Свет је на прагу Индустрије 4.0. После Немачке и САД, Аустралија, Јапан, Јужна Кореја, Кина, и многе друге земље доносе своје платформе технолошког и индустријског развоја заснованог на тзв. internet of things. То подразумева потпуну дигитализацију и аутоматизацију производње, односно умрежавање паметних дигиталних уређаја с производима, машинама, алатима, роботима и људима… Индустрија 4.0 уводи „паметне фабрике“, где аутономни сајбер-физички системи надледају физичке процесе и доносе одлуке, а крајњи циљ је повећање продуктивности и ефикасности, а самим тим и конкурентности на глобалном тржишту.
Првобитно усмерен на индустрију, овај концепт се проширио и на друге сфере друштва. Све је израженија трансформација тржишта рада, где убрзано долази да настанка нових послова и занимања. То отвара питање шта Индустрија 4.0 доноси у област образовања и научноистраживачког рада .
О овом, али и другим изазовима Четврте технолошке револуције, говорили су проф. др Александар Субић са Swinburne University of Technology у Аустралији и проф. др Горан Путник са University of Minho у Португалији. Обојица су некадашњи студенти Машинског факултета у Београду, где су након докторских студија започели своју професионалну каријеру. У разговору са колегама на МФ, изнели су искуства земаља у којима сада раде и указали на најважније елементе Индустрије 4.0 и платформи технолошког и индустријског развоја у којем образовање има истакнуто место.
Поздрављајући госте, декан МФ, проф. др Радивоје Митровић је указао да се свет убрзано мења и да само они коју су спремни да учествују у том процесу имају шансу да се даље развијају. Зато је важно да разменимо искуства и видимо где се у том свету брзих промена налази образовање у Србији и да ли су одговори Машинског факултета на те промене у духу надолазећег времена, рекао је проф. Митровић.
„Све државе укључене у тему Индустрија 4.0, међу којима и Аустралија, веома су заинтересоване да се брзо адаптирају и стратегијски развију своје мапе пута индустријског развоја да би избегле поремећаје који се неминовно јављају у друштву, нарочито на тржишту рада“, истакао је проф. Субић. Питање будућности рада је веома важно, поготову за технолошки развијене земље, које теже општој аутоматизацији производње. С друге стране, наставио је, економија тих земаља зависи од брзог укључивања у глобални систем вредности који све више диктирају производи и технологије високе вредности и иновације. Све то, између осталог, утиче и на област образовања, јер Индустрија 4.0 тражи нова технолошка знања, али и вештине као што су креативност, иновативност, предузетништво. Универзитети морају да имају то у виду при креирању нових студијских програма, нарочито у области инжењерства, закључио је проф. Субић.
Португалија као земља у свим областима па и у образовној политици следи Европску унију, јер како је то оценио један протугалски интелектуалац, нема довољан интелектуални капитал за фундаменталну реформу високог образовања, истакао је проф. Горан Путник. Према његовим речима, проблеми образовања и науке у свету су разликују од земље до земље, али интелектуални капитал је најважнији чинилац за спровођење ефикасних реформи. Пред Србијом су два пута. Да следи актуелне европске процесе у области образовања или да размишља у контексту домаћих прилика и изабере своју мапу пута, нагласио је проф. Путник.
(Извор: Машински факултет)