Једна од нас, Мартина Перишић: Мотивација покреће свет!

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

У оквиру петих Београдских дана инжењера на Машинском факултету је, од 9. до 13. марта, одржана локална рунда десетог по реду Европског BEST инжењерског такмичења – EBEC (European BEST Engineering Competition). Организатор такмичења, намењеног  пре свега студентима техничко-технолишких и природно-математичких факултета је Удружење студената технике Европе – BEST Београд. О томе како је протекло такмичење? Да ли су такмичари успешно решили постављене задатке? Да ли су пратећи догађаји испунили очекивања организатора? Само су нека од питања о којима смо разговарали са Мартином Перишић, PR-ом организационог тима EBEC Београд 2017.

Београдски дани инжењера још једном су показали да Србија има велики број младих креативних људи, који критички размишљају, истакла је Мартина. Студенти су се надметали у две дисциплине – Тимски дизајн и Студија случаја. Задатак такмичара у тимском дизајну био је на направе возило на ваздушни погон. Тимови који су решавали Студију случаја морали су да осмисле бољи систем за складиштење, праћење и поручивање робе коју производи Wуртх у пословне објекте купаца у односу на њихове делатности и потребе. Према речима наше саговорнице, пратећи програми такмичења- радионице за развој личних вештина, директни разговори са представнцима компанија, су такође привукли велику пажњу.Посебно издваја Сајам науке у оквиру којег су посетиоци могли да пробају симулацију летелице.

Мартина је успешна студенткиња ИИИ године основних студија на Машинском факултету. Осим што је учествовала у организацији Београдских дана инжењера, активна је и Савезу студената МФ. Посвећена је решавању инжењерских проблема, али веома заинтересована за друштвена збивања. Уздржана, професионална и, истовремено радознала… Још увек се двоуми око смера који ће похађати на мастер студијама. У опцији су, како је навела, аутоматско управљање и транспортно инжењерство, конструкције и логистика.

Машински факултет је из године у годину све популарнији међу младима. Све је више и девојака које се опредељују за, до скора, искључиво “мушки” факултет. Мартина је мишљења да је један од разлога утицај феминизма и све већа самосвест и самосталност  жена. Напредак у образовању условљава и напредак у положају жене у савременом друштву. У нашим условима, међутим, на доношење одлуке о будућој професији много више утичу егзистенцијални разлози, односно жеља да се добије сигуран и добро плаћен посао.

Одговарајући на питање шта то Машински факултет нуди младима, што други факултети не нуде, наша саговорница у први план истиче широку лепезу смерова на МФ. Када сам уписивала факултет водила сам рачуна да то буде нешто што ће ми омогућити слободу избора и, истовремено ми дати додатно време од две, три године да донесем коначну одлуку о томе чиме ћу да се бавим у будућности. Машински факултет јој је у томе помогао доста помогао. Прво, како је навела, машинство је наука која је све перспективнија, посебно у условима када се у Србији све више говори и ради на новој индустријализацији земље. Све је више и страних улагача и мислим да људи ту виде неку перспективу и могућност да себи и својој породици омогуће пристојну егзистенцију.

Говорећи о наставном процесу на МФ, Мартина је позитивно оценила организацију и садржај предавања, посебно на првим годинама студија. Као бруцош била сам одушевљена организацијом предавања – сваки дан по један предмет, без великих пауза између и да се све завршава од 08 до 13 сати. Теоријска предавања на основним студијама нас уводе у свет машинства и дају нам неопходну основу. Међутим, можда би требало увести и мало више праксе и рад на програмима као што су SolidWorks, Autod, Catia, како би спремније ушли на мастер студије где се много више ради на пројектима.

Када је реч о професионалној будућности, ова млада девојка има велику жељу да се запосли и ради у Србији. Међутим, додала је, то не значи да уколико не будем могла да пронађем адекватан посао у земљи, нећу отићи у иностранство. На питање да ли је покретање стартуп-ова једно од многућих решења за “ветар у леђа” инжењерству И индустријском развоју у Србији, наша саговорница је одговорила потврдно уз напомену да то подразумева директнију подршку државе и промене у постојећем пословном абијенту.

Као представник Савеза студената МФ, Мартина је, као једини студент техничких наука међу “друштвењацима”, учествовала у емисији у оквиру серијала“Перспектива”, који Радио Слободна Европа реализује у сарадњи са NED (The National Endowment for Democracy), а бави се питањима младих и најосетљивијим друштвеним темама на Балкану.  Тема су биле вредности, односно однос и међусобни утицај између усвојених вредности појединца и вредности које доминирају у друштву у коме живи. Дотакли смо се многих тема, између осталог, ратних дешавања на простору бивше Југославије, религије, ријалитија и сл. Дошли смо до заједничког закључка да у једном друштву увек постоји тежа и противтежа, за и против и да на ставове појединца у великој мери утичу вредности које су доминантне у његовом најближем окружењу…

Једно је сигурно, на Машинском факултету стасава једна другачија генеранција младих инжењера који доборо знају да је будућност пре свега у знању и стручности.  О томе најбоље говори Мартинина порука млађим колегама да морају да се активирају, изађу из калупа и буду отворени за нове ствари. Мотивација је покретач свега, њен недостатак води у стагнацију, поручила је Мартина.

(Извор: Машински факултет)

Bookmark the permalink.

Comments are closed