Категорија: In Memoriam

Верица Вера Недељковић, српска и југословенска шахистиња с титулом Велемајстор ФИДЕ, носилац признања „Заслужни спортиста Југославије“ и „Националног спортског признања Републике Србије“, прва жена инжењер бродоградње у Србији и асистент Машинског факултета Универзитета у Београду, премнула је у среду, 13. децембра у 95. години живота.   Машински факултет у Београду се с великим пијететом и тугом опрашта од врхунског спортисте и  колегинице чија јединствена и свестрана личност никога није остављала равнодушним и чија је неисцрпна енергија била инспирација за све њене пријатеље и колеге, а  посебно за студенте. Верица Недељковић рођена је у Придворици код Чачка 16. септембра 1929. године, са девојачким презименом Јовановић-Тошовић, а преминула је у Београду у којем је развијала успешну шаховску и научну каријеру. Шахом је почела… опширније…

Међу нама постоје појединци чији се утицај осећа далеко изван установа где су радили и земаља у којима су живели. Dr Thor Henning Gulbrandsen је несумњиво био један од ових изузетних појединаца, чија је недавна смрт оставила празнину међу нама, његовим ближњима, колегама и пријатељима. Dr Gulbrandsen је био истраживач, стручњак, едукатор и покретач многих активности и пројеката у области унапређења енергетске ефикасности, наш искрени пријатељ и човек који је допринео унапређењу сарадње Машинског факултета у Београду, али и других унверзитетских и академских установа у Србији и Краљевини Норвешкој. Давне 2001. године започет је први заједнички пројекат из области енергетске ефикасности, магистарске студије по старом програму „Одржива енергија и животна средина у Југославији“. То је био заједнички пројекат Машинског факултета… опширније…

Професор др Миливој Кларин, дугогодишњи шеф Катедре за индустријско инжењерство (од 1996. до 2009. године), преминуо је 26. маја 2023. године. Испраћај ће се обавити у четвртак, 1. јуна 2023. године у 14 часова на Новом  гробљу.  Проф. др Миливој Кларин је рођен у Београду 1943. године. Каријеру је започео у Институту за економику индустрије, наставио у Институту за организацију рада и аутоматизацију пословања у Београду, и за асистента у области Организације рада на Машинском факултету Универзитета у Београду је изабран 1971. године. У звање доцента на Машинском факултету изабран је 1984. године, у звање ванредног професора 1988. године, а у звање редовног професора 1995. године. Каријеру је провео у њему својственој лакоћи сталног трагања за знањем и истином и испуњавао је… опширније…

Професор др Александар Секулић, редовни професор у пензији, вишегодишњи шеф Катедре за Теорију механизама и машина, упокојио се у четвртак, 4. маја 2023. године, у 85. години живота. Професор Александар Секулић рођен је 27. јуна 1938. године у Брограду. Дипломитао је 1962. магистрирао 1973., а докторирао 1987. године на Машинском факултету Универзитета у Београду. Непосредно по дипломирању, Александар Секулић запослио се на Машинском факултету у Београду, а по одбрањеној магистарској тези отишао је на специјализацију на Purdue University, Indiana, USA, где је интензивно радио у истраживачком тиму проф. др Алана Хола, а сарађивао је и у стручном тиму проф. др Кенета Рексдала на проблемима оптимизације у синтези механизама и конструисању машина. Године 1988. др Александар Секулић изабран је за доцента,… опширније…

Проф. др Бојан Бабић, редовни професор, вишегодишњи и актуелни шеф Катедре за производно машинство, продекан за финансије Машинског факултета Универзитета у Београду од 2004. до 2012. године, председник Савета Машинског факултета Универзитета у Београду од 2012. до 2015. године, диван човек и пријатељ упокојио се у четвртак, 20. априла 2023. године, у 64. години. У радости Васкрса узе га Господ. Сахрана ће се обавити у понедељак, 24. априла 2023. године у 15:30 часова из цркве Св. Томе на Новом бежанијском гробљу. Опело почиње у 15 часова. Проф. Бабић је рођен 14. новембра 1959. године у Ћуприји, од оца Рајка и мајке Мирославе. Ожењен је супругом Јасмином са којом, по промисли Господа, има два сина, Игора и Стефана. Син Игор са… опширније…

Професор др. Слободан Ступар, редовни професор Универзитета у Београду – Машинског факултета у пензији, некадашњи продекан за финансије, продекан за научно-истраживачку делатност, дугогодишњи шеф Катедре за ваздухопловство и помоћник министра за просвету, науку и технолошки развој у периоду од 2012. – 2015. године, преминуо је у среду 22. фебруара 2023. године у 73. години. Сахрана ће се обавити у уторак, 28. фебруара 2023. године у 15:00 часова на Новом Бежанијском гробљу. Датум комеморативне седнице биће накнадно објављен. Колеге са Катедре за ваздухопловство су изгубиле колегу, искреног пријатеља и наставника који је на јединствен и непоновљив начин умео да пренесе знање на студенте и млађе колеге. Приступ образовним активностима, научном раду, развоју лабораторијских капацитета, сарадњи са привредом на разноврсним пољима и… опширније…

Др Миленко Шуша, доцент у пензији Катедре за бродоградњу Машинског факултета у Београду, преминуо је 31.12.2022. у 87. години живота. Др Миленко Шуша је рођен 1936. године у Сремској Митровици. Гимназију је завршио у родном граду 1955. године, а дипломирао је на Одсеку за бродоградњу Машинског факултета у Београду 1960. године. Докторску дисертацију „Способност брода за пловидбу након претрпљених великих деформација” одбранио је 1991. године. По завршетку студија радио је као асистент на предмету Отпорност материјала на Машинском факултету. По повратку из војске запошљава се на монтажи фабрике „Милан Степановић – Матроз” у Сремској Митровици, потом прелази у Бродоградилиште „Сава” у Мачванској Митровици на место техничког директора и, касније, на место техничког директора у Бродоградилиште „Тито” у Београду. Коначно прелази… опширније…

Др Александар Цветковић, редовни професор Катедре за математику Машинског факултета у Београду, изненда је преминуо 27. децембра 2022. године, у 50. години живота. Сахрана ће бити обављена у суботу, 31. децембра, у 13 часова на гробљу Лешће.  Др Александар Цветковић рођен је у Лексковцу, где је завршио основну школу и гимназију са одличним успехом, као носилац Вукове дипломе. Школовање је наставио на Електронском факултету Универзитета у Нишу, где је магистрирао 2002. године. Докторску дисертацију одбранио је на Природно-математичком факултету Универзитета у Нишу 2004. године, под менторством проф. др Градимира Миловановића,  сада редовног члана САНУ. Академску каријеру започео је на Електронском факултету у Нишу, а затим и на Природно-математичким факултетима у Нишу и Крагујевцу. У периоду од септембра 2002. до маја… опширније…