Визионар, један од пионира у домену производног машинства и примене нових технологија на нашим просторима, проф. Владимир Милачић је оставио неизбрисив траг у науци и инжењерској пракси. Овим речима, од проф. Милачића, који је у мају ове године премино у 84. години, опростили су се бројне колеге, некадашњи студенти и пријатељи.
Комеморација у част проф. Милачића, редовног професора МФ и дугогодишњег шефа Катедре за производно машинство , одржана је у четвртак у Свечаној сали Машинског факултета у Београду. Скуп је почео минутом ћутања, а о креатору нових области истраживања у производном инжењерству, говорили су његови некадашњи студенти и блиски сарадници, проф. др Бојан Бабић, шеф Катедре за производно машинство и проф. др Горан Путник са University of Minho у Португалу.
„Професор Милачић је био визионар, увек корак испред свих. Поносни смо што нам је био професор, колега и пријатељ. Генерацијама инжењера преносио је знања за будућност. Било је привилегија слушати његова предавања о најновијим истраживачким трендовима у области производног машинства, које је непрекидно унапређивао својим визијама“, истакао је проф. Бабић.
Давне 1969. године иницирао је увођење компјутера као нове технологије, прво на Машинском факултету, a затим и у предузећима домаће индустрије прераде метала. Поставио је и изводио научноистраживачке програме и развој нових програма за индустрију у домену нових технологија, као што су NC-технологије, флексибилни технолошки системи, CAE/CAD/CAM технологије, индустријски роботи, интелигентни системи за монтажу, нова генерација обрадних система и др. .
„Радио је на имплементацији напредних технологија и вештачке интелигенције, али је био свестан њиховог утицаја и потенцијалних опасности. Говорио је да је вештачка интелигенција исто што и бомба и да све зависи у чијим рукама је кључ вештачке памети“, подсетио је проф. Бабић.
Проф. Милачић је интензивно је радио и на изградњи програма технолошке платформе за фабрике будућности. У својим књигама Интелектуални капитал, Менаџмент технологија, Индустрија знања, Нова метафизика инжењерства, Политичка економија индустрије знања, истакао је значај развоја инжењерских наука и инжењерске струке која је, како често истицао, гарант градитељске филозофије друштва.
„Моје лично искуство са проф. Милачићем започело је 70-тих година, када сам на трећој години студија уписао смер Производно машинство и трајало је, с мањим прекидима, све до 1993. године када сам отишао у Португал, рекао је проф. др Горан Путник, некада асистент на МФ, а сада професор на University of Minho. Тај период сарадње, према његовим речима, био је обележен несумњивим предводништвом проф. Милачића у свим доменима производног машинства – научном, организационом и педагошком.
„Проф. Милачић је био национални пионир и предводник у развоју и применама компјутерски подржаних технологија за производно машинство. Истакао бих и његов огроман допринос увођењу потпуно иновативних наставних методологија, које многи у свету тек сада „откривају“, а које смо ми као студенти и асистенти почетници, захваљујући визији проф. Милачића, свакодневно живели још 80-тих година прошлог века“, нагласио је проф. Путник.
Реч је о Project-led education (PLE) и Learning Factory, које данас важе за веома напредне наставне технологије. Learning Factory је последњих година била предмет посебне радне групе при Међународној академији за производно машинство (ЦИРП), рекао је проф. Путник, напомињући да је у фебруару прошле године обавестио ЦИРП да је прото-Learning Factory пре 30 година примењивана управо на Катедри за производно машинство МФ.
По свим пројектима, пионирским у свом времену, проф. Милачић је несумњиво један од пионира производног машинства у Србији и региону. „Рекао бих да је проф. Милачић остварио потпуни холон производног машинства на нашим просторима. Такође, могли бисмо да кажемо да је проф. Милачић синоним за епоху производног машинства која је означила предвечерје онога што данас називамо Индустрија 4.0, и која нас је успешно припремила за надлолазеће технолошке изазове“, закључио је проф. Путник.
Скупу су се обратили и декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић и проф. др Милан Радовановић, професор МФ у пензији и председник ДТС-а.
Нагласивши да се кроз импресивну биографију једног човека на најбољи начин може сагледати не само развој МФ, него и целокупног друштва, које је имало своје „златно доба“, али и турбулентан период, декан МФ је истакао да проф. Милачић свакако припада генерацији професора који су створили бренд Машинског факултета у Београду.
„Залагао за оно што данас зовемо академске студије, за врхунско разумевање природних и друштвених закона и концепт друштва заснованог на знању. Импресивна биографија проф. Милачића, имперсивни резултати Катедре за производно машинство и садашња генерација професора која врло добро разуме потребу да Србија буде део иновационог друштва и иновационе привреде, добра су гаранција да ћемо знати да уочимо којим путем у наредном периоду треба ићи. То је оно чему је тежио и проф. Милачић, нагласио је проф. Митровић.
И проф. Радовановић дели мишљење колега да је проф. Милачић обележио „златно време“ Машинског факултета и да припада плејади професора који су допринели развоју ове високошколске установе. „Био је признат и цењен и у свету и један од ретких професора МФ који су позивани да предају на иностраним универзитетима, истакао је, између осталог проф. Радовановић.
О проф. Милачићу
Проф. Милачић, редовни професор у пензији Машинског факултета и редовни члан Академије инжењерских наука Србије, рођен је у Скопљу 1934. године. Школовао се у Београду, где је 1953. године завршио Другу мушку гимназију и исте године уписао студије на Машинском факултету.
Своју мисију образовања и преношења знања генерацијама студената започео је 1960. године на МФ. Предавао је и унапређивао предмет Машине алатке, а осмислио је и увео нову групу предмета на основним и последипломским студијама, међу којима су Производни системи, Технолошки системи, Техничка кибернетика, Технологија иновација, Теорија пројектовања производних технологија, Метод лабораторијских мерења итд.
Формирао је Центар за нове технологије (ЦЕНТ) јединствени истраживачко-образовни ресурс на нашим просторима. Ту су се прикупљала знања из светских истраживачких центара и генерисале нове идеје и резултати који су лансирани у свет. Оснивач Јупитер конференције, једне од најзначајније на просторима бивше Југославије.
Био је члан најзначајнијих светских удружења и асоцијација у области производног машинства – CIRP, IFIP и IFAC, Америчке организације за прецизно инжењерство, Инжењерске академије Украјине. Успоставио је сарадњу са најпознатијим светским истраживачким центрима и универзитетима на којима је држао наставу из теорије инжењерског пројектовања производних технологија, компјутерски интегрисаних технологија и других области нових технологија.
Проф. Милачић је руководио Заводом за машине алакте, био руководилац Института за производно машинство и компјутерски интегрисане технологије на МФ. Аутор је више од 320 стручних и научних радова, 350 пројеката и 30 књига.
(Извор: Машински факултет)