати су: књига за… опширније…

Професор др Ненад Зрнић са Машинског факултета нови је проректор Универзитета у Београду за међународну сарадњу. Савет УБ изабрао је данас ново руководство које ће у наредне три године водити Универзитет.  За новог ректора изабрана је професорка Иванка Поповић, са Технолошко-металуршког, а за проректоре, осим проф. Зрнића,  изабрани су проф. Петар Булат са Медицинског факултета, проф. Гордана Илић – Попов са Правног и проф. Петар Марин са Биолошког факултета.  Седници је присуствовало 24, од 33 члана, а за професора Зрнића гласало је 22 члана Савета.  Ново руководство Универзитета у Београду на функцију ће ступити у октобру, са почетком нове наставне године. (Извор: Машински факултет) опширније…

Домаћинским пословањем, добим одржавањем и добром проценом предузећа у јавном сектору могу уштедети средства готово једнака профиту у великим компанијама, основни је закључак недавно одржаног  Међународног научно-стручног скупа „Maintenance Forum 2018“. „Maintenance Forum“ представља водећи форум за презентацију нових резултата и могућности у широкој области  „Asset management“ и окупља водеће стручњаке из земље и света у области машинства, саобраћаја, енергетике, економије, екологије и квалитета. Ове године акценат је стављен на неопходност подизања свести о значају управљања одржавањем привредних система и средстава рада у светлу чињенице да дигитализација омогућава велики и брз напредак, а да многе земље југоисточне Европе троше само 20-50% средстава потребних за правилно одржавање. У том смислу, скуп је био прилика да се стручна јавност упозна са концепцијом,… опширније…

Енергија ветра је препозната као најозбиљнији обновљиви извор енергије у свету. За разлику од фосилних горива, чије су резерве све мање, ветар је неисцрпан извор енергије. Вековима се користи за добијање механичке, а у новије време и за производњу електричне енергије. У последњих 20 година ниједан извор енергије није имао тако динамичну експанзију, као што је има енергија ветра. Данас широм света ничу „фарме“ ветрогенератора, а у Србији су до сада отворена три ветропарка – Кула, снаге 9,9 мегавата, La Piccolina – 6,6 megavata и Малибунар, снаге осам мегавата. У току је изградња и ветропарка у Чибуку, недалеко од Панчева, по оцени многих најзначајнији грађевински и технички подухват у области енергије ветра у нашој земљи и региону. Студенти Машинског факултета… опширније…

Природа као инспирација одувек је била незаобилазна у радовима многих уметника. Да природа може да буде инспирација и за решавање математичких и механичких проблема, потврдили су др Ивана Атанасовска, виши научни сарадник у Математичком институту САНУ и др Дејан Момчиловић, научни сарадник у Институту за испитивање материјала. На предавању под називом „Како је природа израчунала ружин трн – природа је најбољи иноватор“ они су на краjње занимљив начин говорили о геометријским решењима које је природа „израчунала“ и указали на предуслове неопходне за успех иновација. Предавање је инспирисано прославом 150-годишњице од рођења Михаила Петровића Аласа и његовим „Елементима математичке феноменологије“ и обележавањем 2018 године као године математичке биологије, а одржано је у оквиру манифестације „Мај месец математике“ коју по седми пут… опширније…

Због једноставног система пуњења, нулте еимисије издувних гасова и веома тихог рада електрични аутобуси су све пристунији на улицама многих градова…  Београд је први град у региону, а и шире који је у јавни градски превоз увео електричне аутобусе на суперкондензаторе.  Од 2016. године, када је започео овај пројекат, на градској линији ЕКО1 саобраћа пет возила. Тренутно се разматра набавка још 80 аутобуса. Студенти Машинског факултета са Модула за машинство и информационе технологије недавно су имали прилику да виде како ови аутобуси функционишу у пракси. Током промотивне вожње, у организацији Градског саобраћајног предузећа Београд, будући машински инжењери су до детаља упознали главне перформансе ових возила… „Студенти су упознали предности суперкондензатора у односу на акумулатор, начин на који су конструисани електрични… опширније…