Категорија: Издвајамо

Промоција књиге „Индустрија 4.0 – Ренесанса инжењерства“ чији су аутори проф. др Видосав Мајсторовић, проф. др Драган Ђуричин и проф. др Радивоје Митровић, биће одржана у среду, 14. децембра 2022. године у Ректорату Универзитета у Београду с почетком у 12 часова. Истраживачи широм света концепт Индустрија 4.0 карактеришу као четврту индустријску револуцију, док други сматрају да је то еволуција примене рачунара у производњи. Строго чињенично гледано и једни и други су у праву. Међутим, централно питање овог концепта је како у реалну индустрију увести интелигентну производњу, што је и основни оквир овог наслова. Књига је намењена студентима, инжењерима и истраживачима и пружа најновија знања о Индустрији 4.0. Има 384 стране, а материјал је систематизован у дванаест поглавља. У првом поглављу… опширније…

Добитник награде Привредне коморе Србије за најбољу докторску дисертацију у школској 2020/21. години је докторанд Машинског факултета у Београду,  др Михаило Милановић за докторски рад „Термомеханички апсекти процеса сушења остатака из прозводње сокова“, под менторством проф. др Мирка Коматине са Катедре за термомехнику. Дисертација је урађена у сарадњи са Техничким универзитетом у Хамбургу, а поред значајног научног доприноса, овај докторски рад има и практичну примену у индустрији. Реч је о оргиналном решењу за увећање енергетске ефикасности поступка сушења воћног тропа и представља значајан допринос развоју примене отпадне биомасе из прераде воћа за добијање енергије, чиме би се смањила употреба фосилних извора енергије. Шири научни и стручни допринос дисертације потврђују и резултати анализе кинетичких параметара, потрошње енергије, као и развијени математички… опширније…

„Модел управљања аутономним моторним возилом“ тема је 1000-тог доктората који је у четвртак, 24. новембра, одбрањен на Машинском факултету у Београду. Част да ради и брани докторску дисертацију која ће бити уписана у историју Машинског факултета, не само као хиљадити докторат по реду, него и због савремене и оргиналне теме коју обрађује, имао је дипл. инг. маш. Драган Стаменковић са Катедре за моторна возила. Јубиларни докторат одбрањен је пред пред Комисијом за оцену и одбрану докторске дисертације коју су чинили ментор, проф. др Владимир Поповић, декан Машинског факултета, проф. др Драган Алексендрић и проф. др Иван Благојевић са Катедре за моторна возила Машинског факултета, ванр. проф. др Горан Воротовић са Катедре за ваздухопловство Машинског факултета, као  и проф. др Небојша… опширније…

Господин Tatsuya Yamamoto, директор за Индустријску инфраструктуру, Мицубиши Корпорација Лондон,  (Седиште корпорације за Европу) и господин Takamasa Yano, генерални директор Представништва корпорације Мицубиши Београд (Регионална канцеларија за југоисточну Европу), посетили су у понедељак, 7. новембра, Машински факултет у Београду и са руководством разговарали о могућим видовима сарадње на заједничким пројектима у области енергетике, посебно у области водоника, као „енергента будућности“. Високе представнике Мицубиши корпорације примио је декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић, а у разговору су учествовали и продекан за научно-истраживачку делатност , проф. др Драгослава Стојиљковић, шеф Катедре за процесну технику, проф. др Александар Јововић, проф. др Милош Бањац са Катедре термомеханику, као и представници Представништва Мицубиши корпорације Београд, Филип Кунтић и Никола Радомировић. Представници Мицубиши корпорације су… опширније…

Ученици Пете Београдске гимназије и Саобраћајно-техничке школе из Земуна посетили су Машински факултет у Београду, где су имали прилику да се ближе упознају са студијским програмима и организацијом наставе на факултету, као и са условима за упис и полагање пријемног испита, који их очекују у јуну наредне године. Након презентације студија, коју је одржао проф. др Зоран Стаменић, будући бруцоши су обишли и неке од лабораторија и центара на факултету. У пратњи старијих колега, представника Студентског парламента и Савеза студената Машинског факултета, посетили су Центар за хидрауличне машине и енергетске системе, где су их срдачно дочекали професори, др Ђорђе Чантрак и др Дејан Илић. У разговору с Лазаром Матијашевићем, асистентом на Катедри за производно машинство, сазнали су најбитније информације истраживачким… опширније…

