Машински елементи су основa машинског инжењерства које се у условима убрзаног технолошког развоја перманентно унапређују и усавршавају. Управо зато је веома важно да се с пажњом прате савремени трендови и у складу с тим даље унапређује настава и наука у овој области. Само на тај начин је могуће образовати стручњаке конкурентне на националном и међународном тржишту рада и спремне за нове инжењерске изазове, истакнуто је на састанку чланица Асоцијације за Дизајн, Елементе и КОнструкције – АДЕКО, који је одржан 27. октобра 2023. године на Машинском факултету у Београду, у организацији Катедре за опште машинске конструкције (ОМК).
У раду скупа, на којем се дискутовало о месту и улози предмета из групације Машински елементи, као и начинима и модалитетима за унапређење квалитета наставе у овој области, учествовали су представници предметних катедара на Факултету техничких наука у Новом Саду, Факултету инжењерских наука у Крагујевцу, Машинском факултету у Нишу, Техничком факултету „Михајло Пупин“ у Зрењанину, Машинском факултету у Бањa Луци и Машинском факултету Источно Сарајево.
Поздрављајући учеснике састанка, председник АДЕКО, проф. емеритус др Радивоје Митровић је подсетио да су машински елементи први стручни предмет који студенти машинства слушају на основним академским студијама и на који се касније наслањају и друге, уже стручне области машинског инжењерства, које се изучавају на мастер студијама.
„Зато је идеја овог састанка да прикупимо основне информације о моделима наставе на овом предмету на нашим факултетима, а затим да на неком од наредних састанка дефинишемо и модалитете даљег развоја наставе у овој области“, истакао је проф. Митровић.
Продекан за научно-истраживачки рад Машинског факултета, проф. др Драгослава Стојиљковић указала је на важност сталног унапређења наставних планова и програма на студијама машинског инжењерства и захвалила организаторима на идеји да се разговара о даљем унапређењу наставе на једном од фундаменталних предмета, какви су Машински елементи.
„Нове генерације студената очекују од нас да пратимо нове трендове и да на неки начин та фундаментална знања и оно што су стручна знања представимо на неки други, иновиран начин. У том смислу, веома је важна сарадња и размена мишљења о томе у којем правцу треба развијати наставне планове и програме, јер уколико не будемо сарађивали нећемо моћи да дођемо до нових тема и идеја, нити да пратимо оно што се у европском и светском научном и наставном простору одвија“, поручила је проф. Стојиљковић.
Шеф Катедре за опште машинске конструкције Машинског факултета у Београду, проф. др Александар Маринковић је указао да је последњих година, када је реч о групацији предмета Машински елементи и Конструисање, код чланица АДЕКО приметна тенденција у правцу смањења броја предмета, обима градива или броја часова у укупном броју обавезних и изборних предмета на студијама.
„Зато је овај састанак добра прилика да међусобно упоредимо наше наставне планове и програме и продискутујемо о томе шта бисмо могли да мењамо у досадашњем приступу и на који начин да унапредимо наставу на овом предмету који има веома значајну улогу у образовању машинских инжењера“, нагласио је проф. Маринковић, који је у радном делу скупа представио упоредну анализу наставних планова и програма из предмета Машински елементи и Основе конструсања који се изучавају на машинским факултетима у земљи и региону.
На скупу су представљени наставни и научно-истраживачки капацитети Катедре за опште машинске конструкције Машинског факултета у Београду, као и научно-истраживачки рад и најзначајнији пројекти на којима су учествовали и којима су руководили истраживачи са ове катедре.
Проф. др Татјана Лазовић упознала је учеснике скупа са кратким историјатом катедре чији почеци сежу до давне 1905. године када је предмет Машински елементи уведен у наставу на машинско-техничком одсеку Техничког факултета Универзитета у Београду. „Катедра за опште машинске конструкције данас броји 11 чланова, међу којима су: 4 редовна професора, 1 ванредни професор, 3 доцента и 3 асистента, а чланови катедре су и двојица професора емеритуса – проф. др Милосав Огњановић и проф. др Радивоје Митровић“, навела је проф. Лазовић.
