Категорија: Издвајамо

Сектор транспорта, с обзиром да се ослања на употребу возила са погоном помоћу мотора са унутрашњим сагоревањем (МСУС), има знатан удео у емисији гасова са ефектом стаклене баште. Смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште у области транспорта углавном се, упркос бројним ограничењима, посматра кроз будућу електрификацију и примену батеријског електричног погона (БЕП), што се може сматрати изводљивим у разумним временским оквирима у области примене путничких возила. За лака и тешка моторна возила која представљају основу друмског транспорта, мотор СУС који користи неугљенична горива, представља најизгледније технолошко решење за нулту емисију гасова стаклене баште. Због тога је истраживање у области тзв. „зелених“ мотора СУС који користе водоник (H2) и амонијак (NH3) као носач водоника, у центру пажње научне заједнице и… опширније…

Компанија „Крушик“ АД из Ваљева заинтересована je за унапређење и интензивирање сарадње с Машинским факултетом у Београду, посебно у домену образовања, кроз стипендирање студената, али и на реализацији различитих развојних пројеката, истакнуто је на презентацији ове компаније, која је одржана у четвртак, 02. марта, у Свечаној сали факултета. Том приликом, представници менаџмента Крушика су студентима представили и могућности за развој каријере и напредовање у областима од интереса за одбрамбену индустрију. „У визији наше одбрамбене индустрије, Крушик је препознат као кључна фабрика која ће поред класичног минског и артиљеријско-ракетног програма, по којима је познат у светским оквирима, производити нова савремена вођена ракетна средства различитих типова. У том смислу улога Машинског факултета је веома важна, јер су нам потребни стручни и високообразовани… опширније…

Проф. Луиса Фермо са Департмана за математику и компјутерске науке Универзитета у Каљарију била је недавно гост Машинског факултета у Београду, где је у периоду од 20. до 24. фебруара одржала више предавања студентима докторских студија у оквиру курса Нумеричке методе, чији је носилац проф. др Миодраг Спалевић, шеф Катедре за математику. Посета проф. Фермо реализована је у оквиру програма Еразмус+, а студенти су имали прилику да се упознају се са најновијим резултатима у области нумеричке математике и њених примена у техници и инжењерским наукама. “Иако ограничена релативно малим бројем часова, проф. Фермо је успела да обухвати све битне елементе у оквиру анализираних тематских целина. Предавања су била веома садржајна, а градиво презентовано на начин да се може разумети без… опширније…

У сврху настављања раније започетих разговора о сарадњи (Београд, 2022.г.) са Калифа универзитетом из Абу Дабија (Уједињени Арапски Емирати), делегација Машинског факултета у којој су били декан проф.др Владимир Поповић, продекан за наставу проф. др Марко Милош и продекан за финансије проф. др Александар Грбовић, била је гост управе Калифа универзитета у Абу Дабију. Том приликом, наша делегација је посетила и Сајам наоружања и војне опреме IDEX 2023, који је највећа манифестација овог типа на свету. Током боравка на Калифа универзитету делегација факултета је обишла више центара и лабораторија, између осталих: Research Center for Digital Supply Chain and Operations Management (DSOM) – Visualization and Immersive Reality Lab и Supply Chain and Logistics Lab, Khalifa University Center for Autonomous Robotic Systems… опширније…

Настављајући традицију срспких архијереја и патријарха који су лично помагали школовање младих, оснивали школе и факултете у Србији, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, уручио је у четвртак 23. фебруара годишње стипендије студентима завршних година факултета оснивача Универзитета у Београду, међу којима су: Машински, Електротехнички, Медицински, Правни, Филозофски и Православни богословски факултет. Одлуку о томе који су студенти добили стипендије донела је, од стране Патријарха, именована конкурсна комисија, а међу 12-оро одабраних младих академаца (по два са сваког факултета) су Вељко Милетић и Слободан Радовановић, студенти Машинског факултета.  „Просвета је кључна тачка у једном народу, а ми покушавамо да се држимо свега што је идентитет, аутентичност и трајно. Поред ове иницијативе коју смо покренули прошле године, амбиција нам је да… опширније…

