Како основати стартап, односно, валидирати идеју, обезбедити финансије за развој иновације и првог прототипа, регистровати фирму, само су нека од питања о којима се дискутовало на радионици под називом “Буђене предузетничког духа – Иновације у 3Д технологијама”, која је у петак, 29. марта одржана на Машинском факултету у Београду.
Радионица је одржана у оквиру Програма промоције и популаризације иновационе делатности који финансира Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, а чија је основна идеја подизање свести шире јавности, а посебно код младих, о значају развоја иновационе делатности. Овај догађај чији је циљ подстицање предузетничког духа, размена идеја и подршка младим иноваторима организовао је Иновациони центар Машинског факултета, у сарадњи са Савезом студената Машинског факултета и уз подршку Европске мреже предузетништва.
Радионица је окупила студенте, истраживаче и наставнике Машинског и других техничких факултета Универзитета у Београду, а предавачи су били представници успешних стартапова чији су пројекти усмерени на развој и производњу прототипова и мањих серија хардверских производа различитих намена.
Учеснике је поздравио проф. др Ненад Зрнић, директор Иновационог центра Машинског факултета, чији истраживачи већ 17 година дају значајан дорпинос развоју иновација у области машинског инжењерства и сродних инжењерских дисциплина. Указујући на значај развоја иновационе делатности и предузетништва за укупни развој земље, проф. Зрнић је подсетио да су многе државе направиле бум у овој области, а да се сада и Србија активно прикључује том процесу.
„Уверен сам да наша земља има потенцијал и реалних могућности да у ширем макрорегиону буде предвоник у овој области. Донедавно се није придавало много пажње овом питању, иако су активности усмерене на развој иновационог предузетништва постојале у оквиру Иновационог инкубатора техничких факултета, а затим и кроз Научно-технолошки парк „Београд“. Сада имамо развијену мрежу научно-технолошких паркова, као и јасно дефинисан законски оквир који омогућава развој технолошких иновација, стартап екосистема, иновационог предузетништва и иновационе инфраструктуре“, истакао је проф. Зрнић.
С тим у вези, указао и на значај радионице о предузетништву. „Овај догађај је посебно важан за младе талентоване људе који имају прилику да се у директном контакту са оснивачима успешних стартапова упознају са процесом формирања стартапа, као и другим аспектима предузетништва. С друге стране, сама тема радионице је веома актуелна и важна за наше студенте који о 3Д технологији уче кроз низ предмета у оквиру основних студија, а посебно на мастер студијама“, истакао је, између осталог, проф. Зрнић и учесницима пожело успешан рад.
О томе шта је циљ радионице „Буђење Предузетничког Духа: Иновације у 3Д Технологијама“ и које су даље активности Иновационог центра Машинског факултета као носиоца пројекта чији је циљ промоција и популаризација иновационе делатности, разговарали смо са научим саветником др Милошем Милошевићем, који је и организатор овог догађаја.
„Циљ радионице је првенствено оснаживање будућих иноватора кроз директан увид у практичну примену 3Д технологија у развоју прототипова и стартапова, затим, и информисање широком спектру могућности за финансирање кроз домаће и међународне грантове. Овај догађај је једна од активности Програма за промоцију и популаризацију иновационе делатности, који тежи да подстакне и подржи иновативни дух унутар академске заједнице и шире, делећи знања и искустава најбољих пракси у области иновација“, истакао је др Милошвић.
Када је реч о даљим активностима Иновационог центра Машинског факултета наш саговорник као један од приоритета наводи проширење сарадње са индустријским сектором, академским установама и међународним партнерима, ради унапређења капацитета за истраживање и развој, као и промоције предузетничке културе међу младима. „Планирамо да покренемо низ нових програма и иницијатива које ће омогућити иноваторима да своје идеје развију у комерцијално одрживе производе и услуге, чиме зелимо да доприносимо у стварању динамичног и конкурентног иновационог екосистема у Србији. Једна од тих активности биће организација Регионалног Иновационог Форума 2024 у Београду 25. Јуна где ће учесници моћи да чују више о Спин-оут компанијама, трансферу технологија, заштити интелектуалне својине и комерцијализацији истраживања спроведених на Универзитетима кроз предавања оснивача таквих компанија“, навео је, између осталог, др Милошевић.
О изазовима на путу од идеје до изласка на тржиште говорили су оснивачи успешних стартапова, а у веома живој и веома интеренсантној интерактивној дискусији студенти су могли нешто више да сазнају о томе како успешно да отклоне одређене препреке при отварању стартапа, набаве опрему и добију помоћ у избору технологије, заштите интелектуалну својину, али и да чују конкретна искуства у примени 3Д технологија.
