Сећање на проф. др Зорана Стефановића

Машински факултет Универзитета у Београду, изгубио је још једног врсног истраживача и поштованог колегу и наставника, проф. Зорана Стефановића, редовног професора на Катедри за ваздухопловство у пензији. Комеморација у његову част одржана је у четвртак у Свечаној сали факултета, а о академском, истраживачком и педагошком раду, говорили су његови блиски сарадници и пријатељи – проф. др Александар Симоновић, продекан за научно-истраживачку делатност и проф. др. Александар Пантовић.

Професор Стефановић, словио је за свестраног истраживача о чему говори разноликост тема којима се бавио током своје професионалне каријере, истакао је, између осталог, проф. Симоновић. Говорећи о богатој професионалној каријери проф. Стефановића, он је посебно издвојио његов рад на пројекту лаког тренажног авиона Утва-75, који се и данас успешно користи за обуку пилота у Ратном ваздухопловству и аеро-клубовима у Србији, али и шире.

„Не треба заборавити ни пројекте композитног турбо-елисног пољопривредног авиона Мома-86 и вишенаменског хеликоптера ВНХ-90, који на жалост, због дешавања на простору бивше СФРЈ, нису приведени крају“, рекао је проф. Симоновић. Посебно се осврнуо на пројекат лаког тренажног клипно-елисног авиона БС-03, који је развијен у оквиру Иновационог центра Машинског факултета. „Овај пројекат је при крају. Оно што је посебно важно, у његовој реализацији учествовали су и млади инжењери, који су на тај начин и уз помоћ старијих колега, стекли прва практична оперативна знања из области пројектовања ваздухоплова“, закључио је проф. Симоновић.

Евоцирајући успомене на свог дугогодишњег и нераздвојног пријатеља, са којим је од првог дана студија откривао неистражене хоризонте машинског и ваздухопловног инжењерства,  професор Александар Пантовић је рекао да биографија Зорана Стефановића најбоље говори о његовом великом и немерљивом научном, стручном, а на првом месту педагошком доприносу.

„Био је омиљени професор и потпуно посвећен образовању будућих ваздухопловних инжењера. Његова предавања су остављала дубок утисак на све који су га слушали“, истакао је проф. Пантовић. Његове речи најбоље потврђују резултати анкете која је својевремено спроведена међу студентима који су рад проф. Стефановића, оценили оценом 9,7.

Скупу се обратио и декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић, “Јасно је да су проф. Стефановић и његови савременици, на темељима које су изградили професори Ненадовић, Драговић, Кривошић и други великани Катедре за вадухопловство, исписали значајне странице историје Машинског факултета. Уверен сам да ће и њихови наследници, инспирисани тим резултатима,  дати нови импулс развоју ваздухопловног инжењерства у Србији“, истакао је, између осталог, проф. Митровић.

Комеморацији су присуствовали чланови најуже породице проф. Стефановића, као и бројне колеге и пријатељи.

***********************************

Из биографије проф. Стефановића

Проф. др Зоран Стефановић, рођен је 27. октобра 1948. године у Београду, где је завршио освновну школу и гимназију, након чега се школске 1967/68. год. уписује на Машински факултет. Дипломирао је на групи за ваздухопловство 1973. године.

Магистрирао је 1980. Године, такође на Машинском факултету на тему „Анализа и нумеричко пројектовање раванских суперсоничних млазника са утацајем граничног слоја“. Докторску дисертацију „Истраживање струјања и расподела притиска на зиду раванског надзвучног млазника у циљу управљања вектором потиска“ одбранио је 1986. Године.

Професионалну каријеру градио је на Машинском факултету у Београду од 1974. године када је изабран за асистента на групи предмета из области аеродинамике. У звање доцента изабран је 1987, а за ванредног професора 1992. године. Треба истаћи да је већ тада држао самостално наставу на Машинском факултету, али и на ВТА у Жаркову. У звање редовног професора за ужу научну област ваздухопловство именован је 1997. год.

У наставно-педагошком раду трудио се да студентима на приступачан и лако схватљив начин изложи и објасни проблеме који се постављају у свакодневном животу инжењера и да их на тај начин припреми за успешан старт и даљи рад у професионалној каријери. Истовремено, дао је велики допринос уџбеничкој литератури и иновирању наставног процеса.

Његова научно-истраживачка делатност  документована је бројним стручним и научним радовима, који су објављени у водећим домаћим и иностраним научним часописима и презентовани на различитим научно-стручним скуповима у земљи и иностранству.

Био је члан Југословенског ваздухопловног друштва, Југословенског друштва за механику, American Institute for Aeronautics and Astronautics, GAMM. Дао је велики допринос развоју сарадње Машинског факултета са бројним домаћим научним институтима и заводима у области ваздухопловства.

Био је члан Савета за образовање и иновирање знања Привредне коморе Београда и члан жирија за доделу награде за најбоље докторске, магистарске и дипломске радове.

(Извор: Машински факултет)

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.