Србија би у блиској будућности могла да се придружи светској свемирској заједници и државама које раде на развоју свемирских технологија. Мултидисциплинарни истраживачки тим стручњака  Машинског и Математичког факултета Универзитета у Београду, Института за физику и Астрономске опсерваторије Београд, увелико ради на развоју пројекта MOSAIC, који ће у Земљину орбиту послати први српски кјуб-сателит, којим ће моћи да се управља са Земље. Основни циљ  пројекта је успостављање чврстог темеља за развој свемирских пројеката у Србији, кроз овладавање базичним свемирским технологијама и као подршка за развој курикулума посвећених истраживањима свемира на Универзитету у Београду. Поред освајања технологија малих стандардизованих космичких летелица без сопствених погона (а нарочито њихове стабилизације), MOSAIC ће омогућити и извођење првих научних експеримената у свемиру, као и добијање првих… опширније…

Тражење првог запослења након завршетка студија представља изазов за многе младе људе. Прве каријерне кораке прате и многе недоумице, како и где тражити посао, на који начин написати биографију, како оставити добар утисак на разговору за посао и слично, како се припремити за први дан на послу и слично. Одговоре на ова питања, као и практичне савете за успешнији улазак у пословни свет, студентима Машинског факултета у Београду, понудили су ХР експерти компаније НИС, на радионици под називом „ХР за будуће инжењере“. „Основни циљ радионице јесте  да студентима представимо и демистификујемо процес селекције кандидата који конкуришу за посао у нашој компанији. Односно, да им помогнемо да се што боље припреме за тај процес и себе презентују на најбољи начин, а… опширније…

Сајам пракси и запослења, који је у среду одржан на Машинском факултету, посетио је велики број студената Машинског и других  техничко-технолошких факултета Универзитета у Београду и оправао је очекивања организатора.   На сајму под називом “Отворена врата” учествовало је 17 еминентних компанија, међу којима су и компаније Brose, Bosch, SR Tehnics, Mind Group, EdePro, а млади академци су имали прилику да се „из прве руке“ упознају с радом фирми из своје струке и да у директном контакту с представницима компанија сазнају све битне информације о праксама и пословима који су у понуди. Сајам су организовали Савез студената Машинског факултета и студенти окупљени око платформе СтудЕНТЕР, уз велику подршку управе Машинског факултета. Штандове излагача обишао је декан Машинског факулета, проф. др… опширније…

Представници компаније Зиђин Мајнинг Србија (Serbia Zijin Mining), која послује у саставу кинеске Зиђин Мајнинг Групе ( Zijin Mining Group), недавно су посетили  Машински факултет у Београду, где су представили своје досадашње активности, развојне планове за наредни периоди, као и могућности које се на професионалном плану нуде будућим инжењерима машинства. Компанија Зиђин Мајнинг Србија је млада компанија. Бави се рударском делатношћу и носилац је пројекта изградње рудника бакра и злата „Чукару Пеки“ код Бора. Рудник је званично отворен у октобру прошле године и све досадашње активности компаније биле су усмерене на изградњу рударских објеката и извођење рударских радова у горњој зони лежишта. Сада су у процесу даљег развоја организационих јединица и изградње новог рудника у доњој зони лежишта, који ће… опширније…

Нагла експанзија инернета омогућила је бржу и лакшу комуникацију међу људима, стицање нових знања и вештина, ефикасније пословање јавних служби, банкарског сектора и привреде… Друга страна медаље је повећана рањивост савременог друштва од сајбер напада и свих других облика виртуалног криминалитета… О томе најбоље говори и недавни хакерски напад на информациони систем Републичког геодетског завода, који је два месеца био избачен из система. О безбедности информационих система државних органа, јавних служби, банака и других великих система брину стручњаци за виртуелну безбедност. Они прате и руководе безбедношћу рачунарских мрежа, оперативних система и база података, баве се софтверским инжењерингом, детекцијом и методама одбране, криптографијом и крипто технологијом, креирањем и применом безбедносних веб апликација и рачунарском форензиком. Сектор за аналитику, телекомуникационе и информационе… опширније…