Машински факултет у Београду домаћин је међународне конференције 650. Euromech Colloquium у чијем је фокусу будућност примењене механике вођене вештачком интелигенцијом. Скуп се одржава у сарадњи са Европским друштвом за механику (EUROMECH) и представља први догађај овог типа организиван у Србији и региону.
Тема скупа „Addressing Challenges in Applied Mechanics through Artificial Intelligence Applications“ првукла је пажњу великог броја домаћих и иностраних истраживача из различитих научних дисциплина. Око 80 истраживача из 16 земаља (САД, Kанаде, Аустрије, Немачке, Велике Британије, Пољске, Грчке и других) дискутује о различитим изазовима које у област примењене механике доноси вештачка интелигенција.
Учесници су сагласни да разговори о иновацијама и изазовима у области механике и вештачке интелигенције могу довести до нових концепата и сарадње. С друге стране, употреба нових технологија долази са потенцијалним опасностима. Разговори о томе помажу у идентификовању ризика за друштво и животе људи, што је неопходно за одрживи развој технологија. На крају, дискутовање о актуелним темама у науци и технологији може стимулисати нове пројекте и развојна решења у индустрији, што доприноси економском развоју и напретку друштва.
Конференција је свечано отворена у среду 27. августа и траје до 29. августа, а скуп су подржали и Министарство науке, технолошког развоја и иновација и Српско друштво за механику.
Добродошлицу учесницима пожелела је др Ана Петровић, ванредни професор са Катедре за отпорност конструкција, један од копредседника конференције и водитељ свечаног отварања Euromech Colloquium-а. Она је представила главне организаторе скупа – Машински факултет у Београду и Европско друштво за механику, а затим се осврнула и на програм тродневне конференције.
У име Европског друштва за механику учеснике је поздравио проф. др Самуел Форест, генерални секретар те угледне научне иституције, који се скупу обратио путем видео везе.
Напомињући да је циљ конференције подстицање научне комуникације и успостављање нових сарадњи, он је изразио наду да ће учесници имати продуктивну научну дискусију, посебно у контексту вештачке интелигенције и њене интеграције у решавању различитих изазова у примењеној механици.
У име декана Машинског факултета, проф. др Владимира Поповића учеснике је поздравила проф. др Драгослава Стојиљковић, продекан за научно-истраживачку делатност. Она је изразила задовољство што је Машински факултет у прилици да буде домаћин једног овако значајног научног скупа који, како је навела, представља платформу за нова истраживања, размену идеја и развој нових сарадњи.
„Машински факултет као најстарија и највећа високо-образовна институција у домену машинског инжењерства у региону, посвећен је и истраживачким активностима и подржава сарадњу са различитим институцијама, укључујући пројекте финансиране од стране Министарства науке, технолошког развоја и иновација, Фонда за науку и Фонда за иновације, као и пројекте различитих европских иницијатива. Повезаност вештачке интелигенције и механике је препозната као важан аспект у оквиру Стратегије развоја вештачке интелигенције у Србији за период од 2025. до 2030. године. У том смислу, овај догађај је прилика не само за размену знања, него и за успостављање чвршће сарадње, а самим тим и подстицање нових идеја и иновација. Машински факултет ће наставити да подржава овакве и сличне активности“, поручила је проф. Стојиљковић.
О развоју механике у Србији, говорио је проф. др Србољуб Симић, председник Српског друштва за механику. Он је пружио историјски преглед механике у Србији, од њеног укључивања у универзитетске наставне планове и програме у 19. веку (захваљујући професору Клерићу који је написао први универзитетски уџбеник из теоријске механике), до оснивања Југословенског друштва за механику 1954. године.
Од самог почетка, како је навео, друштво је тежило међународном признању и постаје члан Међународне уније теоријске и примењене механике (IUTAM). Српско друштво за механику, као његов наследник, задржало је исти статус у тој организацији, а затим постоје придружен члан Европског друштва за механику. Међународне активности друштва и његових чланова огледале су се и кроз организацију два конгреса о оружју 1985. године у Дубровнику и 2013. године у Новом Саду, као и два Euromech колоквијума. Први је одржан 1986. у Купарима у Хрватској, а други је Euromech Colloquium 650. „Српско друштво за механику данас има око 170 активних чланова. Иако мало, то је друштво великих ентузијаста посвећених различитим областима механике, од класичне механике чврстих и флуидних материја до нових изазова у рачунарској механици, биомеханици и применама вештачке интелигенције“, истакао је проф. Симић.
