Категорија: Издвајамо

Омиљени професор, врхунски стручњак, истраживач који је померао границе, али пре свега велики човек и пријатељ – проф. др Александар Вег оставио је неизбрисив траг у српској науци и на Машинском факултету. Овим речима, од проф. Вега, који је у јуну трагично настрадао у удесу једрилице у близини аеродрома Велики Радинци, опростили су се бројне колеге, студенти и пријатељи. Комеморација у част проф. Вега, редовног професора и утемељивача мехатронике на МФ у Београду, одржана је у четвртак у Свечаној сали факултета у присуству чланова породице. Скуп је почео минутом ћутања, а о великом ерудити, благе нарави и бритког ума, говорили су декан МФ проф. др Радивоје Митровић, шеф Катедре за теорију механизама и машина МФ, проф. др Љубомир Миладиновић, академик… опширније…

Формула Студент тим Друмска Стрела и ове године организује конкурс за пријем нових чланова. Конкурс је отворен за све студенте Универзитета у Београду, који су уписали најмање трећу годину школске 2017/2018. Највише места је отворено за студенте Машинског факултета, који ће имати прилику да праве седму формулу на свом факултету. Позвани су студенти свих смерова да конкуришу, а до сада су се у овом пројекту одлично показали студенти са смерова Моторна возила, Мотори СУС, Ваздухопловство, Производно машинство, Транспортно инжењерство, конструкције и логистика… Такође, поново је актуелно јуниор чланство – могу конкурисати и студенти друге године основних академских студија! Све информације о томе како изгледа најпрестижније светско инжењерско такмичење за студенте можете пронаћи на сајту Друмске Стреле, њњњ.стт.орг.рс. Конкурс је отворен… опширније…

Свакодневно смо окружени мноштвом научних информација и иновацијама на пољу технике и информатике што захтева нов приступ организацији наставе, посебно на техничким факултетима. Основни циљ је да се увођењем иновација, кроз оригинална решења у организацији и извођењу наставе, постигну ефекти који одговарају, пре свега, потребама савременог друштва. Позитивна светска искуства потрврђују да савремено образовање не може да буде ефикасно уколико се у настави не примењује савремена лабораторијска опрема, која студенту или средњешколцу, омогућава стицање и развијање практичних вештина и истовремено симулира радно окружење. Машински факултет у Београду, на којем у овом тренутку студира око три хиљаде студената, је високообразовна установа са дугом традицијом и великим искуством у образовном, научноистраживачком раду и сарадњи са привредом. С обзиром на савремене технолошке трендове,… опширније…

Свечаним пријемом бруцоша и доделом индекса, у понедељак, 25. септембра, почиње нова школска година за студенте прве године  Maшинског факултета у Београду. Како би будући инжењери спремно закорачили у свет инжењерских изазова, Машински факултет је и ове године организовао уводна предавања из математике и физике – наставних дисциплина кључних за студије машинства. Уводна предавања почела су 18. септембра и  трајаће пет дана. Први час одржао је декан МФ са продеканима и наставницима математике и физике. Они су студенте упознали са основним елементима уводне наставе и указали  задатке који им предстоје и какви се резултати од њих очекују током прве године студија. Пракса уводних предавања на МФ је по први пут уведена у наставни процес прошле године. Основни циљ је подизање… опширније…

Комеморативна седница посвећена нашем драгом и поштованом др Александру Вегу 1959 – 2017. редовном професору Катедре за теорију механизама и машина, председнику Савета Машинског факултета Универзитета у Београду од 2009. до 2012. године одржаће се на Машинском факултету у Београду, у четвртак 21. септембра у Свечаној сали (сала 211 на другом спрату), са почетком у 11 часова. Професор др Александар Вег, редовни професор Катедре за теорију механизама и машина на Машинском факултету у Београду и легенда једриличарства у Србији, трагично је настрадао у 24.  јуна, у удесу летелице недалеко од спротског аеродорома Велики Радници, код Сремске Митровице. Ерудита, креативан, иновативан, пун оптимизма и позитивне животне енергије, професор Вег био је изузетно поштован међу колегама и омиљен код  студената Машинског факултета.… опширније…

