Идеја о изградњи нуклеарне електране у Србији поново је актуелизована после Бриселског самита о нуклеарној енергији и изјаве председника Републике Србије Александра Вучића да су Србији потребни нови извори енергије и да зато мора што пре да промени законодани оквир, односно укине мораторијум на нуклеарну енергију из 1989. године који је још увек на снази. „У супротном , нећемо моћи да обезбедимо довољно електричне енергије у будућности“, поручио је Вучић.
Домаћа стручна јавност у нуклеарној енергији види једно од решења за енергетику Србије, али наводе да би изградња нуклеарног постројења био велики изазов за земљу као што је наша. „Нуклеарне електране су инвестиција која захтева велика улагања и зато њихова изградња мора да буде под ингеренцијом државе, која ће окупити све релевантне факторе у том процесу – од индустрије до образовања. Само системским приступом, који уважава све специфичности наше земље, можемо да ухватимо прикључак са остатком света у том домену“, истакао је проф. др Миодраг Месаровић, генерални секретар Светског савета за енергетику у Србији на предавању „Повратак нуклеарне енергије“, које је одржано у уторак, 26. марта на Машинском факултету у Београду, у организацији Друштва термичара Србије.
Проф. Месаровић је подсетио да је наша земља својевремено била међу првим државама у свету које су препознале значај нуклеарне енергије, али да је увођење мораторијума на нуклеарну енергију у великој мери успорило развој науке и струке у тој области, због чега смо сада у ситуацији да нам недостају кадрови. „Само годину дана од пуштања у рад прве неуклеарне електране у Русији 1954. године, на Електротехничком факултету у Београду почела је настава у овој области, а затим и на Машинском факултету. Стручњаци које смо школовали касније су учествовали у изградњи прве нуклеарне електране у тадашњој држави у Кршком. Увођењем мораторијума цео процес је успорен, рекао је он.
Осврувши се на Бриселски самит о нуклеарној енергији на којем су земље учеснице, међу којима је и Србија, потврдиле опредељеност за ову врсту енергије проф. Месаровић је указао да нуклеарна енергија никада није стала и да је сада у успону. „Разлог због чега се нуклеарна енергија сада појављује у свим дискусијама и стратешким опредељењима многих земаља јесте њена улога у смањењу емисије гасова с ефектом стаклене баште из енергетског и индустријског сектора, као и осигурање енергетске сигурности и одрживог развоја“, каже наш признати стручњак. Подсећа да је од 1954. године, када је у Русији пуштен у рад први нуклеарни рекатор, до сада изграђено 436 реактора. „Само у Европи има 168 електрана у погону, тренутно је у изградњи је још 10, а у плану је даље проширење капацитета“, нагласио је проф. Месаровић.
Када је реч о безбедности нуклеарних постројења, подсећа да је у свим досадашњим озбиљнијим акцидентима главни кривац био човек, а не техника. Као пример је навео несрећу Фукушими која је индиректно изазвана. Пројектант је добио задатак да пројектује зид према мору од 11 метара, а он се оглушио о то, па је направио зид од 6 метара, а заборавио је и да подигне на сигуран ниво дизел генератор који треба да обезбеди енергију за одржавање система у време кад престане напајање из електричне мреже.
С тим у вези, указује на стални тренд усавршавања нуклеарне технологије која је заснована на ефикаснијем коришћењу фисионог материјала. „Већина активних реактора у Европи припада другој генерацији, а изграђени су током 70-их и 80-их година прошлог века. Током времена, константно су унапређивани сигурносни и безбедносни системи и процедуре. Од средине деведесетих почела је изградња реактора III и III+ генерације. Сама конструкција реактора додатно је унапређена, као и технологија производње и употребе нуклеарног горива, термичка ефикасност и сигурносни и безбедносни системи који спречавају могућност да се деси акцидент“, објаснио је Месаровић.