Учеснике конференције поздравио је и проф. др Ненад Филиповић, директор Фонда за науку Републике Србије који је говорио о актуелном стању науке у Србији, посебно у области механике. Он је напоменуо да Фонд тренутно финансира око 15% до 16% укупне академске заједнице, што је у поређењу с Европском унијом, где је пролазност пројеката 10% до 12%, релативно добро, јер је наш проценат у оквиру европског просека.
„У Србији сада имамо много прилика да финансирамо науку. Фонд располаже буџетом од око 20 милиона евра за различите области науке, укључујући природне науке, биомедицинске науке, друштвене науке, медицинске науке, биотехнологију и нову област вештачке интелигенције. И веома ми је драго што ова конференција препознаје везу између вештачке интелигенције и механике“, рекао је проф. Филиповић. Нагласивши важност научне и технолошке сарадње у том домену, директор Фонда за науку је указао и на потребу да Србија прати европске прописе о вештачкој интелигенцији, што може бити од суштинског значаја за будућу имплементацију и развој технологија на том пољу.
Скупу су се обратили и коопредседници конференције проф. др Томаш Манкович, са Универзитета у Дебрецину у Мађарској, проф. др Золтан Мајор са Јоханес Кеплер Универзитета у Линцу, као и др Петар Димитров из Републике Северна Македонија, који су такође истакли значај конференције за будућу сарадњу међу истраживачима и развој нових идеја сарадње међу истраживачима, али и нових идеја и концепата.
Као пример добре праксе, проф. Манкович је навео сарадњу са колегама с Машинског факултета у Београду на пројекту оптимизације механичких проблема уз помоћ вештачке интелигенције. Његова истраживачка група на Универзитету у Дебрецину се овом темом бави већ 30 година и уверен је да учешћем на конференцији могу да допринесу даљем развоју науке и унапређењу научних компетенција у том подручју.
И проф. Золтан Мајор истиче важност дебате о вештачкој интелигенцији и њеном управљању. Он наглашава да технологија сама по себи није довољна, већ је најважније на који начин је управљамо. Како је навео, вештачка интелигенција пружа много могућности, али и значајне ризике за друштво и зато је континуирана дискусија и сарадња међу истраживачима од кључног значаја. „Будућност је у способности да управљамо технологијом, а не у самој технологији“, поручио је проф. Мајор.
У свом кратком обраћању, др. Петар Димитров је изразио је наду да ће учесници научити много током три дана конференције. Захваливши се домаћинима конференције на српском језику, навео је да је на Машинском факултету у Београду већ трећи пут и учесницима пожелео много успеха у радном делу скупа.
Конференцију је званично отворила проф. др Наташа Тришовић са Катедре за механику Машинског факултета у Београду, која је уједно и председавајући 650. Euromech колоквијумом.
Проф. Тришовић је захвалила Европском друштву за механику на прилици да Машински факултет организује један овако важан скуп. Речи захвалности упутила свима који су били укључени у организацију догађаја и допринели његовом међународном карактеру, као и члановима организационог комитета конференције, проф. др Петру Мандићу, проф. др Александру Томовићу, проф. др Бојану Међу и асистентима Митри Весовић и Ивани Цветковић, који су, како је навела, дали вредни допринос савршеној техничкој реализацији скупа.
Изразивши задовољство што на конференцији у Београду учествује велики број истраживача из различитих земаља, још једном је указала на важност размене знања и искустава као подстицаја за развој будуће сарадње и иновација у науци. С тим у вези, учесницима је пожелела садржајне дискусије, инспиративне презентације и нова пријатељства.
После званичног отварања почео је радни део конференције, чији је основни циљ промоција науке, размена знања и развој сарадње између истраживача у области механике и вештачке интелигенције. Зборник радова саопштених на конференцији биће објављен у угледном немачком научном часопису Спрингер.
(Извор: Машински факултет)