Катедра за опште машинске конструкције је носилац и два модула на мастер академским студијама. Реч је модулу за Дизајн у машинству и модулу Заваривање и заварене конструкције, који је основан у сарадњи са Катедром за технологију материјала и партнерима из привреде. Када је реч о настави на основним академским студијама, катедра изводи два обавезна предмета Машински елементи 1 и Машински елементи 2, који студенте машинског инжењерства уводе у проблематику и решавање практичних задатака прорачуна машинских елемената и система. Такође, кроз низ изборних предмета на основним и мастер академским студијама, катедра омогућава студентима стицање знања из различитих области конструисања машина и развоја производа.
Проф. Лазовић се осврнула и на научно-истраживачке потенцијале Катедре за ОМК. „У саставу наше катедре је укупно шест лабораторија, од којих је једна акредитована“, навела је она и додала да су међу сталним активностима чланова катедре и настава на докторским студијама, научно-истраживачки рад, као и богата издавачка делатност, посебно када је реч о уџбеничкој литератури.
Др Жарко Мишковић, ванредни проф. и секретар АДЕКО, представио је најзначајније националне, билатералне и међународне пројекте који су реализовани у последњих пет година, а на којима су чланови Катедре за опште машинске конструкције били руководиоци или учесници. Међу њима се посебно истичу национални пројекат израде Нацрта основног концепта Водоничне Стратегије Републике Србије, као и међународни Еразмус+ пројекти ‘DUALEDU’ (пројекат о имплементацији дуалног образовања у високо образовање Србије, чији је резултат усвајање новог националног Закона о дуалном моделу студија у високом образовању и допуна постојећих Закона о раду и Закона о дуалном образовању), ‘DRIVEN’ и ’BE21SKILLED’ – чији су циљеви унапређење компетенција будућих машинских инжењера у области меких вештина и екодизајна.
Поред наведених међународних пројеката, др Мишковић је представио и резултате два пројекта билатералне сарадње са Републиком Словачком, једног са Републиком Црном Гором и Danube Transnational Interreg пројекта ‘Smart building – Smart grid – Smart city’. Осврнуо се и на националне пројекте који је финансирао Фонд за иновациону делатност Републике Србије и представио резултате два пројекта иновационих ваучера и једног пројекта доказа концепта.
Др Мишковић је представио и пројекте сарадње с привредом из које су проистекли бројни елаборати, студије, експертизе, прототипови и друге анализе од значаја за привреду наше земље. Посебан вид сарадње са привредом се одвија и кроз активности Лабораторије за Испитивање Машинских Елемената и Система – ЛИМЕС, која је још од 2009. године акредитована за испитивање различитих карактеристика котрљајних лежаја – димензија, радијалног зазора, вибрација и тврдоће материјала лежаја. На крају излагања, др Мишковић је упутио позивим присутним члановима АДЕКО за сарадњу на будућим пројектима. „Само на тај начин, уз заједничке напоре и синергијско деловање, наши универзитети имају шансу да аплицирају и добију подршку од међународних извора финансирања“, закључио је др Мишковић.
Састанак је завршен дискусијом на којој су чланови АДЕКО указали на различите приступе настави из групе предмета Машински елементи и конструисање који се примењују на њиховим матичним институцијама и изазове са којима се сусрећу у свом научно-истраживачком раду. Посебан предмет дискусије је била анализа предности и мана студирања по систему 3+2 и 4+1 (основне + мастер студије). Утврђено је да системи студирања нису усаглашени на машинским факултетима у региону али су прилагођени локалним потребама, па није сврсисходно инсистирати на њиховом усклађивању. Учесници састанка су се сагласили да у наредном периоду треба организовати што више сличних састанака који би били фокусирани управо на наставне планове и програме, како би будући инжењери из региона током студија стицали што актуелнија и релевантнија знања, која би их чинила препознатљивим и конкурентним на међународном тржишту рада.
(Извор: Машински факултет)