Са великом тугом примили смо вест да нас је прерано, у 65. години, напустио наш цењени и драги професор др Радован Пузовић, нама драги Пуза. Овај изненадни губитак осећамо као лични, јер је професор био много више од колеге, био је, пре свега, пријатељ, а млађим колегама велики ментор и узор.
Др Радован Пузовић рођен је 31.07.1961. године у Забрдњим Тоцима, општина Пријепоље. У родном селу је похађао прва четири разреда основне школе, а након завршетка осмогодишње школе у Доњим Бабинама, општина Пријепоље, матурирао је у Машинско-техничкој школи у Прибоју. Војни рок је одслужио у Суботици и Београду од 1980. до 1981. године.
Дипломирао је 1987. године, магистрирао 1993. године и докторирао 2000. године на Катедри за производно машинство на Машинском факултету Универзитета у Београду. Његова докторска дисертација под називом „Развој система моделирања технолошких процеса ФТС-а применом рачунара“ награђена је од стране Привредне коморе Београда.
По дипломирању, 1988. године, уз наставак школовања на последипломским студијама, заснива радни однос на Машинском факултету Универзитета у Београду у Институту за производно машинство и компјутерски интегрисане технологије у звању истраживач-приправник. Након одбране магистарског рада изабран је у звање истраживача сарадника. 1994. године изабран је у звање асистента за предмете Технологија машиноградње и Производни системи на Катедри за производно машинство. На истој Катедри, за ужу научну област производно машинство, биран је и у сва наставничка звања од доцента, преко ванредног професора до звања редовног професора у које је изабран 2016. године.
Проф. Пузовића ће као благонаклоног и сталоженог наставника који је на пријемчив начин умео да им пренесе знања из области производних технологија, информационих система и CAD/CAM система, али и да их на специфичан начин посаветује у свакодневним и животним ситуацијама памтити генерације студената дипломских, основних, мастер и докторских студија. Био је ментор и члан комисија за одбрану преко 100 дипломских радова. Од увођења нових наставних планова и програма био је ментор већег броја завршних и мастер радова. Учествовао је у комисијама за оцену и одбрану докторских дисертација, магистарских радова, специјалистичких радова и био је члан комисија за избор у наставна и научна звања и комисија за нострификацију диплома стечених у иностранству.
На Машинском факултету предавао је и учествовао у успостављању многобројних предмета међу којима су Технологија машинске обраде, Производне технологије и метрологија, Нове технологије, CAD/CAM системи и Производни информациони системи, а држао је наставу и из предмета Процесно нумеричко управљање и Поступци у одржавању на Војно техничкој академији у Београду.
Научно-истраживачка активност проф. Пузовића има континуитет од самог заснивања његовог радног односа на Машинском факултету Универзитета у Београду и обухвата производне технологије, теорију процеса обраде, CAD/CAM системе, алате за прераду пластичних маса, пројектовање технолошких процеса и производне информационе системе. Учествовао је у истраживачким тимовима на више научно-истраживачких пројеката који су реализовани у Институту за производно машинство и интегрисане технологије (Центар за нове технологије) Машинског факултета. На основу резултата из ових пројеката је објављивао радове у домаћим и међународним часописима, као и на домаћим и међународним научно-стручним скуповима. Део истраживања у оквиру докторске дисертације спровео је током студијског боравка на University of Twente Department of Mechanical Engineering, The Laboratory of Production and Engineering под менторством проф. др H.J.J. Kalsa.
Током дугогодишњег рада на Машинском факултету успешно је обављао низ дужности. Био је руководилац Центра за нове технологије, руководилац Лабораторије за CAD/CAM, члан Савета Машинског факултета Универзитета у Београду, управник Завода за машине алатке и секретар Катедре за производно машинство.
Проф. Пузовић је активно учествовао у организацији већег броја домаћих конференција попут ЈУПИТЕР конференције и Саветовања производног машинства Србије. Био је председник организационог одбора 31. ЈУПИТЕР Конференције на Златибору коју старији наставници на Катедри за производно машинство увек радо препричавају млађим колегама.
Највећу снагу за све своје успехе професор Пузовић је црпео из љубави и подршке своје породице супруге Гордане, ћерке Саре и сина Милана. Често је истицао да су управо они његов најчвршћи ослонац, највећа подршка и највећи успех у животу. Посебну радост донео му је период последњих година, када је постао деда Анђелине, Ивана и Богдана, што је за њега представљало извор неизмерне среће и поноса. Пуза је уживао да чува унуке и да га зову деда.
Проф. Пузовић је оставио трајни траг у нашим срцима као сећање на његову доброту, мудрост и топлину. Тешко ћемо се навићи на затворена врата кабинета 257/2 поред којих нико није прошао, а да није добио осмех од професора. Његова посвећеност, људскост и ведрина остају део наше заједнице и сећања која не бледе.