Др Ларс и др Наташа Норд, професори са Норвешког универзитета за науку и технологију у Трондхајму – НТНУ, били су гости Машинског факултета у Београду, где су одржали одвојена предавања на две веома актуелне теме у области енергетике и одрживог развоја. Студенти Машинског факултета су били у прилици да из прве руке сазнају нешто више о новим технологијама за издвајање и складиштење угљеника, као и методама за унапређење енергетске ефикасности зграда.
Предавања су одржана 21. и 22. марта у Свечаној сали Машинског факултета, а студенте и колеге са Машинског и других техничких факултета Универзитета у Београду, Министарства рударства и енергетике Републике Србије, као и представнике научно-истраживачких института, стручних организација и компанија, поздравили су продекан за научно-истраживачку делатност, проф. др Драгослава Стојиљковић и проф. др Владимир Стевановић са Катедре термоенергетику, који је и организовао предавања.
На предавању под називом „Издвајање и складиштење угљеника као пут до декарбонизације у Европи ?“, проф. др Ларс Норд је најпре дао преглед метода издвајања и складиштења угљеника (CCS), а затим је представио технологије и постројења која су у погону у Норвешкој. У оквиру истраживања на НТНУ представио је резултате издвајања угљен-диоксида из димних гасова након сагоревања угља у ложишту котла, који су добијени на пилот постројењу у термоелектрани Скавина у Пољској, у оквиру заједничког пројекта НТНУ и Краковског универзитета за технологију.
Такође, приказао је и резултате развоја поступка и примене одговарајуће опреме за повећање флексибилности рада термоелектране са издвајањем СО2, што омогућује ефикасно учешће оваквих термоелектрана у регулацији производње електричне енергије, што је нарочито значајно за електроенергетске системе са значајним уделом соларних електрана и ветротурбина, чије су снаге изразито променљиве.
Проф. др Ларс Норд је указао на могућности, ограничења и правце даљег развоја технологије за издвајање и складиштење угљеника након сагоревања, која би могла да постане једна од ефикаснијих метода у борби против климатских промена. Тим процесом се у великој мери зауставља ослобађање највећег дела произведеног CO2 који може или поново да се користи или да се складишти. Након предавања, проф. др Ларс Норд је присутнима поклонио неколико примерака монографије čiji je аутор: Lars O. Nord, Olav Bolland, Carbon Dioxide Emission Management in Power Generation, Wiley-VCH, 2020.
Др Ларс Норд је професор на Катедри за енергетику и процесно инжењерство на НТНУ и поред рада на универзитету има седмогодишње искуство у индустрији у компанијама ABB, Alstom и General Electric везано за термоенергетска постројења, посебно у области гасних турбина. Укључен је у неколико националних и европских истраживачких пројеката укључујући и сарадњу на пројекту TPP-RSU, који реализују Универзитет у Београду – Машински факултет и Иновациони центар Машинског факултета у Београду, у оквиру Зеленог програма сарадње науке и привреде Фонда за науку Републике Србије.
Проф. др Наташа Норд, дипломац Машинског факултета у Београду, а сада професор на Институту за енергетику и процесну технику на НТНУ, одржала је предавање на тему „Енергетско планирање зграда“.
Она је представила поступке и резултате формирања база података о коришћењу енергије у зградама и како се ове базе могу користити за планирање у енергетици. Затим је приказала карактеристичне примере анализа формираних база података и потребу да се, у зависности од карактера коришћења енергије у зградама, примене и одговарајуће математичке методе анализе. На примеру једне зграде у универзитетском кампусу НТНУ, приказала је како се може повећати енергетска ефикасност применом динамичких симулација и анализа енергетских токова и коришћењем савремене опреме за мерење и управљање. Такође, указала је на могуће правце даљег истраживања коришћењем система за мерење и аквизицију коришћења енергије и енергетског планирања.
Проф. Наташа Норд има велико истраживачко искуство у области даљинског грејања, енергетског планирања, енергетског надзора и енергетске симулације зграда и друго. Руководила је бројним истраживачким пројектима, међу којима су и три Horizon 2020 MSCA-PF пројекта, као и неколико пројеката сарадње са индустријом. Неки од пројеката били су фокусирани на анализу перформанси и управљања топлотним пумпама и системима за снабдевање енергијом зграда. У лабораторији у оквиру Института за енергетику и процесну технику НТНУ одговорна је за постројење CO2 топлотне пумпе и једне подстанице даљинског грејања. Аутор је и коаутор више од 60 радова у часописима и има Scopus h-indeks 27.
Ова веома интересантна предавања за студенте су била прилика да надограде своја досадашња знања, али и да се детаљније упознају и са организацијом студија на Норвешком универзитету за науку и технологију, као и ужим научним областима које се изучавају на Катедри за енергетику и процесну технику.
(Извор: Машински факултет)