Додаје да је четврта генерација нуклеарних реактора у фази развоја и очекује се да ће бити спремна за употребу тек за 10 година. „У жељи за енергетском независношћу и стабилним снабдевањем енергијом, многе земље у Европи и свету, интензивно раде на изградњи нових нуклеарних капацитета, као и на развоју и примени малих модулраних нуклеарних реактора (SMR). Њихови инвестициони трошкови су знатно мањи, флексибилни су и с обзиром на то да је њихова електрична снага до 300 MW, могу лако да се уклопе у сваки електроенергетски систем, па и у енергетски систем Србије“, нагласио је проф. Месаровић.
После предавања уследила је веома конструктивна дискусија у којој су могла да се чују различита мишљења о оправданости изградње нуклеарних рекатора у Србији, као и различити ставови када је реч о предностима нуклерне енергије у односу на друге, обновљиве изворе енергије. Ипак, оно што је евидентно јесте чињеница да су нуклеарне електране, иако захтевају високе инвестиције, конкуренте као и остали извори енергије. Мање су осетљиве на промене цене горива, системски трошкови су нижи, а фактор искоришћења снаге већи него у електранама на варијабилне обновљиве изворе. На крају, у трошкове производње спадају и трошкови збрињавања нуклеарног отапада и разградње нуклеарне електране.
Предавање проф. Месаровића одржано је у оквиру Скупштине Друштва термичара, који је окупио велики број представника академске заједнице, као и стручњаке из привреде. Учеснике и бројне госте поздравио је председник Друштва термичара Србије др Предраг Стефановић, који је изразио захвалност Машинском факултету на подршци у одржавању скупова у организацији тог стручног удружења.
У име декана Машинског факултета, проф. др Владимира Поповића, скупу се обратила и проф. др Драгослава Стојиљковић, продекан за научно- истраживачку делатност и потпредседник Друштва термичара Србије, која је подсетила да Машински факултет годинама уназад образује студенте у многим областима машинског инжењерства, па и у области нуклеарне енергије.
„Катедра за термоенергетику читав низ деценија пружа могућност студентима да добију знање из ове области, кроз предмет Нуклеарни реактор, као и кроз низ додатних предмета из области термохидраулчких система који су значајни за рад нуклеарних електрана. С друге стране, Катедра за термоенергетику поседује наставни кадар у овој области и у складу с потребама спремни смо да и у наредном периоду унапређујемо курикулум и дамо одговарајуће кадрове у области нуклеарне енергије. Истовремено, чланови катедре су веома активни на међународној научној сцени. Тако да су све то неки облици рада на Машинском факултету у области нуклераног инжењерства и спремни смо да те капацитете развијамо у наредном периоду, у складу с потребама наше земље“, истакла је, између осталог, проф. Стојиљковић
Учеснике је поздравила и проф. др Ковиљка Станковић са Електротехничког факултета у Београду која је истакла да тај факултет, и поред мораторијума о забрани нуклеарне енергије, никада није престао да школује нуклеарни кадар.
„И даље имамо предмете из те области у нашем курикулуму, а на иницијативу младих стручњака прошле године смо основали и Српско нуклеарно друштво са жељом да заједнички допринесемо побољшању квалитета живота грађана и очувању животне средине упознавањем јавности, а посебно младих, са предностима разноврсних мирнодопских примена нуклеарне енергије у индустрији, медицини, екологији, пољопривреди и у свим осталим сегментима свакодневног живота. Наш циљ је афирмација нуклеарне науке, развој кадрова у овој области, као и јачање капацитета за сигурну и безбедну примену нуклеарних технологија. Зато развијамо механизам којим ће се поспешити интеракција и ојачати сарадња образовних и научних институција, државних органа, привредних субјеката и удружења са међународним организацијама да би се стекли услови за размену, преношење и ширење знања, искустава и добре праксе“, поручила је, између осталог проф. Станковић.
Седница Скупштине Друштва термичара Србије завршена је доделом повеља почасним члановима ове организације, међу којима су проф. др Душан Гвозденац, проф. др Војин Грковић, проф. др Горан Јанкес, дипл. инж. Љубо Маћић, проф. др Миодраг Месаровић, проф. др Симеон Ока, проф. др Милан Радовановић, проф. др Младен Стојиљковић и проф. др Милован Студовић.
(Извор: Машински факултет)