Живот у снази мотора – проф. Михаило Мика Борисављевић

У оквиру обележавања 70-годишњице Машинског факултета у Београду, организована је изложба посвећена животу и раду Михаилa Микe Борисављевићa, машинског инжењера, угледног професора, великог стручњака и заљубљеника у моторе и мотористику…

Проф. Борисаљевић је један од оснивача Завода за моторна возила. Његов рад на Машинском факултету, где је провео више од 30 година, (пензионисан је 1979. године у звању редовног професора и шефа Катедре за моторна возила) оставио је неизбрисив траг. Оно што је остварено у подручју моторних возила на Машинском факултету великим делом представља заслугу проф. Борисављевића. Конструисао је први домаћи тркачки мотоцикл МБ125 из 1948. године, а радио је и на освајању производње и израде техничке документације помоћног мотора за бицикле МО-1, чији је прототип израђен у ваљевској фабрици „Крушик“ 1960. године.

Изложба о животу и раду проф. Борисављевића постављена је на међуспрату Машинског факултета. Кроз бројне документе, фотографије, личне предмете, моделе аутомобила и мотоцикала, посетиоци могу до детаља да сагледају све аспекте свестране личности, и богату професионалну каријеру овог врхунског стручњака. Између осталог: његов први сусрет са аутомобилима, школовање и професионално усавршавање у Немачкој, ангажовање као олимпијског аташеа Краљевине Југославије на олимпијским играма у Немачкој 1936, новинарски рад, учешће на Првом Гран прију у Београду 1939., допринос развоју ауто-мото спорта у Југославији, а пре свега рад на Машинском факултету у Београду и рад на пројектима за водеће домаће фабрике моторних возила.

Изложбу су отворили декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић и проф. др Владимир Поповић, садашњи шеф Катедре за моторна возила и државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

„Прошлост је оно што знамо о њој. Мика Борисављевић је стварао у врло турбулентним временима 20. века и зато је важно да од заборава отргнемо што је могуће више, не само докумената, него и поука, како да и у овом временима, која су, такође, на свој начин турбулентна, стварамо и идемо напред“, рекао је проф Митровић. Он је изразио задовољство што Машински факултет, који ове године обележава 70 година рада, има прилику да представи изложбу која, како је истакао, одражава константу те високошколске установе: врхунску теорију и практичне резултате.

Имам ту част да седим у кабинету, где је некада била учионица легендарног проф. Борисављевића, изванредног инжењера са импресивном каријером, рекао је проф. Владимир Поповић, истакавши да нема индустрије возила, железнице или мотора у којој проф. Борисављевић није оставио дубог траг.

„Резултат његовог рада на Машинском факултету је била и читава једна генерација изванредних професора на Катедри за моторна возила. Међу њима су Јован Тодоровић, Ненад Јанићијевић, Миша Јанковић, и многи други… Ништа не почиње од нас и ништа се не завршава са нама. Тога сви треба да будемо свесни. Зато треба да наставимо да правимо изложбе и издајемо монографије о професорима који су поставили темеље развоја Машинског факултета и да кроз прошлост развијамо будућност,“ поручио је проф. Поповић.

O свестраној личности проф. Борисављевића

Отварању изложбе, присуствовали и Милена и Будимир Борисављевић, ћерка и син проф. Мике Борисављевића, који су највише заслужни за ову богату поставку.

„Велика ми је част и задовољство да могу да се захвалим Машинском факултету и Наставно-научном већу, које је позвало породицу Борисављевић да поводом прославе 70-годишњице Машинског факултета уприличи изложбу о нашем покојном оцу, проф. Михаилу Борисављевићу“, рекла је у разговору за сајт МФ, госпођа Милена Борисављевић. Наш отац, наставила је, провео је на факултету више од 30 година, а и из свог богатог живота и рада, оставио нам је велики животни аманет. И није случајно, додала је, што се брат и ја осећамо као деца Машинског факултета. И наша мајка била машински инжењер, и то прве поратне генерације. Дипломирала је 1951. године и одмах се укључила у рад Факултета.

Из богатог животног и професионалног опуса проф. Борисављевића, наша саговорница је издвојила неколико битних догађаја. “Истакла бих један важан детаљ из предратног периода, који је облежио живот нашег оца током студија у Немачкој 1936. године. Те године је постављен за олимпијског аташеа Краљевине Југославије на последњој олимпијади, која је одржана у Берлину уочи Другог светског рата и у време када је Хитлер био на власти“. Из тог периода, додала је, изложене су олимпијска заставица,олимпијско звоно, медаље, бакља и остали експонати.

Говорећи о свестраној личности проф. Борисављевићa, госпођа Милена је посебно указала на његову љубав према спорту, а посебно према мотоциклима. Та љубав, како је рекла, одвела га је и на тркачке стазе. Трећег септембра 1939. године учествовао је на првом и једином Гран прију (Првој међународној аутомобилиској и мотоциклистичкој трци на кружној стази око Калемегдана), који је одржан у Београду и освојио друго место.

Ратне године, проф. Борисављевић је провео у ратном заробљеништву, у логору у Бохолту. После пет година и 10 дана заточеништва, заједно са својим колегама се враћа у домовину са импозантном композицијом камиона, али их на граници тадашње ФНРЈ заустављају. Након детаљне провере,  пуштају их, а камионе предају тадашњим властима.

„У првим поратним годинама, наш отац добија позив од својих пријатеља и колега инжењера, да на машинско-електротехничком одсеку  Техничког факултета обнове наставу из области моторних возила. Тако, 1947.г, започиње академску каријеру у звању асистента за предмет Мотори са унутрашњим сагоревањем“, навела је госпођа Милена.“

Када се 1948. г., Технички факултет издвојио из Универзитета у самосталну Техничку велику школу, а машински одсек прерастао у Машински факултет у саставу Техничке велике школе, проф. Борисављевић на новооснованој Катедри за моторна возила предаје предмет Експлоатација моторних возила.

„Као професор Машинског факултета, наш отац је учествовао у оспособљавању Завода за моторе. Основао је школу за кадар аутомеханичара посебно за дизел-моторе који су се тада почели уводити. Интензивно је сарађивао и са привредом: ФАП, Застава, ИМТ, Томос, Крушик, ИМВ из Новог Места, Торпедо из Ријеке и Војнотехнички инстутут“, нагласила је наша саговорница.

Она је подсетила да је проф. Борисаљевић и један од оснивача Ауто мото савеза Југославије, затим члан председништва АМСЈ, члан техничке комисије ФИМ, делегат при ФИА и члан жирија на многим великим тркама, укључујући и оне у Монци. Један је од оснивача и почасни члан Југословенског друштва за моторе и возила ЈУМВ. Био је југословенски представник на ФИСИТА конгресима. Добио је велики број признања и два ордена заслуга за народ, а многа од тих признања изложена су на поставци на међуспрату Машинског факултета.

(Извор: Машински факултет)

Докторска дисертација на увид јавности

Докторска дисертација и реферат Комисије о урађеној докторској дисертацији

 АЕРОДИНАМИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОСНОСИМЕТРИЧНИХ ТЕЛА У НЕСИМЕТРИЧНОМ СТРУЈНОМ ПОЉУ (AERODYNAMIC CHARACTERISTICS OF AXI-SYMMETRIC BODIES IN NON-SYMMETRIC FLOW FIELDS)“ докторанда  HAMAD ALKAABI, M.Sc.

налазе се у Библиотеци Машинског факултета на увиду јавности 30 дана.