Млади академци су веома пажљиво слушали излагања Александра Варничића оснивача компаније „UrbiGo“, која се бави развојем паметних кућних уређаја за урбано баштованство, Марка Грујића, оснивача стартапа „NeuroBlast“ који креира иновативни вишесензорски уређај повезан са модерним видео играма за помоћ деци и одраслима у пострехабилитацији неуролошких обољења, Вука Вујовића из компаније „V3 Robotics“ који се бави развoјем робота који користећи вештачку интелигенцију доприноси повећању приноса и здрављу биљака, као и Матeју Цветићанина из „Triton Engineeringа“ стартапа сепцијализованог за пројектовања, извођење и производњу високо-квалитетних производа за низ различитих индустрија. (Engineering, LED, Solar)
Студенти су имали прилику да се упознају и са програмима подршке развоју иновативних идеја и оснивању стартапова, као што су програм „Паметни почетак“ Фонда за иновациону делатност Републике Србије и програм EIC Accelerator Европског иновационог савета (EIC),
О томе шта нуди програм „Паметни почетак“ и каква су досадашња искуства разговарали смо са Душаном Караном из Фонда за иновациону делатност.
„Програм Паметни почетак је фокусиран на проучавање, валидацију и демонстрацију корисности производа, услуга и технологија кроз развој првог прототипа, тј. минимално одрживог производа/услуге. Поред финансијске подршке, Фонд кроз овај програм обезбеђује и менторску подршку тимовима (од 2 до 5 чланова) да спроведу прву фазу истраживања тржишта, развој производа/услуге, успоставе пословни модел и започну припрему за следећу фазу прикупљања финансијских средстава“, истакао је господин Каран. С тим у вези додаје да су тимови који су финално селектовани у обавези да оснују предузеће у д.о.о. облику (друштво са ограниченом одговорношћу) коме ће на располагању бити грант (бесповратна помоћ) по пројекту у висини од 6.000.000,00 РСД .
„До сада су успешно реализована два јавна позива кроз које је финансирано 58 стартапа. Већина стартапа који су успешно завршили имплементацију наставља да аплицира на наредне програме подршке од стране Фонда, попут Катапулт акцелератора и Програма раног развоја у зависности од нивоа развијености њихових пројеката и самих предузећа. Тренутно је у току евалуација 143 пројеката на трећем јавном позиву кроз који се очекује финансирање од око 40 перспективних пројеката, док се наредни јавни позив очекује у новембру 2024. године“, најавио је господин Каран.
Шта је циљ програма EIC Accelerator и коме је намењен објаснила је Наташа Седлар из Европске мреже предузетништва.
„EIC Accelerator програм пружа подршку европским иновативним предузећима, посебно стартапима и малим и средњим предузећима (МСП-овима), који развијају високоризичне, високопотенцијалне иновативне пројекте. Основни циљ програма је убрзати развој и комерцијализацију иновативних производа, услуга или пословних модела како би се подржао раст и конкурентност европских компанија на глобалном тржишту“, навела је наша саговорница.
Објаснила је да EIC Accelerator програм нуди финансијску подршку кроз бесповратна средства и инвестиције (equity) за реализацију иновативних пројеката, али такође пружа и подршку кроз пословно менторство, приступ инвеститорима, мрежење и маркетиншку подршку. „Ово омогућава предузећима да превазиђу препреке у развоју, оснаже своје пословање и повећају шансе за успех на тржишту. Програм је намењен иновативним предузећима из свих сектора и индустрија, укључујући високотехнолошке секторе попут биотехнологије, информационе технологије, енергетике, здравства, транспорта, индустрије, и других. Поред тога, фокус програма је на предузећима која имају висок ризик, али и висок потенцијал за раст и глобални утицај“, истакла је госпођа Седлар.
Скуп је завршен радионицом “Иновативна идеја – куда даље?”, коју је водила Весна Рашковић Депалов из Европске мреже предузетништва. Студенти су били у прилици да практично искусе како да формирају тимове, тестирају идеју и креирају пословни модел будућег стартапа. Госпођу Депалов смо питали на који начин мотивисати младе да се интензивнје баве иновационом делатношћу.
„Живети од свог знања треба да буде мото младих! Зашто?Ништа лепше, корисније и уносније нема него знање преточити у иновативни производ/услугу и за то добити новац од задовољних инвеститора и купаца. Знање даје моћ коју нико не може да им одузме а сопствени старт-уп гради самоувереност и одличну животну лекцију!“, поручила је госпођа Весна Рашковић Депалов.
(Извор: Машински факултет)