Teхнолошки самит 2019 – Мапа пута за Индустрију 4.0 у Србији

Усвајањем Дигиталне платформе за Индустрију 4.0 у Србији и оснивањем Алијансе за њен даљи развој,  у Београду је завршен  4. Технолошки самит, на којем је и ове године учествовало више од 50 домаћих и међународних експерата за високотехнолошки развој из САД, Европе и Јапана. Скуп су организовали Машински факултет и Привредна комора Србије, под покровитељством Министарства за  привреду и Министарства за просвету, науку и технолошки развој у Влади РС.

Платформа за Индустрију 4.0 у Србији је један од резултата ранијих технолошких самита, који се од 2016. године, сваког јуна, одржавају на Машинском факултету у Београду и представља стратешку визију будућег индустријског развоја Србије. После свеобухватне анализе позитивних искустава најразвијенијих земаља, које су, уз помоћ и финансијску подршку својих влада, већ развиле и примениле националне програме И4.0, стручњаци Машинског факултета су направили Дигиталну платформу за Србију.

„To je план дигитализације и аутоматизације српске индустрије, на свим нивоима, уз коришћење елемената Индустрије 4.0, као што су Internet of Things, Cloud computing, Big Data, вештачка интелигенција, виртуелна и продужена стварност и др.  Платформа садржи препоруке за политику Владе Републике Србије у области привредног и индустријског развоја за период  2020/2030. године“,  рекао је проф. др Видосав Мајсторовић, један од  аутора платформе и један од оснивача Технолошког самита.

Докумет обухвата пет целина: образовање и обуку, производњу у ланцима вредности, одн. примену новог начина производње у малим и средњим предузећима, информационо-комуникационе технологије, сајбер-физичке пилот системе и центар изврсности за машинско инжењерство и, на крају, иновације и пословне моделе за нов начин производње.

Усвајању  Дигиталне платформе,  претходило је 17 панел-дискусија на којима су представници универзитета , научно-истраживачких институција, привредних асоцијација и компанија, јасно указали да су свеобухватана дигитализација и аутоматизација индустрије развојна шанса коју Србија не сме да пропусти, ако жели да премости  технолошки јаз са развијеним индустријама и заузме место у глобалном ланцу вредности.

Охрабрени том подршком, Машински факултет и Привредна комора Србије покренули су и иницијативу  за формирање Алијансе за развој Дигиталне платрофме за Србију,  која је званично основана последњег дана Технолошког самита, на 18. панелу о новој индустријализацији земље.

Алијанса је саветодавно тело за Индустрију 4.0. Њена главна мисија је повезивање и сарадња науке, привреде и доносилаца политичких одлука на проналажењу одрживих решења за изазове дигиталне трансформације и стварање повољног окружења за бржу и ефикаснију примену  нових и иновативних технолошких решења у домаћој индустрији.

Знање је кључни развојни ресурс

„Један више него важан аспект нове индустријализације је модернизација високошколског образовања у контексту високотехнолошког развоја и Индустрије 4.0, рекао је декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић. Према његовим речима,  тесна сарадња науке, државе и привреде и ослањање на домаћа знања и технологије, основни су услов да Србија освоји једну значајну нишу високотехнолошког развоја у којој ће стварати производе високе додате вредности и обезбедити раст свог ДБП-а.

Драган Угричић, помоћник министра привреде Републике Србије је подсетио да Влада РС ради на доношењу нове индустријске политике земље за период од 2021-2030, што је, како је рекао, основни услов и за затварање Поглавља 20 у преговорима са Европском унијом. Политика садржи шест кључних тема. То су дигитализација, иновације, инвестиције, развој и оснаживање људских вештина, међународна сарадња и циркуларна економија. „У том процесу, веома нам је важна сарадња са универзиетима и привредом и заједнички рад на технолошким решењима без којих нема опстанка на све конкурентнијем тржишту“, истакао је помоћник министра.

На важност развоја екосистема знања и иновација, као кључног услова брзог и успешног процеса дигиталне трансформације српске привреде, указао је и саветник председника Привредне коморе Србије, Михајло Весовић. „Наш највећи проблем је огромна разлика међу самим компанијама, али и различит степен развијености појединих региона. Нова индустријска политика мора да уважи те разлике и постави правила игре тако да подржи најбоље, али и да подстакне развој оних који се најспорије мењају. Кључну улогу имају високообразовани стручњаци“, нагласио је Весовић.

Пристнима се обрати и Carsten Vollrath из SWISS IPG Partners Group AG који је говорио о исксутвима Швајцарске у примени модела Индустрја 4.0. Према његовим речима, Србија мора да одреди области деловања, идентификује партнере и кључну групу малих и средњих предузећа, технолошког партнера и  да их умрежи са универзитетима, пословним удружењима, стручњацима и консултантима.

Компаније које већ креирају будућност у Србији

Панелу о новој индустријализацији Србије, претходила је сесија на којој су представљена позитивна искуства домаћих компанија које примењују и развијају концепт Индустрија 4.0.

Петар Матуновић, директор Composite Technology Team, компаније која се бави истраживањем и развојем лаких структура од композитних материјала у области ваздухопловства, представио је пројекат паметне беспилотне летелице, која има широке могућности примене, како у цивилном тако и у војном сектору. Доц. др Немања Свирчев са Факултета техничких наука у Новом Саду  представио је развој и примену PLM платформи за Индустрију 4.0.

О дигиталним алатима и софтверским решењима за развој производа и производних технологија говорио је Срђан Живков из компаније Solfins. Роберт Клачак из компаније Fanuc Automation говорио је о роботизацији индустрије, а Томислав Милетић их Инмолда, компаније која се бави израдом високвалитених алата за бризгање пластике и обојених метала и IML робота, указао је на значај дуалног образовања.

(Извор: Машински факултет)

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.