Фонд за иновациону делатност и Универзитет у Београду потписали су три уговора о пружању подршке у комерцијализацији научноистраживачких пројеката у оквиру Програма трансфера технологије (Програм ТТФ). Реч је о три иновативна развојна пројекта Машинског и Технолошко-металуршког факултета који су добили финансијску подршку у укупној вредности од 5,3 милиона динара. Међу подржаним пројектима је и прототип ергономски прилагођених столица за кранске кабине, производ истраживача Машинског факултета у Београду. Програмом ТТФ подржани су и развој вишефункционалних куглица за хватање боја као и прототип инструмента за мерење топлотне проводљивости вишекомпонентних течних смеса, радови истраживача са ТМФ-а. Уговор су потписали директор Фонда за иновациону делатност Иван Ракоњац и ректор БУ, проф. др Владимир Бумбаширевић, као и проф. др Весна Спасојевић Бркић са Машинског факултета… опширније…

Биоинжењер, др Андреја Јовић, водећи истраживач у u CytoMag LLC у Силиконској долини у Калифорнији, биће гост Машинског факултета у Београду, где ће одржати предавање на тему „Истраживање механизма преноса сигнала између ћелија кроз нове биотехнолошке платформе – детекција и изоловање ћелија рака“, a планирано је да одржи и радионицу из фабрикације микрофлуидних чипова. Предавање је заказано за понедељак, 18. септембар у 10.30, у сали 513, а радионица за среду, 20. септембар, у сали 145, од 10-17 сати. Др Јовић је завршио биоинжењерство на UC Berkeley, потом докторирао у области биомедицинског инжењерства на  University of Michigan, а постдокторске студије из области биологије канцера у центру за обољење канцера Memorial Sloan Kettering у Њујорку. Био је гостујући истраживач на Santa Clara… опширније…

Људи би ускоро могли да забораве на болна колена и других зглобова, који због оштећених и истањених хрскавица готово да и не фунционишу, а револуцију у области регенеративне медицине доноси управо развој 3Д биопринтинга и ткивног инжењерства. Биоштампа има значајан потенцијал, али постоји низ изазова које треба решити и много хипотеза које треба испитати да би се пронашла ефикасна решења и методи за регенерацију ткива, рекла је Глорија Пинија из шпанске биотехнолошке компаније РЕГЕМАТ 3Д. Она је студентима Машинског факултета у Београду представила достигнућа те компаније, која је међу првима у свету увела 3Д штампу у примену при регенеративним терапијама. Посебан акценат је ставила унапређену процедуру биоштаме, са већим процентом преживљавања и вијабилности ћелија током рада са термопластиком на високим… опширније…

„Својим знањем, посвећеношћу и тимским духом доказали сте да је Србији место међу најбољима“, навела ја Михахјловићева. Истакла је да су наставили традицију успеха некада студената Машинског факултета, а данас инжењера бродоградње, чији резултат је, од оснивања катедре, више од 2.300 изграђених бродова. Желим вам да и у будућности сваки изазов пред који вас струка стави претворите у прилику да урадите нешто добро за себе и своју земљу. Уверена сам да ће пловила која будете пројектовали и градили запловити не само Дунавом и Савом већ и светским морима и рекама, поручила је Михајловићева и пожелела студентима много успеха у даљем студирању и раду. Тим студената Машинског факултета постигао је велики успех на међународном такмичењу „Хидроконтест 2017“ (Hydrocontest) у Сен Тропеу,… опширније…

Постоје “паметна“, хибридна, електрична, а сада је ту и биоразградиво возило. Група студената са Технолошког факултета у Ајндховену у Холандији направила је прототип четвороточкаша биокомпозитне грађе назван Лина, преноси „Глас Америке“ на српском језику. Већи део овог четвороседа на електрични погон направљен је од материјала добијеног из шећерне репе и лана, а једино точкови и систем за управљање аутомобилом немају био-основу. Према речима једног од студената, Јаника Ван Рила, спољашност возила израђена је од ланених влакана и полипропилена, који се пресују и загревају, да би се добиле равне плоче. Основу шасије чини структура налик саћу, произведена од полимлечне киселине (полилактида), биоразградивог пластићног полимера, која се добија из шећерне репе. Тако сједињена основа се умеће између два композитна листа ланених влакана.… опширније…