Кад завршни мастер рад постане реалност

Не дешава се често да пет студената са исте катедре у једном дану одбране  завршне мастер радове код истог ментора. Не дешава се често ни то, да развијана решења буду одмах примењена у пракси. У томе су успели студенти Машинског факултета, Немања Ћендић, Ана Димитријевић, Елена Ђура, Ненад Обрадовић,  и Алекса Чутовић, сада већ маст. инж. производног машинства.

Под будим оком ментора, проф. др Видосава Мајсторвића, месецима су радили на пројектима из области стандарда квалитета и управљања квалитетом и то у реалном окружењу – домаћим извозним компанијама којима је квалитет императив.  „Овај тим тим младих, перспективних људи радио је практичне мастер радове из области примене стандарда ISO 9001, ISO 14001, ISO 45001, ISO 27001. То су стандардизовани менаџмент системи који управљају добром пословном праксом у области квалитета, животне средине, безбедности информација и заштите и безбедности на раду“, нагласио је проф. Мајсторовић.

Радови су рађени у пет различитих организација, од којих су три сертификоване код LGS-а, TIF-а, Biro Veritas-a. Остале две организације биће сертификоване најкасније до почетка септембра. „Младе колеге су теоријско знање о области стицали у оквиру предмета Менаџмент квалитетом. Кроз раз на пројетима спојили смо теорију са праксом, а они су имали прилику да цео пројекат испрате до краја. Њихов главни допринос је био да се модел примене стандарда преведе у електронску верзију или е- модел. Сви су добили највишу оцену и факултет може да буде поносан на ове перспективне, будуће младе инжењере“, закључио је проф. Мајсторовић.

Немањи Ђендићу мастер рад је био улазница за запослење у једној од организација, где ће радити као главни инжењер за примену стандарда и управљањем квалитетом. Тема његовог мастер рада била је  „QMS модел за малу производну организацију, суштина и значај“.  Рад је обухватио пројектовање, развој и примену QMS за мало предузеће SPP из Чачка, где се на CNC машинама производе плочасти и кутијасти делови за познате купце из Немачке.  Систем се сада уводи у примену, а његова сертификација се очекује почетком јесени. „Оно што је суштина мог мастер рада и што бих истакао јесте указана прилика  да кроз реално окружење рализујем реалан пројекат који ће се примењивати у пракси. Сматрам да је то јако битно, посебно за студенте МФ јер се кроз овакве пројекте остварује ближе повезивање факултета са привредом и стиче потребно искуство за будући рад“, нагласио је Немања.

„Е-модел IMS са посебним освртом на QMS за велику производну организацију“ тема је мастер рада Ане Димитријевић. „Овај модел је оквир за повезивање IMS/QMS i SAP-a (комплексног пословно-производног информационог система) , чиме се ствара основа за on line управљање пословним и технолошким процесима. То значи да се у сваком тренутку знају стање наруџби (уговора о продаји)  и испорука (реализованих уговора), као и подаци о квалитету испоруке. У том контексту овај модел је изузетно важан за праћење, анализу и управљање квалитетом свих пословних и технолошких процеса у организацији“, истакла је Ана, указујући на предности њеног пројекта.  Наша млада саговорница не крије задовољство што је имала прилику да свој мастер рад реализује кроз праксу у једној компанији у Чачку. То искуство ће ми свакако пуно значити и у будућој професионалној каријери, с обзиром да себе видим као инжењера  области производње или квалитета“, нагласила је Ана.

Елена Ђура радила је мастер рад на тему „Утицај броја сертификата на развој пословне стандардизације у једној земљи“. Овај рад је урађен за фирму FAB, која је свој QMS модел сертификовала код TUF, без иједне корекције и уз похвале за развијени и примењени модел документованих информација.  Објашњавајући суштину рада, Елена је подсетила да су пословна стандардизација, њен развој и број сертификата у директној корелацији са нивоом економског развоја земље. „С тим у вези, у раду је приказано како се преко квантитативног и квалитативног модела аналзе и синтезе броја сертификата може пратити развој пословне стандардизације у једној земљи. У истраживањима је извршено статистичко моделирање квантитативног броја сертификата у свету, Србији и земљама Западног Балкана. Према тим анализама у свету је на крају 2016. Године било 1.6 милиона сертификата за 11 SMS, са односом: 70% (QMS):20%(EMS):10%(сви остали). Слични односи важе за Србију и остале земље у региону. Према тим параметрима Румунија је на првом месту са вишеод 30 хиљада сертификата за све SMS, а Србија са око пет хиљада сертификата је на четвртом месту“, нагласила је Елена. Она је изразила задовољство што је имала могућност да учествује у развоју документованих информација и самој стандардизацији компаније у којој је радила мастер рад.

На Е-моделу за интерне провере у производној организацији радио је Ненад Обрадовић. Према његовим речима интерне провере (IP) су најважнији алат за унапређење QMS модела у једној компанији. „Полазећи од те чињенице урађен је е-модел за интерне провере у „Гемонту“, производној организацији из Смедеревске Паланке.  На том моделу показано је како треба прићи развоју рачунарског информационог система за QMS, у првој фази, а касније и укупног информационог система организације. То је алат за контролно унапређење интерних провера и нешто што свака организација која има сертификат мора да укључи“, нагласио је Ненад. Наш саговорник има велика очекивања када је реч о даљем професионалном усавршавању, посебно  у области квалитета. „Запослио сам се још током мастер студија, јер желим да решавам реалне инжењерске проблеме и будем применљив у пракси. Машинско инжењерство је данас веома перспективно и ко одлучи да упише Машински факултет, посебно производно машинство, неће погрешити“, закључио је Ненад.

Алекса Чутовић је радио на Е-моделу  EMS/OHS  за велику организацију. Овај рад је комплементаран са радом Ане Димиријевић а који је се односио на  Е-модел IMS за QMS. Алекса је на основи  QMS-a изградио EMS (заштита животне средине) i OHS (здравље и безбедност на раду) као јединствен модел – IMS (инегрисани менаџмент систем). На тај начин је заокружен систем управљања ових модела који су за КС изузетно значајни, због врсте њеног пословања. Цео систем је отимизиран са раличитих аспеката: документација, планови, ресурси, трошкови.

Мастер рад за сваког студента представља круну његовог залагања у току студија. У  овом случају он је потврда успеха  у стицању нових знања и вештина,  развијању креативног  мишљења и проналажењу оригиналних решења за одређене инжењерске проблеме. И што је најважније, потврда је квалитета студија машинства.

(Извор: Машински факултет)

Bookmark the permalink.

Comments are closed.