Проф. др Ђорђе Зрнић, редовни професор у пензији, некадашњи декан Машинског факултета, шеф Катедре за механизацију и редовни члан Академије инжењерских наука Србије, преминуо је у 91. години. Својим преданим научним, инжењерским и педагошким радом, професор Зрнић je дао изузетан допринос развоју и међународној афирмацији Катедре и Факултета. Траг који је оставио ће увек бити светао путоказ за све нове генерације наставника и истраживача који су дошли после њега. Овим речима колектив Машинског факултета се на достојан начин опрашта од проф. Зрнића. Датум Комеморативне седнице биће накнадно објављен.
Проф. Ђорђе Зрнић рођен је 1934. године у Београду где је завршио гимназију и Машински Факултет. По завршетку студија 1959. године запослио се у предузећу „Србија – Пројект“. За асистента Машинског факултета у Београду изабран је децембра 1960, за доцента 1970, ванредног професора 1979, а за редовног професора јануара 1982. године. Магистрирао је и докторирао на Машинском факултету у Београду. Шеф Катедре за механизацију био је од 1988. до 1999. године. Декан факултета био је од 1994. до 1997. Био је и члан Научног друштва Србије од 1996. године.
Предавао је Пројектовање фабрика, Транспортне системе и Методе оптимизације у пројектовању на основним и последипломским студијама. Основао је 1980. године магистарске студије из ове области, као и 1997. на енглеском језику за стране студенте. Предавао је по позиву 1984/87. на последипломским студијама на Факултету за стројарство и бродоградњу у Загребу. Био је ментор и члан комисија већег броја магистарских и 8 докторских теза у Београду (Машински факултет, Грађевински факултет, ФОН, Н. Сад, Краљево, Загреб и Скопље).
Одржао је велики број предавања по позиву на универзитетима у земљи и иностранству: 1980. Енглеска, 1986. Француска, 1989. Немачка, 1989, 1999, 2001, 2003. Мађарска и 1996. Шведска. Члан је: ICAW, IFAC, од 1980. Treffen der Europaischen Professoren fur Fordertechnik. (члан се постаје по позиву). Сарађивао са консалтинг компанијом CROWN Agents – Лондон 1969/72.
Окупио је инжењере и научнике из ове области од 1976. и организовао 15 научно стручних скупова (4 међународна). Написао је 10 књига (3 монографског карактера), са укупно 21 издањем. Књига Пројектовање ливница има 6 издања (у светској библиографији ливарства). Добио је награду Привредне коморе Београда (1989) за најбоље техничко унапређење остварено у привреди Београда за пројекат „Централни погон за одржавање енергетског система Београда“. Овакво решење према сазнању аутора први пут је изведено у Европи. Био је експерт тадашње Савезне владе.
Његова, научна, истраживачка и стручна делатност обухвата: Развој теорије и праксе пројектовања транспортних и складишних система и конструкција транспортних машина. Објавио је 177 стручних и научних радова у земљи и иностранству, од тога 82 у међународним публикацијама и поглавља у монографијама, Pergamon (Elsevier) 1997. и 1999. Цитиран је око 270 пута. Поставио је теоријску основу пројектовања сложених транспортних и складишних система 1979. у нас и остварио синтезу теорије и праксе, што је потврдио кроз низ изведених пројеката.
Развио је нови поступак за моделирање сложених транспортних система као обавезни део процедуре пројектовања 1996. Метода TPD (Total Performance Design) омогућава паралелно вредновање (вишекритеријумска анализа и симулација процеса) кроз итеративни поступак до налажења најповољнијег решења. Рад базиран на TPD методи је презентиран у Единбургу, IFORS 2002 (Invited seccion), The 16. Triennial Confere- nce on Operational Research in a Globalised, Networked World Economy, је један од 6 награђених радова. Развија оригиналне симулационе моделе. У књизи Technical System Symulation, Butterworts (Лондон, 1989) приказана су 3 софтвера. Уочио је разлику између резултата добијених из литературе коришћењем модела теорије редова чекања и стварних процеса. Одредио је поља реалних процеса кретања материјала и указао на могуће грешке. Резултати истраживања су објављени у поглављу монографије P.Kopacek: Manufacturing Systems, PERGAMON Elsevier 1997.
Израдио је 93 пројекта од којих је изведено 59 објеката у земљи и иностранству. Пројектовао је и конструисао низ оригиналних транспортних машина (Србија, Бурма, Индонезија, Бангладеш и Танзанија). Дизалице произведене у фабрици „ГОША”, представљају иновације. „ГОША” је добила признање 1972. од фирме CROWN-AGENTS, Лондон, за дизалице испоручене Танзанији. Пројекат и конструкција колица за кретање лучких дизалица по кружним шинама, оригинално решење, према сазнању аутора први пут изведено у Европи. Оригинално решење хоризонталног кретања терета са ужетом у противтегу. Конструкција фрезера за подводно копање са заменљивим ножевима, за багер „Тиса”. Пројекат и конструкција 3 постројења, за ливницу „Београд”. Пројектовао је терминал за истовар баржи и транспорт сировина до МКС-а и аутоматско постројење за линијски утовар два вагона kап. 50 т. Пројектовао је велике системе (Русија, Бурма, Индонезија). Руководио је за МНТ Иновационим пројектима: „Развој система флексибилних програмски управљаних шинских транспортера”, „Развој мобилне хидрауличне платформе са активном носећом конструкцијом”, СМНТР „Ревитализација привреде пројектовањем и реализацијом малих производних погона велике флексибилности” (1995/1998), „Истраживање савремених метода за анализу и пројектовање сложених система и конструкција у механизацији” 1996/2000).