Машински факултет Универзитета у Београду  има велико задовољство да представи своје професоре који се налазе на листи 2% најутицајнијих научника у свету, коју објављује Универзитет Станфорд. Станфордска листа (верзија 5) за 2021. годину објављена је 3. новембра 2022. године и базира се на стандардизованој метрици цитирања свих научника и научних дисциплина. Научници се рангирају по два основа – један је рангирање на основу броја цитата у 2021. години, а други је позиционирање на основу остварених резултата у каријери од 1960. до 2021. године. Професори Машинског факултета рангирани на листи за 2021. годину су: Стојан Раденовић; Љубомир Ћирић; Бошко Рашуо; Александар Венцл; Михаило Лазаревић; Александар Седмак. На каријерној листи налазе се професори: Љубомир Ћирић; Стојан Раденовић; Бошко Рашуо. Машински факултет честита… опширније…

Машински факултет Универзитета у Београду, указом председника Републике Србије, одликован је Сретењским орденом другог степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у образовању, научно-истраживачком раду и укупном доприносу развоју машинства у земљи и региону, а поводом 75 година постојања. Ово високо признање декану Машинског факултета, проф. др Владимиру Поповићу уручио је председник Републике Србије Александар Вучић, на свечаности поводом Дана државности, која је одржана 15. фебруара у згради Председништва Републике Србије. Декан Машинског факултета истиче да је изузетна част добити Сретењски орден и да се ово значајно одликовање добија на Дан државности Републике Србије. „Велика је част за Машински факултет, што је традиција дуга 75 година препозната и што смо у години јубилеја,  уз Светосавску награду Министарства… опширније…

Катедра за бродоградњу Машинског факултета у Београду ове године обележава 75 година од када је давне, 1948. године, основана на тадашњем Техничком факултету Универзитета у Београду, из којег исте године настаје и сам Машински факултет. Катедра је основана одлуком Савета Техничког факултета, од 12. фебруара 1948. године. Први шеф Катедре био је проф. Јаков Хлитчијев, који је заједно са проф. Стеваном Стевовићем, био њен главни иницијатор и оснивач. Катедра за бродоградњу једина у Србији школује инжењере бродоградње. Oд 1948. године до данас, ишколовала је више од 500 инжењера бродоградње, који чине окосницу развоја српске бродоградње, признате и у светским размерама. О томе најбоље говори више од 2300 изграђених бродова, од који је половина извезена и данас плови светским морима, језерима… опширније…

’’Индустрија 4.0 – Из праксе за праксу’’, назив је 36. Панела о новој индустријализацији Србије који је одржан 25. јануара у компанији Металац у Горњем Милановцу, у организацији те компаније и Машинског факултета у Београду. Више од 100 еминентних стручњака из земље и региона дискутовало је о главним трендовима Индустрије 4.0 и њиховој примени у металној индустрији, с посебним освртом на адитивну производњу. Скуп је, такође, био и прилика да се сагледају досадашњи резултати развоја и примене елемената Индустрије 4.0 у нашој индустрији, где је Металац један од лидера у овој области. Панел је отворила генерална директорка Металца Радмила Трифуновић која је рекла да су резултати пројекта дигитализације у Металцу видљиви сваки дан. „Пословни модел Металца расте и развија се… опширније…

Србија можда не може да прави велике путничке или борбене авионе, али може да производи летелице за специфичне намене, као што су:  беспилотне и ултра лаке летелице, бизнис џет авиони, школски борбени авиони, летелице за обуку и слично. У то су нас уверили и студенти друге године мастер студија на Катедри за ваздухопловство Машинског факултета у Београду, који су у четвртак, 2. фебруара, пред бројном публиком у Свечаној сали факултета, представили своје завршне пројекте из предмета “Пројектовање летелица”. Будући ваздухопловни инжењери подељени у тимове су током зимског семестра пројектовали различите летелице, примењујући сва знања која су стекли током студија, почевши од тактичко-техничких захтева, преко аеродинамичких и структурних прорачуна, одабира погонске групе,  па све до процене трошкова пројекта и цене летелица.… опширније…