Енергетска транзиција у Србији мора да буде добро планирана и одржива. Само на тај начин можемо можемо да избегнемо изазове са којима су се суочиле земље које су раније ушле у тај процес, истакнуто је, између осталог, на Трећој међународној стручној конференцији „Како спровести одрживу транзицију у електроенергетском сектору Западног Балкана“, која је одржана у уторак, 02. априла, на Машинском факултету у Београду, у организацији редакције портала „Енергија Балкана“ и под покровитељством Министарства рударства и енергетике Републике Србије.
„Једини постулат који енергетска као и свака друга транзиција мора да испуни јесте да буде одржива. Зато Србија мора да планира додатне капацитете обновљивих извора енергије, али не на уштрб сигурности енергетског система, истакла је министарка рударства и енергетике Републике Дубравка Ђедовић Хандановић на отварању скупа.
С тим у вези подсећа да је ресорно министарство у претходних годину и по дана унпаредило законодавни оквир у области обновљивих извора енергије. „Изменама Закона о коришћењу ОИЕ, кроз усаглашавање са државним предузећима, успели смо да добијемо најбоље инпуте шта треба да променимо да бисмо остварили најбоље резултате и убрзали транзицију ка чистим изворима енергије“, рекла је министарка.
Указала је да се планира изградња нових реверзибилних хидроелектрана које ће омогућити нове капацитете за складиштење енергије, као и развој нових пројекта у области ОИЕ који ће имати своје батеријско складиште. Како је истакла, декарбонизација и излазак из угља нису ни мало лаки и јефтини задаци. „Због тога у тај процес нисмо кренули са нерационалним приступом, нити ћемо то радити у будућности затварањем термокапацитета само зато што неки мисле да је то потребно“, нагласила је Ђедовић Хандановић.
Када је реч о гасу као прелазном гориву у енергетској транзицији она је навела да је интерконекција са Бугарском завршена и да се припремају нове интерконекције са Северном Македонијом и Румунијом, али да финансирање пројекта у гасном сектору постаје проблематично, с обзиром да Европска Унија ида ка постепеном избацивању гаса из употребе до 2039. године. „Због тога смо почели да размишљамо о нуклеарној енергији, због чега смо били на самиту у Бриселу, јер смо уверени да је то једини стабилан извор базне енергије који није из фосилних горива“, рекла је министарка.
Она је захвалила организаторима што је научни скуп о енергетској транзицији организован управо на Машинском факултету. „Морамо да развијамо нове кадрове, да улажемо у нова знања паралелно са улагањима у физичке и производне капацитете. Морамо да спојимо образовање и науку са плановима државе који ће јасно да подрже развој нових технологија. Размена мишљења на оваквим скуповима треба да допринесе спремности да се успешно изборимо са свим ризицима и да дођемо до најбољих решења у одрживој енергетској транзицији“, закључила је Ђедовић Хандановић.
Поздрављајући учеснике конференције, декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић је рекао да је енергетска транзиција у овом тренутку веома актуелна тема и да Машински факултет, где је област енергетике једна од најзаустпљенијих области у наставном процесу и научно-истраживачком раду, може да има важну улогу у том процесу.
„Имамо много катедара које се баве различитим гранама енергетике, између осталог, термоенергетика, термотехника, термомеханика, хидроенергетика, механизација, процесна техника, технологија материјала, и друге. Бавимо се развојем и применом одрживих, али и традиционалних извора енергије, а у наредном периоду планирамо да у наставни и истраживачки процес укључимо и области где можда и немамо довољно експертизе, као што је нуклеарна енергија која је због мораторијума из 1989. године пала у други план“, истакао је, између осталог проф. Поповић.
Енергетска транзиција је реалност и Србија ће кроз регионалну сарадњу тежити остварењу заједничких циљева, пре свега када је реч о повећању удела обновљивих извора енергије, рекао је в.д. генералног директора Електропривреде Србије Душан Живковић. Према његовим речима, ЕПС је спровео или развија бројне пројекте производње струје из обновљивих извора, укључујући ту и пројекте изградње хидроелектрана (ХЕ) на Дрини, као и ревитализације ХЕ Бајина Башта, Зворник и Ђердап.
„Сваки произведени „зелени мегават“ доноси вишеструку корист не само ЕПС-у већ и читавом друштву, а нарочито привреди. Производњом енергије из обновљивих извора помажемо привреди, која се суочава са CBAM механизмом и таксама на угљендиоксид, да буде конкурентнија. То се посебно односи на компаније из енергетски интензивних делатности“, рекао је в.д. директора ЕПС-а.
Како је навео, у овом тренутку се намеће више питања међу којима је и питање треба ли спрска енергетика да ограничава сопствени развој било каквом „одлуком из прошлости“ попут мораторијума на коришћење нуклеарне енергије. „С друге стране, отворено је и питање да ли је наша енергетика спремна за искорак у диверсификацији ресурса, свесна да зависност од фосилних горива није дугорочно одрживо решење, као што је свесна и потенцијала сопствених зелених ресурса, као што су вода, ветар, сунце, притом јасно тежећи да у овом веку достигне карбонску неутралност“, закључио је Живковић.
Јелена Матејић, генерална директорка Електромреже Србије рекла је да процес транзиције електроенергетског система носи са собом, како прилике за напредак националног електроенергетског и општег енергетског система, тако и ризике по општу енергетску безбедност.
„У Европи и свету данас смо сведоци и добро испланираних процеса енергетске транзиције, али и лоше испланираних процеса, који су се услед нереалних очекивања, практично показали неизводљиви.Само сагледавањем проблематике из угла целокупног електроенергетског система, не занемарујући ни један његов сегмент, можемо доћи до оптималног модела транзиције, који је као такав погодан за специфичности нашег националног система и самим тим очување националних интереса. У том смислу преносни систем представља један веома битан сегмент електроенргетског система и као такав може значајно допринети успешној енергетској транзицији, али свакако уз низ других услова који зависе од осталих елемената електроенергетског система, уз уважавање основних техничких постулата и техноекономских критеријума. – рекла је између осталог Јелена Матејић.
Дејан Поповић, председник Савета Агенције за енергетику Републике Србије указао је да одговоре о начину и темпу транзиције може дати само струка.
„Одрживост транзције највише зависи од њене динамике, али та брзина ни једног секунда не сме да угрози енергетску безбедност државе. Досадашња искуства то и показују. У протеклих годину дана дошло је до онога што нам је требало од самог почетка а то је синергија струке, екелктропривредних предузећа, извршне власти и регулатарних тела, што је резултирало и доношењем закона који омогућавају одрживу транзицију. Сада смо у замаху транзиције и резултати се виде“, нагласио је Поповић.
Конференција је и овог пута окупла велики број стручњака, представника надлежних државних институција и електропривреде из земље и региона. Кроз две панел дисусије разговарало се о техничким аспектима транзиције електроенергетског система и тржишним аспектима снабедавања енергијом у условима зелене енергетске транзиције.
(Извор: Машински факултет)