Енергетска транзиција је неизбежан процес кроз који морају да прођу Србија, као и цео регион Западног Балкана. На то указују актуелна дешавања на тржишту енергената, посебно електричне енергије. Међутим, транзиција мора да буде ефикасна, одржива и што је најважније по мери државе Србије. То један од основних закључака учесника Друге међународне стручне конференције „ Како спровести одрживу транзицију у електроенергетском сектору Западног Балкана?”, која је у среду одржана на Машинском факулету у Београду, у организацији портала „Енергија Балкана“ и под покровитељством Министарства рударства и енергетике Републике Србије.
„Србија је на пресудном путу енергетске транзиције и треба да одлучимо које мере да спроведемо, а да истовремено обезбедимо енергетску независност. Ниједна транзиција није ни лака ни брза, а потребно је да нађемо начин да буде праведна“, истакла је министарка рударства и енергетике Републике Србије Дубравка Ђедовић, која се учесницима обратила видео поруком.
Како је навела, за енергетску транзицију најпре треба створити законски оквир како би се укључили већи капацитети из обновљивих извора енергије, а затим развијати хидрокапацитете као што су хидроелектране “Бистрица” и “Ђердап 3” и јачати преносне капацитете електроенеретског система. “Србија се и даље ослања на угаљ као базни енергент. Ми после 30 година градимо ново постројење на угаљ које ће нам донети више од 300 магавата на мрежи, што је изузетно битно у време енергетске кризе, али је оно по свим европским и светским еколошким стандардима”, рекла је министарка Ђедовић.
Нагласила је да је битно да се транзиција планира тако да буде одржива и друштвено прихватљива, уз напомену да ће тај процес доста коштати. “Намеравамо да у наредној деценији уложимо 30 милијарди евра у енегетски сиситем и да реформишемо пословање јавних предузећа. Зато је важно да транзиција има подршку грађана и струке и да се привуку инвеститори”, закључила је Ђедовићева.
„Област енергетике једна од најзаступљенијих тема у наставном процесу и научно-истраживачком раду Машинског факултета“, истакао је у поздравној речи декан, проф. др Владимир Поповић.
Према његовим речима,Машински факултет је кроз различите пројекте са ЕПС-ом и другим компанијама електроенергетског сектора укључен у прозводњу, не само електричне енергије, него и свих других врста енергије. „Бавимо се хидроенергетиком, термоенергетиком, соларном енергијом, ветро енергијом, карактеризацијом биомасе и других чврстих горива, а били смо и носиоци пројекта израде Нацрта водоничне стратегије Републике Србије. Имамо и катедре за процесну технику и термомеханику, а наши истраживачи раде на великом броју пројеката и студија које се односе на енергетску ефикасност и заштиту животне средине. Све у свему, покривамо све оно што можемо да назовемо енергетиком“, навео је проф. Поповић.
Напомињући да Машински факултет пажљиво прати и прилагођава се технолошком развоју и захтевима тржишта, најавио је и увођење нових студијских програма у области енергетике. „Једна од тема је нуклеарно инжењерство. Та тема је застуљена као дисциплина, али још увек немамо катедру и свакако ћемо размишљати у том правцу“, рекао је декан Машинског факултета и учесницима пожелео успешан рад.
Мирослав Томашевић, в. д. директора „Електропривреде Србије“, нагласио је да је енергетска транзиција потребна, али не исхитрена.
„Потребна је транзиција по мери Србије и ЕПС-а, јер сваки исхитрени корак може скупо да нас кошта. Сада на глобалном тржишту видимо последице те брзине. ЕПС има свој пут и биће трасиран одрживо, а никако да будемо зависници од увоза електричне енергије. Наш циљ је сигурно снабдевање привреде и грађана Србије, то је императив, а када имамо вишкове електричне енергије да продајемо на тржишту“ рекао је Томашевић.
Он је указао да је веома важна сарадња са свим техничким факултетима и институтима, јер људи, струка, знање и радници доносе просперитет и резултате. „ ЕПС је у последњих годину дана направио пресудан помак и систем се добрим делом стабилизовао. Стајемо на здраве ноге, има још посла, али не бисмо успели без стручних инжењера и радника“, рекао је Томашевић.
Директорка Електромреже Србије (ЕМС) Јелена Матејић рекла је да то државно предузеће добија велики број захтева за повећење инвестиција у нове енергетске изворе, али да је потребно донети одговарајуће законе како би енергетска транзиција била одржива.
Према њеним речима, важно је обезбедити идеалан производни микс за стабилан систем, који искоришћава домаће капацитете, као што је угаљ и хидро ресурси. Навела је да се соларна и енергија ветра могу укључити у систем, али само уз обезбеђивање довољне количине базне енергије. „Битно је да се све уради на одржив начин, јер ако будемо имали високе трошкове ту транизцију нећемо ни дочекати“, нагласила је Матејић.
Скренула је пажњу и на чињеницу да је цена струје на тржишту прешла 600 евра по мегават сату. „Када би се она наплаћивала нашим грађанима и привреди, Србија би банкротирала за годину дана“ упозорила је директорка ЕМС-а .
„Електродистрибуција Србије као друштвено одговорна компанија у складу са својим могућностима, законским обавезама и одговорностима ускладила је своје пословање на начин да пружи највећу могућу подршку организацији свих званично прокламованих циљева усмерених ка енерергетској транзицији“, рекао је директор Дирекције за управљање ДЕЕС у Електродистрибуције Србије Далибор Николић.
Како је навео, запослени у том предузећу активно учествују у раду свих радних група формираних под покровитељством надлежних државних органа и министарстава, а које раде на припреми нових нормативних аката у овој области. „Активно учествујемо на свим јавним консултацијама стручним скуповима, конференцијама у намери да заинтересоване стране упознамо са изменама које носе нова нормативна аката, али истовремено радимо на припреми и изради читавог сета интерних процедра којима смо ближе уредили поступке прикључења дистрибуираних извора енергије који користе обновљиве енергенте. Тудили смо се да кроз ова акта преузмемо најбоља светска искуства али истовремено уважимо све препоруке које је Секретаријат енергетске заједнице ставио пред нас“, истакао је Николић.
Дејан Поповић, председник Савета Агенције за енергетику Републике Србије указао је да одговоре о начину и темпу транзиције може дати само струка.
„Видели смо шта је изазвала претерано амбициозна и брза транзиција у Европи, која је сигурно један од кључних узрока ценовног бума на тржишту енергената. Одрживост транзције највише зависи од брзине транзиције, али та брзина ни једног секунда не сме да угрози енергетску безбедност државе, која је један од најважнијих елемената опште националне безбедности“, рекао је Поповић напомињући да се сви заједно са ЕПС-ом морају потрудити да се очува и енергетска независност земље.
Конференција је и овог пута окупла велики број стручњака, представника надлежних државних институција и електропривреде из земље и региона. Кроз три панел дисусије разговарало се о транзицији електроенергетског система и изазовима које доноси транзиција ка зеленој енергији, декарбонизацији и електрификацији енергетских система, као и о неопходности трансформације тржишта електричне енергије.
(Извор: Машински факултет)