In Memoriam: проф. др Недељко И. Плавшић

Др Недељко И. Плавшић, редовни професор у пензији Машинског факултета у Београду, рођен је 05.12.1937. године у Београду. Основну школу завршио је у Голубићу, а нижу гимназију (малу матуру) у Книну са одличним успехом и као један од најбољих ђака шк. 1951/52. године.

Године 1953. уписао је индустријску школу „Прецизна механика“ у Београду, коју је завршио 1956. са одличним успехом. Одмах се запослио у фабрици трансформатора „Динамо“ на Чукарици. Добија стипендију и 1956. године уписује средњотехничку школу „Петар Драпшин“, коју завршава 1959. са одличним успехом. Запошљава се у предузећу „Термоелектро“ у прототипном одељењу  за вентилаторе.

Машински факултет је уписао 1959. године. Дипломирао је за мање од четири године 1963. Године оценом десет. После завршетка студија запошљава се у жељезари „Илијаш“ у Илијашу код Сарајева, где врло брзо постаје главни пројектант и где ради до одласка у војску – ШРО у Пули. После успешно завршене ШРО – морнаричко-техничка служба, ради као водник стажиста у војно-ремонтном заводу „Сава Ковачевић“ у Тивту.

По одслужењу војног рока ради као професор математике у МШЦ „Београд“, а од 01.12.1965. г. као асистент на предметима Машински елементи и Основи конструисања на Машинском факултету Универзитета у Београду. Године 1968. уписује се на последипломске студије на Природноматематичком факултету у Београду, група Механика, одсек Теорија еластичности које успешно завршава 1974. године. Добија стипендију Републичке заједнице за научни рад СР Србије и новембра 1974. одлази на специјализацију у Пољску у Институт механике Универзитета у Варшави.

По препоруци председника Пољске Академије наука – академика проф. Witolda Nowackog због запажених резултата добија стипендију владе Пољске и прелази у Институт основних проблема технике (ИППТ) Пољске Академије Наука (ПАН) у Варшави. По завршетку експерименталног рада из области динамике лома, 23.12.1976. враћа се у земљу на Машински факултет у Београду. Докторску тезу „Динамика лома затегнутог штапа са кружним зарезом“ успешно је одбранио на Машинском факулету 05.07.1979. године.

За доцента је биран јула 1980., за ванредног професора 1986., а за редовног професора 1991. године. Био је шеф Катедре за опште машинске конструкције 20 година. На редовним студијама предавао је предмете Машински елементи и Основе конструисања, а на последипломским студијама Механику разарања и Методе прорачуна радне способности, све до одласка у заслужену пензију 01. октобра 2004. године. Поред рада на матичном факултету држао је предавања на машинским факултетима у Крагујевцу и Краљеву, одељењима Машинског факулета у Ужицу, Чачку и Ваљеву.

Био је ментор је 9 докторских дисертација, 12 магистарских теза, 2 специјалистичка рада и 73 дипломска рада из свих профила Машинског факултета у Београду. Био је у више комисија за одбрану докторских дисертација и магистарских радова.

Аутор је и коаутор више књига, уџбеника, збирки задатака, научних радова и пројеката, техничких решења. Патентирао је: а) батерије центрифугалних вентилатора 1959. године; б) уређај за аутоматско паљење шарже код куполних пећи жељезаре „Илијаш“ 1974. године; в) конструкције дуплекса аутоклава за импрегнацију ватросталних опека 1967. године; г) погонске машине лифта 1993.

Активност проф. Др Недељка Плавшића, на плану међународне сарадње, била је увођење унифицираног система мерних јединица у свим областима науке и технике осамдесетих и почетком деведесетих година, где је наставио рад свог великог учитеља проф. Слободана Вериге. Ово се нарочито односи на ангажовање око примене законских аката из области стандардизације, метрологије и новог система мерних техника. У том циљу, проф. Недељко Плавшић је развио широку сарадњу са одговарајућим научним и стручним установама у целој земљи.

Својим стручним и научним радом, даје велики допринос развоју машинске технике, посебно у области сигурности, поузданости и динамичких оптерећења, као и у области кинематике и чврстоће механичих преносника.

Проф. др Недељко Плавшић је дао непроцењиви допринос на пољу развоја индустрије на подручју Северне Далмације.  Ту су дошле до изражаја његове конструкторске и организаторске способности. По његовом пројекту и замисли подигнута је „Багат“-ова ливница у Бенковцу, предузеће „Јадран“ и погон ТВИК-а у Кистањама, предузеће „Технометал“ у Стрмици (месту између Книна и Босанског Грахова), сервис „Москвич“ у Задру и било би тога још да није дошло до растурања Југославије. Много тога, да не кажемо све, радио је из ентузијазма и љубави према завичају одакле потиче, без икакве надокнаде.

За научне и стручне доприносе добио је домаћа и страна признања од којих треба издвојити: награду Војно-ремонтног завода „Саво Ковачевић“ Тиват; награду од Пољске академије науке – ПАН, Варшава 1975.; признање Пољске Академије наука за докторску дисертацију 1979.; награду Привредне коморе града Београда 1993. године за техничко унапређење остварено у тој години.

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.